Zlatiborski pravnički dani, 01. 01. 2011., S. 81

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

ња), неформалност, независност и нижи трошкови. Заступници правца који даје предност решавању радних спорова судским путем, полазе од чињенице да постоје одређене вредности које не могу бити предмет договора и да само судови могу решавати такве спорове. У ту групу они сврставају све врсте правних спорова, код којих по њима нема простора за преговоре, као и сви други спорови код којих се може догодити да договором страна у спору трпи неки јавни интерес.

Умереније присталице судског решавања сматрају да би радници, иако имају моћна срелства за заштиту својих интереса, без судства били у много лошијем положају, те да свакако треба да постоји могућност заштите права из радног односа судским путем. Наводи се да је пракса у многим земљама показала да странке, поред вансудских метода, воле да имају на располагању судску процедуру, и због тога су за то да добровољна употреба мирних метода не искључује могућност обраћања суду. Део теоретичара ове групе сматра да је судски пут погоднији за индивидуалне и правне радне спорове, а мирни методи за интересне сукобе. У пракси је ова концепција прилично раширена, па је зато велики број земаља у којима индивидуалне радне спорове искључиво решавају судови, док се колективни сукоби решавају мирењем, посредовањем и арбитражом. Иначе, заступници судског решавања радних спорова признају слабости судова које истичу присталице алтернативних метода, али сматрају да се то може превазићи прилагођавањем и поједностављењем судске процедуре.

У многим земљама не постоје судске или квазисудске процедуре којима се може апеловати када су у питању радни спорови. Такви спорови се третирају потпуно исто, на исти начин и у истим судским телима као и сви остали правни спорови из области грађанског права. Уосталом, често се истиче да уговорни спор није ништа другачији ако се ради о уговору о раду или о колективном уговору, или о уговору из области трговинског права или било каквом другом уговору. Сваки квалификован судија компетентан је да примени закон без обзира на његов контекст. Овај аргумент је супротан суштинском концепту на коме је засниван радни суд или било који други специјализовани суд.

2. Радни судови у државама Европске уније

Једна од кључних улога судског решавање спорова јесте регулисање тржишта рада и индустријских односа и спречавање појединаца да крше правила установљена правним мерама и споразумима. У Европској унији не постоји униформисан модел радног суда. Радни судови се у правним системима Европске уније разликују међусобно, пре свега, по својим структурама и коришћеним процедурама.

| Б. Урдаревић, "Арбитража за индивидуалне радне спорове", магистарски рад,

Правни факултет Београд. Р. Брковић, "Радни суд", Правни факултет у Крагујевцу, 2003. 79