Zora
3 0 Р А
125
да се сама пушка пуни то нијесам никад чуо, а још мање да би се самокрес ради тога тако звао. Самокрес је обична мала пушка на капсол са једном или двије цијеви. У горњој Херцеговини још је зову шиагица, за то што се може у шпагу (џепу) носити. Име је добио од туда, што се сам без кремена пали. „За пасом му до два самокреса Обје мале без кремена пале." (Срп. нар. пјес.па). „ 8 а т П — к а т 2 а с — п о 2 и које је с1ггак о с! ботоуЈпе". Ваљда од сомове кости , јер се месо од сома зове сомовина. Самли нијесам никад чуо, него се у народу чује Сомли нооЈс или сомлија, а то су они исти бјелосапци, јер су у свијех бјелосапаца самли кавзе. Додуше, има их у трговинама и од друге кости, али се и они продају под сомли. „ 3 г 1 ј а — ј а ћ и к а ј о ј ј е з 11 ј азНј а п е§ о з г 1 ј а." Шиља је мала пушка, најсличнија леденици, јер ни у њезиној оправи нема нигдје дрвета. Она није од сребра као леденица него од туча, а глава јој мало^шиљастија од оне у леденице. „без1орис". У народу веле гиестоиук, а тако пјева и наш омиљени пјесник Змај, у пјесми Лука Филипов. Ал' загрози Лука руком И у руци шестопуком." То је оно исто што алтипатлак, само што је тамо турски а овдје српски. „б!;ис — зПсап с1геГегс1аги зуојот заго§12с1от, аПјеос! оуо^а уес1 1 кађаз1:јјј". Шшуц није сличан џеФердару него шншани. Он је олукли исто као и шишана, само што су у шишане олуци на завојке као овнујски рог а у штуца право низ брдо.
„УтсШз^егка". Ово је оружје из најновијега доба, долази од \У1Псћез1;ег-пушке. „2еј1;1П1са". Она је онако као што је г. писац описао, само што се у народу више чује уљарица и заишиница него зејшиница У њој се носе још и крпе, којима се пушке мажу и чисте. „21а1ке — зиро <ЗУ1Је ризке које зи зуе гакоуапе 1 га1јеуепе и зићо гегепо 21 аIо." Златке су мале пушке. Оне су се, истина, као и све друге мале пушке на парове градиле и продавале. Златке су најсличније ледењачама само им је шпатља подебља и глава повећа — Оне нијесу салијеване од сувога злата, као што г. писац вели, него су коване од сребра као и леденице, па су по сребру чистијем златом позлаћене. Ово су наскупље и најгосподарастије пушке. * Ето такове чланке из наше народне Фолклористике читамо почесто из пера поменутог писца, (који је, како чујемо, постао због оваких књижевних радова и дописни члан Југословенске Академије Наука у Загребу. Пр. Ур.). Ја сам из поменутога чланка узео само оно оружје које познајем, а у чланку имаде готово још оволико разног оружја описано. Пошто је ово, које ја познајем, описано овако сакато, не сумњам ии мало, да не ће бити погрјешака и у ономе осталом. Ваљало би да господин писац у будуће опрезнији буде код биљежења овакових ствари, а господа уредници да боље припазе шта штампају; јер овако сакато и изврнуто није часно ни по скупљача ни по уредника, а најмање може бити корисно по науку.