Zora

Бр. I.

3 0 Р А

Стр. 19

ровића, тај се не може обавестити о правом лицу. Или метне да се појава дешава у „глухо доба ноћи" а изведе Драшка да нишани на кукавице, да „мјери џепердаром" како он то каже. Не каже, међутим, нигде да се декор променио. Он, дакле, неће изрично да каже; довољно је што уопште на неки начин покаже. Такав је Његош. Да ли пак у томе треба гледати његову личну небрежљивост или неку нарочиту хотимичну процедуру какву видимо да данас с неком поноситошћу усвајају најмодернији песници, то је друга ствар; за нас је доста да ту особину код Његоша просто констатујемо.' То су та четири момента која нам треба уочити ако хоћемо да лепо решимо питање. Са познавањем оваквих концепција Његошевих и таквих особина његове поезије и писања, ми можемо боље разумети ствар. Узмимо сад Вијенац у руке, сад кад смо обавештени о потребном, и пратимо Његоша при његову излагању. Сад ћемо јасније увидети смисао појава и епизода које смо били готови да осудимо. Његошево излагање истраге није просто. Многа места за која смо сматрали да су одвојена од главног предмета, можда имају дубљи смисао: сликају народ, на пример, представљају важност догађаја, истичу 1 За разумевање ове особине Његошеве, потребно би било узети у обзир и она недовршена места у Вијенцу. Има један стих недовршен: „а од тога..." (кнез Јанко, са игуманом, ст. 2235). Има говора у прози: „не умијем, војвода, па је љепше оставити" (Вук Љешевоступац, иза ст. 1754); „издати се нећемо, ама треба", итд. и „куни сердаре Вукота", итд. (Сердар Јанко и Вук Мићуновић, пред заклетву, иза ст. 2406). Има недовршених појава: после нарицања сестре Батрићеве, н. пр. недостаје читав разговор између главара и покајница, назначен међутим: „како се састаше с њима, знадоше што је") (проза иза ст. 1963); или после онога кад војвода Батрић прича свој сан (ст. 2380-2386), недостаје причање осталих главара, такође назначено („послије тридест четрдест другах причај своје снове"); или, најзад, пред долазак попа Мића, недостаје разговор између главара наговештен овако: „главари сједе око вељега гувна и разговарају се (проза иза ст. 2044). И није Његош само у Вијенцу остављао појаве недовршене: Шћепан Мали је пун тога.

околности под којима се догађај извршио, фигуративно указују на величину његову, итд. Тај смисао можда је доста скривен, несхватљив на први поглед, неказан али ипак показан. И то ко зна како неприметно показан! Али нама ће, при овом испитивању, бити довољан један миг Његошев, најскривенији податак по којем се смисао може извести, најмања речица једна, једно г и" ако хоћете. Кивије је по једној кости могао да реконституише целу животињу, моћићемо ваљда и ми по једној речици реконституисати само смисао једне несхваћене појаве. И надамо се да нам се, при томе, неће десити оно што се десило Виктору Кузену, који је у Паскалу проналазио необичне лепоте и у ономе што се доцније показало као погрешка преписивача. Питање је наше, као што се види, сложено и обухвата многа друга. Улазећи у једно, ми смо били принуђени да додирнемо и друга која су с њим у вези. Тако ботаничар који прелази пољем купећи биљке, често пута опази најпре само један струк какве ретке биљке, али, одмах затим наилази на читаве бокоре истога цвећа које на заједничком земљишту расти. Ми ћемо за сада оставити сва друга и ограничити се само на анализу појава и епизода у Вијенцу. Биоград. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

Какводо дојеродо? — козерија — Светнслав Стефановкћ Не убиједи — него пробуди! Шта и колико ми од наших пјесника тражимо, то и толико нам они и пружају или, боље рећи, ми прихватамо од онога што нам они пружају онолико, колико тражимо. А јасно мора бити сваком да пјесници нијесу за то ту, да задовољавају наше тражбине и потребе, него своје и да тако и нас науче познати више, 3*