Zora
Стр. 24
3 0 Р А
Бр. I.
свијету, и за то ми је одузета. Осам година. од дана смрти, сваког четвртка, у пола једанаест, долазим овамо, јерје онаумрла у четвртак у пола једанаест. И у мени се срце цијепа, кад се сјетим и представим себи ту дивну жену. И ја овдје плачем, над овим цвијећем, које сам сам посадио и за тим идем дома и трудим се да будем што веселији. Ви ме питате, драги малишане, за што сам весео тога дана? За то сам весео, што се никог не тиче моја туга. — Ми Вас тако љубимо, примјетим ја. — 0, Ваша је породица прекрасна, и ја високо цијеним и уважавам Ваше родитеље, али, рецпте молим вас, шта се њих тиче, што сам ја имао жену — лијепу Ему, што је она умрла, овдје сарањена и ово дрвијеће расте и тако лијепо мирише? Али, на што да Вам причам све оно, шта је мени тако драго, а Вас мало занима, Ја врло добро знам, да вама нико нијеумро, и дај Воже, да живите што се дуже може, па што да вам говорим о смрти и да вас смућујем ? Не, бићу несташан, као лептир и летићу с вама и смијати се и веселити се. * * * Он подиже очи к небу.
— Ема зна, рече он, — да ја тако свето чувам њену успомену, да не дозвољавам ником, да је се дотакне. Ема све то види. Ви мислите, да је онаумрла? Није, ја је видим, на том плавом небу — она плива у оном свијетлом облачку. То је она, она—јазнам насигурно. Па, за што и да кажем коме, како долазим четвртком овамо да се с њом разговарам ? Одговориће ми, да сам полудпо, и истјераће ме из куће, а ја сам сиромах и треба ми живити. Он потражи шешир и мету га на главу. — Ја сам код вас три године дана и нико није знао, да ја сваке недјеље, један пут овдје плачем. И мени бјеше мило, што нико не зна моју невољу и што је познајем сам ја једини. Сад сте Ви дознали. Мени је то непријатно. Ја Васљубим, али је мени непријатно, што ви знате за што и куда идем сваког четвртка. Ијанемогу више остати код вас... * * * И он заиста оде од нас, након по мјесеца. Није волио, да му се тајна знаде. Никола Теодоровић.
уВубаб - ЈГрибрао Ј. ЈТ. —
ЈБубав утуче вријеме, а вријеме утуче љубав. Пословица. Шта су батине, зна свако, алиштаје љубав, још није нико установио. Неше. Љубав је једно ништа, из кога свако срце начини читав свијет, то јеједноништа, које је све, једно све, којејеништа. барИЈг. Има само једно Женско Питање, а то гласи: Љубиш ли лге? I. Вогп. Љуоав у срцу женином, то је дијамант у угљену; у њему је: свјетлост, ватра и смрт. А. Н.
Љубав је живот жене, али епизода у животу човјека. Јеап Раи1. У љубави има само дражесних почетака; ја се не чудим, што човјек налази уживања, да често отпочиње. Рппг >оп'_1-шде. Љубав је чисто лудило и заслужује као и свако друго лудило лудницу и бич. Разлог зашто се то тако не чини, само је у том, што је ово'лудило^опће, чак и"на чуваре протегнуто. Шекспир. Једна збогљубави пропалажена, за мене је узвишено с.творење.*| Она је у вршењу свог иозива преварена. А. ИпЈпег.