Zvezda

В рој 38

може бити лепше. Плаво мор.е глатко, као стакло; на небу ни облачка. Доле на хоризонту виде се нланински висови са Капри и Искије У лево стоји Везув и дими се поистија. Слика мора и тога изгледа беше величанствена. Иванови и преко воље застадоше да уживају у томе изгледу. Коњурин погледа на Везув, насмеја се, па намигнувгаи на њ лукаво рече: — Димит се, голубићу ? Тешто, дими се, али нас више нећеш себи привући. — Ти си се бојао да идеш на Капри, а гле, каква је тишина на мору ! рече ГлаФира мужу. — Нисам се бојао за се, већ за те. Ја сам једном путовао ЈГадушким језером из Нетрограда у Сермаке, па је била бура за чудо, а мени ама баш ништа није било. Али с дамским је полом свашта било. Вило је ту и цике, писке, јаука... и капетана су грдили Чамац са два веслара возио је са обале пароброду. Пароброд беше старе конструкције, прљав, са точковима. Путника у првој класи беше мало, но опет се међу њима видеше Енглези и Енглескиње у својим куриозним оделима. Веше ту и онај Енглез у шотландском костиму, гато се с њима пео на Везув. И сад он бегае с торбама и кутијама укрштеним на леђима, с барометром, биноклом, фликоном , па је као и пре, записивао нешто у своју књижицу. Енглескиње су носиле путничке књиге у црвеном повезу и пажљиво их разгледале. Један Енглез с другим, риђим бакенбартима, већ је јео крвав биФтек с енглеским зачинима и заливао га вином. Око њега лежи цела гомила љусака од ракова и исисаних лимунова — Видиш ли, што ти је брижљив човек? Ни 9 часова нема, а он већ доручкује, рече Коњурин и намигну на њ. У биФеу послужује неки дечак Талијанац, црномањаст, оштар, окретан. Чувгаи говор руски, он одмах приђе Ивановима и Коњурину, с боцом и двема чашицама, па се искези и резе: — Рјус... коњак? — Идега ти у блато! Зар не видиш да је јога рано, рече му Коњурин и окренувгаи се Иванову додаде: — Вига' дознали су да смо Руси, па већ с коњаком трче. А гато Енглезима не нуде коњака ?... — То је знак, да су се Руси много просла вили коњаком у иностранству! одговори му ГлаФира Семјоновна. — На морском путу то је врло добро... Чак, могло би се рећи, неопходно, — поче Николај Ивановић. — Молим, молим, не правдајге се! И гатаје то, најпосле? Једва смо се синоћ отресли једног пијанице, а сад се јавља други. Где сте ви видели, да се коњак пије „на гате срце" ?.. Махните се пића па хајдемо на налубу. Овде не вреди ни седети. Треба уживати у изгледу. Још мало на ће и последње звоно означити полазак пароброда.

И ГлаФира повуче људе из кајуте на налубу. На палуби прве класе види се трговина разним ситницама; ту стоје цели дућанчићи. Израђевине од корњачине коре, као: чешљеви, кутије ножеви за резање хартије; корали. мОрске гакољке, ситне израђевине од палмова Дрвета — стојаху ту у реду и с натписима: „8огеп1;о". Око еспапа облећу продавци и намећу га путницима. — Шта је ово, море? — Гле, права пијаца! И како су то све лепе ствари! чуди се ГлаФира Семјоновна. — Мегго 1п-а. . Мегхо Нга, тас!ате... прискочи јој један нродавац и понуди низ бодљикавих корала. — Свега пола динара ! Боже мој! А ми синоћ куповали смо овакве исте ствари по динар комад. Никола Иванићу, мени треба свега овога. Хоћу да узмем. Гле, резба како јелепа?! Погато? — Уна лира? Ах, Боже мој! А ја сам то синоћ плаћала по три динара комад. Зазвони треће звоно. Брод се покрете одмереним ударима колеса у воду. Одмицаху се од пристаништа. Николај Ивановић, ГлаФира и Коњурин прекрстигае се. Палубом иде контролор и прегледа карте путницима. И опазивпш, да се Иванови и Коњурин крсте, приђе им и чисто руским језиком рече: — Молим за ваше карте, госиодо. — Боже мој ! Шта чујем ја? Ви сте Рус? повика ГлаФира. — Рус, госпођо, и ако сам се родио у Неапољу, одговори контролор. — И ви служите овде, на броду ? — Да, треба зарадити хлеба. — Ах, како је пријатно наћи се с Русом у цутовању! А ми, знате, не умемо ни маћи талијански, па, и Француски лоше, овде нас нико не разуме. Особито нам је тегако при куповини. Ту се Француски и не говори. — Ви, јамачно, желите да купите гато за спомен на Неапољ? Корњачине су ствари у Неапољу врло лепе и врло јевтине. У Русији би вас то стало десет пута скупље. Сем тога, овде су јевтини и корали Јесте ли ви набавили себи огрлицу од корала ? — Још не, а желела бих да је набавим. Ево и наш сапутник би то исто за своју жену купио, показујући на Коњурина. — Иван Кондратијев Коњурин, трговац, пре стави се овај и пружи контролору руку. — Ја сам прави Рус, из Јарославске губерније. — Николај Ивановић Иванов. Врло ми је пријатно да се с Русом нађем у сред талијанске нације. Конгролор рече своје име и додаде обрнувши се ГлаФири Семјоновној: ~ Сад ћу ја завршити преглед карата, па вам се стављам на услугу. Наћи ћу вам дивие корале за баснословно јевтину цену.