Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

графску и културну историју сваке државе. Територијалност и разноликост социјалног осигурања могу да доведу до проблема када се људи пресељавају из једне државе у другу. Миграцију у контексту социјалног осигурања треба схватити веома широко. Она се односи на оне који су одлучили да напусте једну државу и да се стално населе у другу. Њоме су обухваћени и они који живе у једној држави, али раде у другој, враћајући се свакодневно, једном недељно, једном месечно или само једном годишње. Њоме су обухваћени и они који живе у једној земљи, раде у другој а имају статус самозапослених лица у трећој итд. Дакле, територијалност и разноликост социјалног осигурања ствара потенцијалне проблеме везане за социјално осигурање како самим мигрантима тако и националним системима осигурања између којих се мигранти крећу.

Мигранти могу бити изложени ризику да ће имати другачији третман него држављани у које долазе Разлог томе може бити то што нова држава не жели да плаћа накнаде недржављанима. Територијалност значи да они који се одлуче на дугорочно пресељење у другу земљу могу да изгубе нека од права из пензијског осигурања која су стекли у држави из које долазе. Може се догодити да лица која се преселе у нову земљу изгубе право на исплату накнаде коју су већ стекли у држави из које долазе. Миграција ствара проблеме и самим националним системима пензијског осигурања. Негативни сукоб закона значи да људи могу да избегну своје обавезе из области социјалног осигурања, што могу учинити било случајно, било намерно. Разлике између држава у погледу пореских закона као и доприноса за социјално осигурање значи да људи могу да користе један национални систем науштрб другога и тако избегну одговорности и обавезе. Да би се избегли ови ризици међународним законима установљена су правила координације социјалних система.

Под координацијом система социјалне сигурности подразумева се системска и правилима уређена примена двају или више националних законодавстава на појединце и чланове њихових породица а поводом настанка социјалних ризика болести и материнства, старости, инвалидности или смрти, повреде на раду или професионалне болести, незапослености или потребе подизања и неге детета. Инструменти координације (усклађивања) односе се искључиво на мигранте. Њиме се не мења суштина националног система социјалног осигурања, износ накнаде или услови стицања права. Они се примењују само у ситуацијама где постоји елемент преласка границе. Инструменти усклађивања користе четири основна начела како би заштитили социјално осигурање миграната и решили проблеме настале због територијалности и разноврсности националних система социјалног осигурања. То су: једнакост третмана (забрана дискриминације по основу држављанства); одређивање применљивог законодавства (закон места извршавања рада – Јех loci јабот«); одржавање стечених права и трансферисање (извоз) накнада.

188