Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

када је додатак обавезним одлукама Ey.'° Но препоруке ce ретко употребљавају у подручју радног права и социјалне сигурности. !' Што се тиче одлука и мишљења Суда правде ЕУ-а, његове одлуке имају вишеструки карактер и домашај те се не ограничавају само на решавање појединачних спорова, већ се њиме неретко попуњавају правне празнине и тумачи правна правила. За разлику од извора права, правни систем ЕУ је шири и чини скуп права и обавеза за све државе чланице (садржај, начела и циљеве оснивачких уговора, законодавство ЕУ-а, декларације, резолуције, мере које се односе на заједничку политику и сарадњу). У том контексту, европски социјални модел спада у правни систем ЕУ-а, док изворе социјалног права ЕУ-а чине уредбе, директиве, препоруке и одлуке, којима се уређује подручје рада и социјалне сигурности.

Тако је, дакле, на подручју држава чланица ЕУ-а, на супранационалном и на националном нивоу, успостављен један целовит и усклађен систем правних норми, систем који је стално у развоју, у циљу постизања што већег степена јединства и чврстине Уније.

Поред оног дела правне регулативе који је са националног нивоа пренет на супранационални, тј. на ниво Европске уније, знатан део регулативе је остао на националном нивоу. Да би се омогућило остваривање циљева Уније, приступило се изузетно значајном и изузетно обимном послу усклађивања у хармонизовања националних регулатива у складу са моделима предвиђеним актима заједнице. Имајући у виду речено правне акте ЕУ могу се поделити на инструменте координације (усклађивања) и инструменте усаглашавања (хармонизације).

Уредба – инструмент координације

Суштина социјалног осигурања/сигурности, а у оквиру њега и пензијског осигурања, дефинисана је у оквиру националног законодавства. Оно представља творевину националног законодавства. Износ накнада, услови под којима се остварује право и трајање исплата у оквиру програма социјалног осигурања дефинисани су националним законодавством. Ове системе реализују национални органи који се руководе националним правилима и прописима. Спорови који се односе на накнаде и износе накнада решавају национални судови или трибунали. Обим програма (система) стога је традипионално ограничен на територију поједине државе. Територијалност социјалног осигурања и, наравно, пензијског осигурања, еволуирали су на себи својствен начин. Они одражавају привредну, политичку, друштвену, гео-

'° Blanpain, Roger, op. cit. 447. 1 Антон Равнић: Основе радног права, Загреб, 2004, стр. 679. 187