Život Dra Jovana Subotića 1

тија ca цванцигерп, коју су мж давали да се сиграм, кад сам бпвао болестан, па се опорављао. „Мајко!“ повнчем слабим гласом, којп се једва чујаше. ..Штаје, душо“, одговори мп онај апђелски глас, којп мп је мпљем анђелским увек дупгу потресао, кад ми је мати у каквој својој срдачној радости лроговорила бшха; дпгне се са столице, на којој је код мене седела п на свакп дах мој пз све силе душе и срца свога пазпла, п наднесе главу над моје лице. Сјајно оно лпце из раја укаже се малаксаном мом оку, које сам много пута виђао, као да се псто сунце пред мојим оком рађа, тако пуно сјаја п дивоте. „Јесам лп ја код куће?“ „Јеси, слатко моје дете,“ промуца моја сирота матп, коју обрадује тај првн гласак свести код мене; „тж сп у твом кревету, код твоје мајке!“ Од овога часа био сам спасен. Пе могу се уздржати, да тп и ово не кажем, чега се п данас сећам. На Велики Четвртак ухвати један Добринчанпн младог зечпћа, и знајућп да има болесника, донесе га мојој матери, да ме њпм понуди. На Велики Петак испече она тог зеца, и донесе ми га да мало од њега узмем. А уз то набере у башти нашој младог бобовог лпшћа, које се почело бејаше развијати, и направп нз њега салату. Ох, како ми је тај зец и та салата била слатка! Богме се ја подобро наручам меса, ма да је Велики Петак био. И ево ме и сада жива и здрава: то ми се у грех не прпмп. Али никад више иије мп тако шмековао 5 ) ни зец, ии срна, ira најделикатиија дивлшч, као тај мали невини зечић са салатом од бобовог лишћа и зејтином који ми ие бејаше управо из Аикса 6 ) послан.

5 ) пријао; „шмековати“ говоре варошани преманемачком schmecken. °) Aix (читај : екс), варош ујужној Француској, ие далеко од Марсеља.

19

Поп Аћим