Zora

124

ЗБИРЧИЦА 0 ОРУЖЈУ

шљаст. Мали рашак је најсличнији кубури, само му је цијев доста дужа од цијеви од кубуре. То је једина мала пушка која имаде и мали и велик никшан, као што имаду и велике пушке. — У ове је пушке јабука или глава, као и у осталијех малијех пушака. Испод јабуке за једну шаку имаде на шпатљи озго једна рупица. У ову се рупу уђеде арбија, па се арбијом упре у прса или раме, те се тако може њоме гађати као и великом пушком. — Ваљда је добила име од туда, што је онда рашљаста када се у њу уђеде арбија и гађа. „Кере1:иба — га пји уе1е <3а зе 1ођо2 заша ригп." То је оружје из најновијег доба, а добила је име од „Кере&^ел^ећг". „За1та — зе пос1 га разот по81 1 сиуаји зе дођга, с!а сјје сЈоћго (1тапје, §осИзпј 1 рпћос!) пе ћ1 паПјерИо (ЂПо ип151;епо Ш рокгадепо). К1 ј ес 8а1 та гпас 1 ј о 8, касЈберобПје бађгапе ј сП§пи 1 е 1јеПпе 5 ро1ја б1оћос1по ри51а тагуа, с1а ро 51:гап 1 1с1е1с1а5ећгап1. Тас1а У15е п1ко п1коте п1је о<1§оуогап, ако ^оуесе и пј1уи и р о 1 ј е и т §;ј е." Према овоме опису, прије би човјек рекао да је то (буди Бог с нама!) какав запис или тилсум, — него оружје. — Да ријеч салма значи, кад се љетина дигне, да је слободно хајван у поље пуштати и то нијесам никада чуо. Салма је оружје и изгледа овако : свака је салма саљевена од олова, гвожђа или туча, те изгледа као јајце од кантара или мали топузић. На гдјекојим салмама имају још некоје чворуге да боље заболи онога, кога њоме човјек ошине. У сваке салме имаде верижица уљевена а из ње виси или синџирић или кајиш. Ови су синџирићи или

кајиши на врху двоструки, тако да се може рука увући. Момци их највише носе ноћно кад иду по сијелима, али је носе и дневно гдје-год сакривене, обично под пасом. Када се момци међусобно потуку, онда се потегну салме, па удри један по другоме, к'о по воловима у купусу. Ово се оружје ријетко кад види у Херцеговини, али у Босни се и данас находи. Власти ово оружје оштро забрањују, и код кога нађу одузму га, а власника казне. У Вукову рјечнику истумачена је као мали тоиуз. „8 а 1:и г а — Ш 5 а 1; аг а ј е V е П к 1 те5агбк1 пог, којјт М 5е уо1оу1 1 ћгаУ1 Vој 5с 1 габЈјесаП." То није никакав нож, са којим би се волови и брави расијецалц, него је то она иста касатура, о којој смо више говорили, па је народ оно „ка" изоставио, и тако ту ријеч понародио. Може бити да су војници у вријеме рата и у помањкању другога оружја њиме се и при расијецању меса служили, али што је главно, за ту сврху није начињена. — И данас се може у некојих наших касапа по гдје која овакова касатура наћи да њоме месо расијеца, али не с тога што би оне биле за то начињене, него су оне касапима омиљене, јер је у њима тврдо гвожђе те се лахко о кости не може иступити. „батокгез — ј е бато га 1;о с! о ћ 1 о 1 т е з1;о5еје, с1т§аје {иГексуа (рибкаг) патјебПо — 5 а т п а р и п 1 о 1 р г V \ 5 V о § а т а ј 51; о г а и 1з 1 о 1 5 о V1 ј е т 5 V1 ј е1от габ1аУ10. Nека, таћа1 (ргал 7 о) т и ј е 1 ћ П о! к о с1 а ј е т а 1 о јас!а 1 с1ги-§о§а огигЈа, ра с1а јо5 1пје§а 12 ј пј иг а (12 т 15 П, п ар г а V I) - " Чуо сам у народу ријеч: „не крећи у пушку, јер ђаво пуни пушку", али