Zora
35
Вр. УП.
3 0 Р А
Стр. 269
тзатскога језика, кад су му подлога Вук и Даничић, Милићевић и Његош? Ако се није могао назвати Рјечник српскога или хртзатскога језика, мислимо да би писци били у много већем праву, да су га с обзиром на подлогу његову назвали Рјечник српскога језика. Што су за овај Рјечник употријебљене нар. пјесме које је издала Матица Хрватска и Рјечник што га издаје Југославенска Академија, не може бити разлог да му се даде искључиво назив хрватски. Јер колико су оне пјесме »хрватске«, знаде ваљда сваки озбиљнији Хрват, док Академијски Рјечник носи званични наслов »Хрв. или српскога језика«. Др. Ивековић разлаже у предговору, зашто је Рјечнику надјенуо ово име. Једини му је разлог, што су Рјечник састаттли Хрвати. Онда истим правом могу Срби сматрати Академ. Рјечник рјечником српскога језика, јер га је написао и пише Србин. У осталом да је и сами Даничић, који је од свих Срба учинио Хрватима највећу концесију назвавши језик српским или хрватским и коме би Хрвати морали бити вјечито благодарни, био увјерен, да он саставља Академ. Рјечник као Србин, дознајемо из двају писама његових штампаних у Летопису Мат. Српске. У 202. и 203. књизи Летописа (свеска II. и III. за год. 1900.) штампана су Пислла Ђ. Данг1чића Ј. Бошкопићу, приредио Ђ. Магарашевић. На стр. 88, у писму од 18. марта 1880. читамо ово: » ... И ја врло желим доћи мало у Београд. Надам се да ћу моћи на лето, кад буде наштампан прки свезак. Стрпите се дотле, па онда судите би ли било грехота прекидати. Што велиш да сам »их упутио, па сад нека раде«, о томе не може бити ни говора. А и кад би могло тако бити, ја мислим да би требало грабити да лш урадимо. Што се мене тиче, ја знам да би ми у свему било боље у Београду. Али како сам већ уплетен у народни живот (премда не баш на моје добро), ја не бих смео својом вољом оставити овај посао. Јер би се кад год тражио томе узрок и могао бих ја бити окривљен . . .« На стр. 99, у писму од 19. новемб. 1881: ».. . Јуче рече ми нетко: »Ви се ту мучите, а послије ће рећи Хрвати да је то њихово што радите«. Ја, који бјежим од таких разговора живећи у увјерењу да ће све што радим бити корисно Србима више него икоме, и то не по каквој мојој
заслузи него по животној сили српскога народаг, одговорих само: »па шта ће им то помоћи?« — и прекидох разговор. Послије ми оне ријечи не дадоше мира (ето зашто бјежим од таких ријечи), него дуже размишљах и најпослије се утјеших мишљу да Срби не треба да даду да им тко отме што, и да доиста не ће дати, него да ће се за цијело наћи тко ће (ако затреба) осветити и мене и српски труд (а ово је српски труд и ничији Ђише).,.«Да ли би Даничић, видећи да се рјечник, основан на српским нар. умотворинама, српским књижевним дјелима и српским трудом, назива хрватским, и сада рекао само: »па шта ће им то помоћи?«, или би дао јаснији знак свога негодовања?! На ово је тешко одговорити, јер је гријех писаца овог Рјечника тако велик, да нема начина како би се против овог протестовало, осим можда снебивајући се слегнути раменима и чудити се заслијепљености некојих макар и учених људи.
Џенни фраицуско-српски речник (ВШгопагге пе роске Ргапсагз-Вегђе), садрзки сие речи из обичног гопора. Састанио Ј. Н. СтегзоЂић. Београд, издање књиокарнице Е. Ајхштета 1901. 16°, 406 стр. Овијем радом г. Стевовића добили смо књигу, коју је многи и многи српски читалац одавно очекивао. Чекање је истина било дуго, али смо најзад добили добру књигу, јер рјечник г. Стевовића може у свему упоредо стати са радовима ове врсте код осталијех културнијех народа. Г. Стевовић, коме је још раније с мјеродавне стране, призната умјешност за радове ове врсте, уложио је и овдје своју велику спрему и још већи труд, а издавачка књижарница Е. Ајхштета није ни у овој прилици жалила трошка, те су нам дали дјелце, којијем се с правом може подичити наша иначе сиромашна лексикографија. Ми смо захвални и једноме и другоме, а до читалаца стоји да им труд и трошак што прије накнаде, у што ми не сумњамо. У рјечнику су све ријечи, које се могу чути у обичном говору, а има их на броју преко 26.000. Упоређен са Коћ1ег-овим франц.-њемачкијем рјечником, Стевовићев је рјечник богатији и потпунији. Штампан је на финој сатинираној хартији, француски текст са уочљивијем, крупнијем словима, а српски текст, богат синонимнијем