Zora
Стр. 392
3 0 Р А
Бр. XI.
год 1706 — 1707. Изворни текст издао, превео и протумачио Др. Лујо Кнез Војновић. Ово је дјело прештампано са дозволом Краљевске Српске Академије Наука из XXXIV. броја Опоменика. * ЛиЂгогтгк, календар за годину 1901. Издање и наклада Српске Дубровачке Штампарије А. Пасарића. Познати овај алманах који је ушао сад у V. тјечај, одликује се и ове године смишљеним радовима својих сарадника. Прво је: Дубропачки конзулат у Загребу, Историјска биљешка од Никше Б. Затим долазе: Краљ Драгутин , из књига староставних од Стевана Сремца. Здухач, прича Сима Матавуља. Тереза Базилића од * * *. Душлшни, цртица из Херцеговине, од Свет. Ћоровића. Др. Валтазар Богитик, наставак чланка из прошле године. Павиљон Краљепине Србије на спјетској излоо/сби у Паризу од А. Ф. За слободу рода и слапу племена, истинит догађај из српско-туреког рата од Дамјана Прерадовића. Срнска народна пјесма са Шипана казивала Кате Мурат, из збирке Дум Андра Мурата. Неколико гласоттих изрека. У хиалу Србије, неке китице иј пјесме посвећене Михаилу Обреновићу, од Маркиза Пијерка Боне, год. 1842. (Ова. је пјесма прештампана из 2аћатшка Биђгоуаске КагоЛпе ВИошсе вт. II. §■. 1885 ) да се види како су дубрсвачки племићи мислили. Неколико закона и наредаба оуброг.ачке републике из XV. и XVI. пијека , из рукописа Нока Луја пл. Сараке од А. Ф. Матија Бан и други описи слика знаменитих Срба. Остало је календарски дио. * Рад српски народни велики календар са савременим сликама за годину 1901. Година прва. Издање Рада дионичарског друштва за издавање српских књига и новина у Руми. Штампарија Ђорђа Ивковића у Новом Саду 1900. Поред савремених и лијепо израјјених слика и корисних чланака овај је календар прожет чистим српским родољубљем. * Бранколо Коло региструје неколико пријевода из српске књижевности у страним језицима. ЧитателЂ доноси: Деда Пера од Јанка Веселиновића; С-вета осЂета од Сима Матавуља; Болгбај од покојног дра Милана Јовановића. На чешки је преведено, као што доноси Нопа Искра, у пријеводу Јакова Хрбеса: Смрт Сењањина Иве, Цар Лазар и Милош Обилић, Слг-рт мајке ЈуготЉа, Обретеније главе цара Лазара, Пропаст српског царстЂа, Цар Сулејлшн и Саш Патријар, Смрш Краљепића Марка, Молба, Старина Ноиак и кнез Богосав, Омер и Мејрилга и од Доситија Обрадовића: Пар папуча. Велика збирка српских народних приповједака, коју је превео, изгубила се послије смрти му код издавача. * Примили смо октобарску свеску Гласника ПраЂослаше цркпе, органа архијерејскога сабора. Уредник Добросав М. Ковачевић. Својом одабраном садржином Гласник стоји ни. висини ваљане богословске ревие. Цијена му је за иностранство 16 динара у злату.
* За Летопис Матице Српске примљен је чланак нашег изврсног сарадника Ј. Скерлића: Прилог проучаЂању Горског Бијенца. * Министар просвјете у Биограду господин Павле Маринковић именовао је комисију која има да изради уредбу по којој ће се Народна Библиотека уредити по задатку савремених уређених државних библиотека. * Из VIII. и IX. свеске Школског Вјесника одштампава је расправа Јов. фил. Иванишевића: Средње школе у књаЖеЂини Црној Гори. Ова је књига прилог грађи за развитак српске школе. * ПроФесору Благоју Бранчићу повјерено је од стране Матице Српске да напише студију о славном мађарском пјеснику Михајлу Верешмартију приликом прославе његове стогодишњице. * Скорим ће изаћи у издању Милорада Павловића, проФесора: Десет припОЂедака БранислаЂа Ђ Нушића. * Загребачки трговац Душан Цекић издао је врло дивне дописне карте са сликама српских светитеља. Карте су у бојама и врло укусно израђене. * Изашла је прва свеска Србија у сликама, гдје су изнесене слике мјеста, предјела, ношње, обичаја, типова и т. д. по Фогографским снимцима проФ. Ђ. М. Станојевића. Ми те свеске нисмо примили. * ПросЂетни Гласник доноси у својој новембарској свесци овубиљешку: Још јериједак и необичан догађај, када Биоград може да забиљежи изложбу буди каквих умјетничких творевина. Такав риједак догађај збио се ето ове јесени. Госпођица Надежда Петровићева, — ћерка г. Мите Петровића, предсједника Пореске Управе, а студенат на сликарској академији у Минхену — изложила је при свршетку мјесеца августа у дворници Велике Школе својих 37 слика, од којих су 29 оргинални радови а 8 су копије. Слике су у боји и цртежима, од којих има самих глава 10; за тим полуФигура, студија из природе и неколико пејсажа из околине Минхена. И сувремени правац, или ако хоћете — манира — 1еаз4 П04 1еа84 — сецесија овдје је заступљена са два примјерка: поље са житом и глава једне дјевојке. За правац госпођичиног рада од важности је уочити, које је мајсторе изабрала за копирање. Ту је у првом реду Вандајк, по којем је израдила 3 копије, и то Сахрањивање Христово, Сузана у купатилу и једна мала глава (портре), Сатир и портре братаму; паонда Павле Веронез, по чијем је оригиналу копирала Јупитера и Антонија и, најпослије, Цурборан са св. Францискусом Асисиским. У овој смјерној изложби импоновало је Вандајково Сихранивање и Рубенсова Јелена, које су у величини оригинала израђени и са сличним оквирима украшене. У опште за оно 15 дана, докле су биле ове сликарске студије изложене, оне су, поред свакојаког укуса, разумијевања и гледишта од стране