Zvezda

Број 38

3 В Е 3 Д А

довољној мери дара и вештине Намајемио сваки добар књижевни рад, био он ма од кога, а овим смо нацртом само хтели да прстом иокажемо куда и како треба жене да иду, а шта да напусте, јер им сва мука и све напрезање неће ништа користити. Ми бисмо могли ћутати и помишљати: куд већ толики мушки рђаво пишу, што да не пустимо и жене, да и оне пишу рђаво до миле воље; али то се не би слагало с нашом искреношћу, те држимо, да нисмо погрешили, што смо предузели корак да уздржимо у колико је то могуће све жене наше од погрешног и некорисног лутања и јурења без циља. Може жена бити образоваиа а да не пише романе или чианке; као што и сваки човек песничке душе не мора писати песме. Није само онај песник, који песме пише већ и они који те песме добро схвате и приме Полутанство се може ужасно осветити ономе, који се њиме кити, с тога бисмо као искрени пријатељи хтели да задржимо жене од многих горких часова и да им уштедимо многе бриге. Није најпаметиија она жена, која највииге напише или беседи, већ она — која нај боље иозна себе и слуша своју природу; таква жена неће лутати, јер ће пред собом наћи утрвен пут; она ће бити срећна и задовољна и неће морати као модерна жена сто пута дневно уздисати и жудети за миром, не могући се истргнути из своје средине, која је као бујица у све веће немогућности увлачи. За жену је куд и камо достојнија хвала, да је добра супруга и мајка, но сва лепа а неискрена хвала свих критичара о коме њеном раду. А напредак њене деце и успех њеиог мужа ко.ји у своме дому налази уживања и одмора, биће јој већа награда, но лавров венац, кога прашина врло лако поиада. У овом се веку врло брзо живи; данашња је величина већ сутра заборављена и никад није слава била пролазнија но сада, нити је икад теже било сте1ш трајно име, но у овом веку гурања лактовима и саплетања ногу. Еманципација је само привидно напредак, у суиггини је она реакција. Сваки је век имао своје еманциповане жене које су у брзо задржавши своје име добиле са свим друкчи значај и постале шљам друштвени. (Јравните грчке хетере првих времена са хетерама Епаминондиног времена! Исти процес, с болом признајемо пролазе и проћи ће и данашње еманциповане жене, којима је и сукња већ постала тешка, те седећи на бициклу или у позоришној ложи показују жељним мушким очима и оне своје дражи, коЈ .е мушко око пређе није смело нипошто видети, већ је то за њега било тајанствено светилиште, коме се није смео никако приближити Па веле, да је ово данас доказ напретка ми ; тај напредак нигде не видимо. Остављамо вама, поштоване госпође, да саме пресудите шта је лепше, часније и достојније људскога имена и ионоса, да ли весталка домаће среће или друштвена хетера, какве већ на сваком кораку и куд се год окренемо срећемо?

Стр. 303

Намерно смо употребили јачи колорит, тако ће бар и слика боље одскакати. Оно звонце нам никако не да мира и ми му без поговора морамо да следујемо, а докле? — То ће рећи скора будућност. (Настави11и се)

ЗАНИМЉИВЕ СИТНИЦЕ —♦♦♦♦Шта учв владалачка деца. — У свима дворовима у изображеним земљама подједнако васпитавају владалачку децу у првим годипама; али већ од гаесте или седме године мења се начип у томе. Деца Немамкога цара морају много да уче, како би грађанске синфве не само стигли, него их и много надмашавали. Вилхелм II у томе је строг с децом својом. Принц Лудовик Баварски прегледао је свако вече задатке својих синова, па ако је где наигаао на аљкавост, казнио их је осетио. И принц Леополд Баварски строг је са својим синовима, нарочито пази на то, да добро знају војничке ствари. Од уметништва највише негују у дворовима музику и живописап.е. Клавир морају знати ударати, али га зато принчеви и принцезе од срца мрзе. Цар Никола II, као лринц, проклињао је онога, који је клавир изумео и гледао је на сваке начине да осујети досадно вежбање. Александар III страсно је љубио музику, па је заповедио, да и царевић наследник и велика кнегиња Ксенија морају држати клавирске часове. Велика кнегиња исто тако није марила за клавир, она је радије хтела да учи кувати, као што и уме да начини мајсторски руску иародну чорбу шчи. И тако*кад је једнога дана хтела да седне за клавир, биле су све жице пресечене. „То су зап;ело учинили погани нихилисти," рече царевић. Његова сестра домислила се начину, да одмах буде сваки клавир неудешен: полила би жице врелом водом. Тим начином опростила сс не једнога клавирскога часа. У Аустрији је ирва арцидукиница СоФија завела разумно васпитавање код царске деце. Када се Фрања -Тоси(Ј) оженио баварском припцезом Јелисаветом, увек су се свекрва и снаха препирале око васпитавања арцидукинице Гизеле. Царица није допуштала, да се ко меша у васпитавање њене кћери. Чагс и кад би Гизела била болесна и дворски лекар прописао за њу лек, морао је он царици казати, каква је болест и разлог својој лекарији објаснити; а чим би лекар отишао царица би заискала књиге лекарске из дворске библиотеке, па би каткад са својом коморницом па свој рачун докторисала. Због тога би се арцидукиница жалила сину цару, али се тиме ништа није помогла. У бечком двору особиту вредпост дају знању језика. Када је Фрања Јосиф испросио ирипцезу Јелисавету, одмах су јој дали учитеље талијанскога, мађарскога и чешкога језика. Али арцидукиница Софија поручи својој баварској родбини, да цар аустрисгси влада и над Пољацима, дакле да будућа царица треба да зна и пољ"