Zvezda

С тр . 156 3 В Е

тога ради. Бити у Неаиољу, а не видети откопану Помпеју, значило би, да је боље никако и не долазити у ове крајеве. — Кад је тако, онда, хајдемо сутра. Мој РаФаило Шкрабаловић има већ и књижицу са огшсом. — Да идемо, да идемо! Ресторан, где дођоше, беше осветљен елек тричном светлошћу и дупке пун света. Свет је седео и пред рестораном, на улици за поставље ним столовима. Слух посетилаца се наслађавао звуком двеју мандолина и гитара. Један симпати чан баритонски глас и један тенор певаху „Мар гариту". Између столова шију: продавачице цвећа; дечаци с цигаретама, папирима и машинама на длановима; продавци статуа од гипса; мале, босе девојчице са нанизом корала, или четкама, или су просто на просто просиле милостињу за се Наша компанија уђе у ресторан. Ресторан беше раскошан. Штукатор и зидови беху покри вени живописом и великим огледалима. Ресторан беше тако препун, да су наши људи једва нашли за се сто, да би се сместили, благодарећи лакеју. који је — познавши Грабљина и Перехватова, што му по свој прилици дадоше јуче добру напојницу, — љубазно махнуо главом и посадио их за један сачуван сто. — РаФаило! наручуј одмах рибу за закуску! командује Грабљин Перехватову.. — И нека нам донесу ракије, вотке наше, руске, православне! богоради Коњурин. — Нема је нигде. Три је дана како је тражим по ресторанама и каФанама, па — нема Нису чули да има таквога назива одговори Перехватов.— Е онда нека да доброга коњака — И коњак им је врло рђав Хоћете ли, да кле рибу саму ? Буљабес... нареди Перехватов лакеју, прегледајући у исто време карту! — Шта још заповедате, господо? упита он после мале почивке. — Меиц биФштекс, само добро печен, говорила је ГлаФира Семјоновна. — Овде граде биФштеке на прованском маслу. Тако раде и по целој јужној Италији. — Ништа не мари, ја волим прованско масло. — И ја ћу бивтек на посном маслу! виче Коњурин. — Да се барем имам чиме похвалити, кад дођем кући. Казаћу жени, да сам у Неапољу јео бивтек од посне говеђине и на посном маслу. — Господо! имамо у карти и олеапатриду. То је месно јело. Желите ли га пробати? — А какво је то чудо? Баљда — испечена жаба? пита Коњурин. — То је винегрет од разнога меса: од рибе и меса с обареном зелени, посут паприком, преливен прованским маслом и сирћетом. То је славна закуска после коњака. — Разно месо? Па ту може бити и жабл>ега меса и корњачина меса! Не, не, у Италији се жабе не једу.

3 Д А Врој 20

— Наручи, да даде свакоме после рибе по један биФтек, а од тога, винегрета, нека да, нробе ради, две порције. Ако нам се допадне ми ћемо јести, ако ли не нека диже јело! репш то пи тање Грабљин. — Сви ћете јести, јер је укусно. — Само не ја, уплете се у реч ГлаФИра. Ја не једем рибе у иностранству. — За даму можемо поручити сладолед. Неапољ се слави сладоледом и овде га припремају на десетак разних начина. Перехватов је наручивао лакеју јело за све. — Асти! Асти'.. Три боце Асти наручите, предлаже Николај Ивановић — Аха! Ви већ знате и шта је то Асти? — Како не би знали, поталијанили смо се да боље бити не може! (наставиие се)

МАКСИМ — МАРСЕЛ ПРЕВО -

„Ама шта је то било с вашом госпођом, Максиме, изневерила вас?" гДа, преварила ме." „А имате ли доказе?" „Имао сам читаву хрпу иисама у рукама, писма од једног господина кога сам познавао и ко.ји је моју жену у исти мах називао испочетка: „милостивом госпођом", па онда „драга милостива госпођо", па г драгана", па најзад називима које нећу ни да спомињем да не бих вређао ватпе осећаје пристојности." «Па шта сте онда радили?" „Премишљао сам." „Дуго? ,.Два месеца." „Е морам да се дивим вашој стрпљивости. А шта је ваша госпођа радила у току та два месеца?" „Сигурно је се и даље, као и до тада, састајала са својим љубазником, јер пгго се мене тиче — ја јој нисам правио никакве сметње?" „Зар вас то није болело, кад вам је постала неверна?" „Да ли ме је болело - то је моја ствар. Али ја мислим да се ствар, штосемоје части тиче, ни у чему не мења ако ме жена месец или два више или мање вара Оно што је главно јесте то, да ме је једанпут преварила — први пут." „Имате право. Па шта је био резултат вашег премишљања? 4 „Па, мало по мало губила се љубав коју сам до тада осећао према мојој жени. Од оног доба