Život Dra Jovana Subotića 1

ПОПАДИЈА САРА

У Оееку, 14/26. маја 1881. Мпла моја ЈеФпмпјо ! Желела сп толико пута, да тп оппшем твоју стару мајку из Добрпнаца, моју слатку матер. како је пзгледала п како је жпвела. Ево ти данас могу ту радост учпнптп. Деда сп познавала; од њега пмамо п врло добру слику од нашег пзврсиог Радонпћа. Али ти је стара мајка умрла, тек што си се тп на ноге дпгла; а немамо никакве нп Фотографпје ии слике од ње, јер се није хтела датп нппошто нп фотограФпрати нп моловатп. „Хоћу да“, говорила је. „Док сп тгжив, впсеће ми слпка покрај св. Нпколе, а твоја ће деда њом заклапати врата од пећп.“ Ово је управо по добрпначкп речено, алп ћеш га спгурно разумети. Да је живила у каквој варогап, рекла бп можда, да ће јој слика доспетп на „танДлмарк“. Но то иде на једио. Сигурно ће сталиија остати њена слика у души моје деде, коју буду иаправплп сами себп пз мога разговора о њој; а да вам та сликабудејош живља и јача, ево ћу ти и ово неколпко речп о њој да на-