Zvezda

Стр. 310

3 В Е

3 Д А

1 зрој 40

— ПГга хоћеш ти, њушко арапска ? Луд ли си, 1ПТ0 ли ти је? викао је ои ухвативши лађара за гугау. — Сагиитс се, сагните се! Лезите доле! Иначе не можете ући у гротло, повика ГлаФира ; али јаки лађар бегас већ новалио и Николаја Ивано вића и Коњурина и чун полете у гротло. — Анатема те убила! Како се ти усуђујепг... рече Коњурин, иодигнувгаи се; али на мах умукну од изненађења. Грдно гротло, високо неколико хнати, засијало се у плавој ФосФорској светлости. Нода бегае тако прозрачна, да се видело дно у дубини од неколико хвати. — Ах, каква дивота! Та, ово је волгнебно царство! зачу се глас ГлаФире Семјоновис — Ово је лепо измоловано! додаје Коњурин. — Шта? Шта? Та то је све нагурално, то је природа! — Је ли могућно ? А мени се чини да је то Шваба засенуо. — Ама, свет долази да ово види, за то што је природно. — Доиустите. А како се удегаава у зимској багати „Аркадија"? — Па и тамо је од природе, вели Николај Иваиовић. — Него, чувајте се ви, да се какав камен не одвали, па по тикви .. — Једно је гато не разумсм, рече Коњурин, разгледајући гротло, — где ли су то ламне повегаали за ово осветл>ење? — Али, гата је вама, Иваие Кондратићу ? Каже вам се да је природно осзетл>ење, одговори му ГлаФира. —- Нс може то бити. То вам никако не могу веровати. Са свих страна стене без отвора, ту мора бити мрак, ако нема осветљења, а међу тим овде је светло, само прелива на плавегно. — Та разумејте ви, то је електрична светлост, електричество... — Лепо, лепо, нек је и тако; али гдс су ти електрични Фењсри. — Ах, Боже мој, иа ово је натурално електричество. — То јест, како то? Без Фењера? — Та, разуме се, без Фењера. Од природе. — Г>ог с тобом, госпођо, не може то бити! Никола Иванићу, чујенг, тта она вели? — Чујем, чујем! узнемирено се одазва овај — Кад она вели тако, онда је истина. Она је начитана, зна из књига, Има свакојака електрицитета: има га природног а има га и неприродног. А то јс магнетизам... Ја држим, Глаша, да ово није електрицитет, већ магнетизам... Животињски магнетизам... Јер и магнетизма има два: животињски и неживотирпски. Шта ги мислига на то Глаша? — Па, ако је магнетизам, нека је магнетизам; само — природан је.

До њих у другом чамцу седи онај Еиглез у гаотландском оделу. Он извадч из корпе кутијицу, из кутице узе неку бубицу, и бацагае је у вис да полети; али бубица паде на дно чуна -- Гле, овога лудака! Он и на Везув и овамо носи своје бубе и мале животиње! - напомену Коњурин. — Мора бити да је „шенуо", одговори Николај. — Ама, ја се све бојим, да се одозго не одвали какав камен, па не разлупа главу! Глагаа, није ли већ време повратку? — Ах, Брже мој, дај ми да уживам! — А ако до!)е плима? Онда нећеш изаћи из гротла. Чула си, ваЈвда, шта рече наттт земљак на броду? — На видиш, још нико не иде. У томе, Енглез иусти врапца из друге кутије. Брабац скочи, размахну крилима и паденаједну стену. Енглез брзо докопа свој записник и стаде у њега негато записивати. «/ — Е овај са свим извећао!... Са бубама и са врапцима путује! говорио је Коњурин. — Ах, Боже мој! И овде голи! викну ГлаФнра Семјоновна — Где су ? Где су? питају л.уди. — Та ево их на стени, — Е, онда смо ми у дивљем царству, на дивл>им острвима са дивлгам сталежима! — ]>ече Коњурин. Веслар размахну веслима и чун пође ка изласку, где су стојали голи л>уди (нлстлпнт.к св)

ПРОКАЖЕНИ -X АТТЕВ 1)Е 1И Л I 8 Т 1! Е (ттаставлтс) Прокажени : „Онај, који воли своју ћелију, наћи 1 ј е у њој покоја". И сам нас Исус томе учи. Ја почињем увиђати истииу тих узвигаених речи. Осећање самоће се ублажује радом. Човек, тнто ради, није никад посве несрећан. Ја сам доказ. У лето обрађујем багату и то мс занима, а зими правим корпе н асуре; сам градим на себи хал>иие; по сведневно спремам себи храну од онога што мн из болнице погал,у. А молитва испуњава .часове, који ми остају за одмор. И тако година протече, а кад прође, мени изгледа јога, да је кратка била, Официр : Та треба да вам се чини читав век! Прокажени: Јад и невоља чине часове дугим; али године теку увек једнако. Има у осталом на последњем ступњу нссреКе још једна радост, коју обичан човек не осећа и која ће вам изгледати