Zora

144

3 О Р А

је тамо приепела. Отворпла је врата и склопљеним рукама ступила пред мужа свога. Немо га је гледала, а затим се без и .једне речи на колена бацпла. Ревајија ганЈт вртео је главом, а затпм лагано погладио црну косу женину. — Дакле си ипак дошла, Шарика? — Дошла сам, Павле. Устала је, загрлила га и главу му својпм грудима привинула. Јпце јој још увек бледо било, у свима удовпма тела још је осећала ужасан страх. -— Само кад си жив! Само кад си ми здрав! — Од данас ћеш ваљда више памети иматп? рекао је касније Павле. А затпм великодушно додао: У осталом ниси ти нпшта крпва. Свему је узрок онај Литваји... — Имаш право! Литваји је свему узрок.

-- Но, не чпни нпшта, он је своје добпо, што је тражио, а од сада нам у кућу внше не сме нп завирити . . . — Не бпх му могла више нп у лице погледати, од како знам, да те је убити хтео! Убпти хтео — тебе! Живели су затим у дивној међусобној љубави и слози, али то не потраја за дуго. Стара песма на ново се понављала. Сукоби и свађе бијаху из дана у дан. .Титваји, чија се рањена рз т ка доста сноро залечивала п којп беше за дуго година тачан погађач промени времена, обогатио се једним пскуством више. Сазнао је, да је женска неспособна за истинпто, искрено пријатељство. Мушки уме и љубити и добар пријатељ бити у једно исто време, женска душа не може да оба та осећаја наједном споји. Жарко.

г4

сУ богом мпла душо Љубави једина, У даљину сад ти Одлазим, Емина!

На растанку Ал' у срцу носим Слику твога чара, Да ме у туђини Сјетног разговара...

Ал' опет ће, опет Добри Алах дати Па ћемо се скоро За навјек састати.

У ђул-баштп ђе но Сјетни бумбул поје, Миловаћу опет ЈГјепе власи твоје.

И сдушаћу шапат Са твојих усана —• II срећан ћу битп К'о и прошлих дана!

Оеман А. "Б—ћ.

С А Т 0 В И Ћеретање Церозга К. Џер ом а.

Сатова има две врсге. Једнн су, који су увек нетачнн, н који то знају, на се чисто тнме ионосе; други су, који су увек тачни, —изузимајући онда кад вам требају. У том случају такав сат је несрећа, каква се у образованнм земљама једва може и да појми.

Од ове друге врсте сатова ја се еећам једног још, нз детињства, јер смо га имали у кући. Он нас је једног зимског дана пробудио у трн сата изјутра. С доручком смо били готови десет минута пре четнри, а одмах носле пет ја сам журно отшнао у школу и сео на