Život Dra Jovana Subotića 1

Но да се вратхш мом сиротом оцу. Он се наравно умирио. док шгје мати у Добринце са мном заједно дошла; онда га је нова брпга зграбпла. да ли ме не ће тај херојскп корак моје матере убпти. што ме тако болног из Карловаца донела: а најпосле му спјне сунце наде и уверења, да му је спн спасен, кад види, да је зенпћ апотеку с највећпм уепехом замегшо. Инстинктпвна енергпја љубеће матере отргне снна из чељусти иначе свемогуће смртп! Његова је чиста молптва често п многпм мајкама здравље љубљеног детета навестша: п њему бејаше утеха подељена, да његовом спну молитва и прпчешће ново здравље донесе н навестп! Била је то душа чиота као најчпстпја роса, а мека као најблажпји зеФир: ако пма насеља после смрти у лепшгш жшшштгша, то се та узвгппена, а к тому право хршпћанска душа у најлепшем находи! Никад није он руке своје на мене наиео, никад ме није речма нагрдио: „Хунцуте један !" то мује бпла најжешћа нсовка. Напротив радо је примао шалу н оштроумку какву од мене. Неће тп бити немггло. ако тгг јоггг н у тој струцгг коју наведем. Једаред смо седели ја гг он на клупи на улггцн. пред кућом. Нггјс било човека, који је поред њега прошао, да му се није руке машпо, илгг барем шегпир издалека скинуо, у руци држао нг ологлав му казао: добро јутро, добар дан, пли добар вече]) н добру ноћ ! Тако је п оида једаи испред нас средом улице ирошао, капу скинуо, н добар вечер назвао. Ја у шали запитам га: „Коме је тај човек шешпр скинуо?“ Он одговори у ггуној збпљи : „Коме би, него мешг". „Није“, одговорим ја.

20

Поп Аћим