Zora

Бр. XI.

3 0 Р А

Стр. 391

Сриска * Стеван Бешеваћ Петров издаје нову књижицу На Бадне Ђече. Ово је хумореска из варошког друштвеног живота. Књижица ће бити до Бадње вечери и штампана и у рукама претплатника, а биће у врло укуеном издању и изнијеће до 4 штампана табака малог Формата. Цијена јој је оамо 30 потура (или 15 новчића). Скупљачи добијају 2 обична примјерка књиге и један у фином повезу са златорезом; то ако скупе и пошаљу му новац за 30 претплатника. Иначе припада им свака десета књига или њена вриједност у новцу. * Агилни данашњи министар просвјете господин Павле Маринковић именовао је једну комисију, која би имала Кр. Срп. Држ. Штампарију да уреди по најмодернијем садањем начину. У комисију су ушли људи стручњаци и нада је да ће и ова ствар господина министра са успјехом посвједочити његов заузимљиви карактер према српској просвјети и према напретку естетског осјећаја у свима правцима његова дјелокруга. Уредништво Зоре са задовољством и пуним поштовањем биљежи и овај рад новог српског министра. * Српска Краљекска Академија Наука расписује из задужбине Николе Ј. Мариновића, за годину 1901. награду, коју може добити: одличан поетски спис с моралном и патриотском тенденцијол^, који је написан чистилг српским језиколг и одликује се љепотолг слога и садрокаја. Рад се може поднијетм Срп. Кр. Академији најдаље до 1. маја 1901. године. Штампани се списи не могу оцјењивати и награђивати. Награда је раду 480 дин. у злату. Писци могу своја имена напријед објавити или прикрити до коначне одлуке. У овом другом случају дужни су ставити неку биљегу на спис и завој спроводног писма. Награђени су списи својина писаца, али се морају штампати онакви какви су одбору поднесени, и на свима се штампаним примјерцима мора ставити да су награђени из задужбине Николе Ј. Мариновића. * Као 16 свеска Мале Ђиблиотеке изашле су Припоиетке А. П. Чехова у пријеиоду Веље Миросављевића. Свеска II. Славни овај руски приповједач познат је већ српској публици са својијех изврсних прича и цртица. Ми ову свешчицу Мале Библиотеке најтоплије препоручујемо читалачкој публици.

* Изашао је Мостар српски џепни календар за 1901. годину. Ове године налази се у њему и неколико лијепих слика из Мостара. Цијена му је за Босну и Херцеговину 40 потура а за земље гдје је биљеговина укинута 25 потура. Осим тога издавач је удесио овај календар и са платненим корицама га увезао, додавши му чистог папира за биљешке, те тако врло згодан постао мјесто других биљежница. Цијена му је 20 потура скупља. * Талијанска Краљица Јелена, кћи Кнеза Николе, писала је по разним руским и њемачким листовима пјесме са потписом: Краљица Јелена. Пјесме се ове нарочито одликују богатим осјећајима и дубином мисли. Спрема се једно издање њених пјесама међу којима ће бити највише српских али и талијанских и Француских. » Пера ДобриноЂић и Андра Лу/сић чланови српског народног позоришта навршили су ових дана тридесетгодишњицу свога глумовања а Миша ДимитријетЉ члан загребачког позоришта прославиће 20. новембра двадесетпетогодишњицу. Одличним нашим умјетницима честитамо! * Изашао је ванредан број Домаћице, органа Женског Друштва у Биограду, у спомен прославе своје 25 годишњице. Ова свеска Домаћице обухвата 86 страна и украшена је са лијепим бојадисаним корицама. На почетку су три укусно израђене слике Његовог Величанства Краља Александра I и Њеног Величанства Краљице Драге, високе заштитнице Женског Друштва, за тим слика Њеног Величанства Краљице Наталије, бивше покровитељке Женског Друштва и напослије Повеља, коју је Женско Друштво дало својој бившој заштитници у спомен ове прославе. Неке ликове на овој Повељи израдили су српски умјетници: Урош Предић, Ђока Крстић, Стева Тодоровић, Пера Ранос и Риста Вукановић. Нацрт Повеље радио је Владимир Тителбах. * Из Гласа Црногорца прештампана је књига: Иван Црнојевић Господар Зетски. Одговор г. Ј. Н. Томићу на његову расправу ЦрнојетЉи и Црна Гора, написао Л. Томановић. Цетиње, Државна Штампарија, 1900. * Српска Дубровачка Штампарија А. Пасарића прештампала је латиницом Запис/се Племенитог Господара Марина Маројице Кабоге , изванредног Посланика Републике Дубровачке на Цариградском Двору