Zora

НА ПРЕСКОЦИМА

135

.V

У поноћи (Јулијус Роденберг)

ио санак већ све снива: Човек, ветар, шума пдава; Са стене се поток слива, Да жубором двет успава. Месец сјајнп у свом лету, Златна крила рашпрпо; Само мене још у свету Није санак оборио.

.Ја сам радост, јаде своје Успавао све у себи, Ал' стпшано срце моје Оно мисли још о теби. У њега се, с пуно жара. Слика твоја вавек скрива: У песму се дању ствара, Ноћу слађан санак бива. С. Д. МијалковиЋ.

НА ИРЕСКОЦИМА. Приповијетка А. Б-ова Превео А. М. М.

I.

У шужи ее чуше трн пуцња брзо један за другим, Шумар Рукавина, који је баш прегледао разие своје рачуне, скочн на то, зграби пушку, метне шешир на главу, излети из собе и за неколико тренутака био је у шуми. Е то је запста, да већ не може горе бити! Крадљнвци дивљацп у гомилама пуцају на дивљач по шумн. Рукавпна, који је чувао н пазио дивну шуму, ннје већ знао шта да ради од чуда и покора, које је овде нашао. Кад'је свршпо шумарску школу Рукавина је добно мјесто шумара у шуми Доброловачкој у Српјему. Шума је била днвна и врло лијена, у њојзп је би.то врло много старих и прастарих дрвета алн и много ново засађених; исто тако и дивљачи сваке врсте. јер је бидо брежуљато земљнште згодно за разну дивљач и обилно храном. Но гдје има доста свјетлости, има доста и таме. Крадљиваца дпвљачи било је чнтаве руље. Њнх није мамида само многа дпвљач. него и то. што су је могли згодно и полијене

новце продатн у околини разним гостионичарима, који су радо од тих крадљиваца дивљач куповали, јер су је за своје многобројне путнике често требали. Наравно да су гостионичари ипак јевтиније добнјали дивљач од крадљиваца, него што би је добивалн од самих господара, пди од њихових управитеља. Шума ннје била једнога господара. Један дио те велике добридовачке шуме био је властелински, другом диједу био је госнодар неко друштво на акције, а трећи дпо је припадао прнватнпм дпцима и општпнама. Онај дио шуме, у коме је Рукавина бно шумар, припадао је њекој већој варошкој општини. Шумски округ Јаворак провлачио се пзмећу властелинске шуме и једног дијела шуме, која је нрнпадала друштву на акције. У вдастелинској шуми днвљач су највпше чувалп;у шуми опет акцинског друштва пазиди су више на дрво; овде су више хватали оне којн дрво краду, а тако опет и оне, који лове дивљач Зато су се крадљивци днвљачи и највише задржали у овом-шумском округу; то нм је бно као гдавни стан, из којега су ишли час у