Život Dra Jovana Subotića 1

ДВА УЧИТЕЉА

У Загребу, у липњу 1880. Драгп Војиславе ! Отац наиомиње сину Војиславу, како је срећан (син) те је учио много школа и великих школа. Причамуједну успомену из његова детињства, како је пошао у Загребу у школу. Отац је био противан да дете пође у петој години у школу, али по материној жељи дете се уппше „у рекруте“. Како се отац обрадовао кад је о иепиту впдео да му син Воја „стојп на челу свих ученика, као први еминент“. После' је учио гимнааију у Новом Саду, познао је npooecope на медпцинском ®aкултету у Бечу, био је и на медицинском Факултету у Паризу, те је познао и тамошње проФесоре „који такођер. ниеу мачји кашаљ“. После овпх напомена наставља Суботић: Имаш дакле појма о учитељу у сваком обзпру. Зато ћу баш тебп да оппшем два учптеља два особпта ексемплара добриначког зоолошког врта, којп се могу узети за прототппе онога нашега времена. Обојица су у свом раду пзванредна створења. Дакле: Дете је крштено и надену му име Јован. Мали Јован бно је похитао па овај свет брже, него што се обично до њега путује. Док другн на том путу изгубе девет пунпх месецп, дотле је ои са сврШетком седмога месеца на гранпцу земаљскога живота прпспео п у овај скочпо.