Zvezda

Б рој 19 _ 3 В Е знање скупо коштати и навући ми монода до некле и заслужен прекор: да се мени све оно допада што се другима не допада и обратно ; али сам ја већ стекао обичај да говорим с вама искрено, па с тога нећу ни ову прилику да пронустим а да вам не кажем онако како збиља мислим. Јест, допада ми се „Сеоба Србаља" као што ми се допада све што има некога смисла, а овај комад има га веома дубоког. Право уметничко дело познаћете по томе што никад не губи вредлост, ма колико година над њим прохујало. А комад „Сеоба Србаља" не само што није ништа од вредности изгубио, нО је сад можда више сувремен но што је икад био. Сем тога, само дело, добило је још у толико, што су се изгладиле с временом, многе несавршености у склопу, које су се у доба његова стварања сматрале као убиствене за једну драму. Данашње је време много либералније, бар у томе, и врло се мало обзире на облик и сићушне вештине, иего гледа како је изражена главна мисао и колико има дупте човекове у једном књижевном створу. Ми смо се већ по мало навикли ценити дела не по недостацима, без којих није ни једно, већ по количини лепота, што у себи садрже. А колико тога има у овом комаду постараћу се да вам иокажем. Н'а Бојку, прастару постојбину Србинову, ударила је страховита туђинска најезда. Авари су похарали, огњем поиалили ову мирну земљу и с том новом несрећом, донели још црњу, са свим нову и дотле Србима непознату беду раздор. Туђински утицај учини те се исклаше браћа међу собом и један део, који роиство није триети могао, а веран традицијама својих предака остао, крену у свет за својим младим жупаном Љубишом. Већ пет година како лутају! Најзад загазише у ове чаробне земље, од Тимока иа до Дрине валовите, ту где, како вели Прота Матија, во највише пута рикне! Зар су је могли сагледати а не заволети! Ова питомина ибајност, која је тек касније добила своје право име Шумадија , није могла не пленити срца наших прастарих предака, благородније душе а скомнијих жеља но њихови потомци. Вас народ ко у један глас зааманети: „ту да останемо!" И остала би ова ноломљена сиротиња, да се више не потуца од трна до грма, кад не би ЈБубигаа бранио. Ал' ЈБубиша позива да се врну у Бојку, камену колевку, свету земљу тужног народа. Лако је. народу. ал' ЈБубиша је оставио у Бојци гробове неколико колена славних предака, ЈБубиша је ту окусио Прву радост детињства, први занос власти и господства и ирву сласт — љубави. ЈБубишу мами на трагове Бојка, премила отаџбина, оличена у замилованој Лали, која остаје бајна и неодређена у овој песми као што су заносни и неодређепи сви снови младалачке љу-

3 Д А С тр . 151 бави. Нека вам ова слика којом се Т>ура послужио не изгледа проФана, што је уз отаџбину ставио љубу нељубљену; та Фигура није за презирање. Сетите се да је и Гете у оном свом дивном ., Егмопту , оличио слободу у Клари, да би је што бајнијом и што привлачнијом начинио за Егмонта. А и Егмонт и ЈБубиша су једног рода. Поредите само симпатије, што их окружавају, и обратите иажњу како Н за једним и за другим, на сваком кораку, ниче љубав. ЈБубиша, дакле, свим жаром своје љубави, свим нагонима својих традиција, свом силом свога увређеног аукторитета тежи — у Бојку. Али су муке, невоље, трпљења и напори, а нарочито обилни разноврснн примери и трења о туђе расе исквариле многе главешине српске. Нај пре на оног пример саблажљив утиче, који уме да види и расуди. Протестантизам и револуција су се појавиле прво у главама људи који мисле. Прва опаска изазива поређење, а поређење, и ако врло често демонстрира истину, врло често човека уводи у заблуду, јер је обично једнострано. Код главара сс, дакле, услед свега тога, породила завист. а завист је мајка мржњи, мржња рађа освету и главари су наумили да се Љубиши освете. Они неће да иду за Љубишом којега их слепа љубав води у славу али и у беду, него хоће у Србији да остану, да се одморе и поткрваве. Али уз Љубишу је народ, јер само прости људи љубе без интереса. Да није ЈБубиша велики душом колико је велики срцем и снагом, дошло би до крвавог сукоба. Али он не да да се пролива брацка крв и — остаје у Србији. Још тада, дакле, богатство, материјалан интерес сузбија и побеђује и љубав и патриотизам и понос и амбицију. ХЈБј ћепе Љ1 раћ-ја! Лепе смо претке имали, није чудо, што смо се и ми овако ниско срозали. И како нас грдно, грозно богови казне! Одмах Љубиши умире Лала —• гаси се нада! Прекида се за навек свака спона између Срба и Бојке. Срби су престали бити Срби и постали су — Шумадинци! Нов ваздух нагриза старе врлине и уноси пометњу међу несрећне Србе. Богаство и дивота опија људе до безумља! Свако се осећа лако живети! Нестало је оне муке љуте, што је народ за земљу везивала, и ишчезла голема невоља што је браћу од злотвора правила, што је све чланове једног племена солидарисала. Престало ,је: сви за једног, један за све; а настало: сваки за се а Бог за све! Па како таде тако и данаске! Човек се осетио довољан себи у природи, и побеснио. Неће да призна и верма старе строге богове, који су га на мучења осуђивали, но хоће и Бога доброг и лепог као што су и ове земље. Оптимизам га заноси да не може да издржи ма и најмање жељкање за старом, сиротом Бојком. Та погледај од рођења слепче! Видиш Дунав где у пени мутној