Zora

САТОВИ

145

степениде с ноља и плакао, јер сам мислио да је пропаст света ту, пошто нисам видео нпгде живе душе. Онај, ко с таковпл сатом може да живи под једним кровол и да бар једном лесечно не буде доведен у положај да псовкама и проклествима закратп себи пут у небо, — тај је пли какав онасни конкурент старе славне саџиске фирме Хиоб. пли он не зна име праве псовке п грдње, те му и нпје никакве вајде трошити време с онима што их зна, Таковом сату је животни задатак да те лаже, и да учини, да ослањајући се на њ, пропустпте воз, којин је требало да отпутујете. Читаве недеље пре тога ићи ће он са свим тачно, ама тако тачно, да кад би између њега и сунда било какве разлике, ти бп био уверен, да ту није сат ништа крив, већ да сунде није добро навијено. Ти у тврдо жислиш, да би сату препукло срде и да би прецркао кад би му се могло деситп да иде напред за четвртину секунде, или да изостаје осмину секунде. И у том твом детињастом али чврстом уверењу у његову беспорочност ти једног јутра искупиш око себе сву породицу, пољубиш свако дете, обришеш увек уста, помилујеш најмлађе, које је на материном крилу, обећаш да нећеш заборавити да уз пут поручиш угљен, још једном окренеш се и машући кишобраном поздравиш све, и кренеш се на станицу. Ја ни до данас нисам на чисто о томе шта је горе: или по сата јуритн као бесан до станице. на кад улетпш тамо а ти видиш да си дошао три четвртп сата раније но што треба; плп кад целиж путем од куће до станице идеш лагано, завирујеш овде онде у књижарске излоге, закачиш се са по каквом лознатом шаљивчином, па даље тако, све по најлак док не дођеш на станнцу таман тако тачно да впдиш како отперја твој воз. Друга врста сатова — обични, који су вечито нетачни — са свим су комичне природе. Њих навпја човек периодично, или, како се то стручно каже „регулира" (тако би се псто лако могао регулирати и какав лондонски сат на кули). Те се манипулације пе чине пз

каквих себпчнпх намера, већ из неког осећања обавезе према сатз т . Ма шта се после десило, човек је, бар, миран пред својом савешћу, јер је учинио оно што је требало учинити. Оно, пак, што видпш кад га погледаш, на то се и не мисли, то се и не узнма озбиљио, јер знаш да то није тако. Ти питаш: коликоје сати?, н девојка ти одговара: — Па, сат у трпезарпји показује два и четврт. То тебе неће ни мало збунити, јер знаш да то мора бптн између 9 и 10 у вече, и пошто сп приметио да је твој сат, случајно, нре 4. сата ишао само 40 мпнута у нанред, тн му гледаш кроз прсте н дивиш се његовој енергичиој снази и трудиш се да дознаш, како он то све изради. Као показпвач времена такав сат пзостаје много иза наших жеља, али као самоеталан обешењак, који нрави вицеве, он је пун разноликог интереса. Слушао сам једном о неком човеку, који има такав сат, који није ни за чију употребу, јер га тачно познаје само тај његов притежалац. А тај тврдп, да је тај сат одличан, да се на њега човек може потпуно ослонити, само треба познавати његов систем. Јер стран човек може грдно да наседне. — На пример — прича његов притежалад — кад он избије 15 а казаљка показује 11 сатп и 20 минута, онда знам даје г Дна8. Ви видите, да би се другн морали много мучитп док доснеју до такве ироницавостн. Али највећа драж мога сата то је његова савршено сигурна нетачност. Он уонште не ради ни по каквој методи, већ просто према својим осећајнма. Јер, једног дана, на прнмер, он је добре воље, иде, иде, за једно нре подне по три сата у напред, па тек сутра просто као мртав, једва се вуче, п за четири с-ата пзостане но пуна два, па по цело поеле подне стоји, јер му је тешко зло и не може да макне. У вече, нанротив, разведрп се, и сам пође даље. 0 овом сату не могу вам причати нншта више, јер кад бих само просто факта нричао, ви бисте мп рекли да лажем. з