Zvezda

Стр. 398

3 В Е 3 Д А

В гој 50

божника — глупост. А за ову тему по кашто се износе чудиовате ствари. Ксавије Деместр оправ даваО је и заштићавао рат на тој осиови, што се у. рату иролива крв невпних. Ово баш и јесте добро, ио његовом мишљењу, јер само крв невиних може да буде спасавајућа жртва за чо вечанство. Крв преступника и зликоваца није за то. Као што видите овде ми наилазимо на гледи ште Финикињана, који су децу приносили на жртву Молоху, придржавајући се те исте основице које и Деместр. Порицати ово гледиште нема смисла, најзад, довољно је потсетити се на то, као на куриозни образац „преживљаја" државиих идеја. Тај исти Ксавије Деместр довикује противницима рата: „Шта ви налазите у њему ужасног? Та свима је суђено да умру било ире или после. РажаДошћавати се због тога — значи открнвати слабост духа, недостатак вере." Овај аргуменат може се применити у боле стима, епидемијама, неродним годинама — и у свима општим бедама, од којих човечанство жуди да се избави. Зашто лечити болести ? Зашто предузимаги мере против несрећа на железницама и свакојаких несрећних случајева? Зашто хранити гладне? Та све је једно, умрети се мора. Зашто у опште, ма што предузимати ради одржавања и продужавања живота и здравља? Слабост подобне аргументације и сувише је очигледна, да би се на њој требало даље зауставити. Доказе овога рода треба само развити па да буду доведени, а (1 а1>«нг (1ит ? Нису основанији ни умни закључци оних, који заштићавају рат с гледишта унралгњавања у врлинама ако је могуће овако се изразити. На први поглед ово звони грубо. Рат је спојен с трима појавама: обмана (шпијунство, заседа и томе иодобно), грабеж (без које није ни најдисциплинованн^а војска на пр. германска у рату 1870 1871 г.), убиство. Обмана — грабеж — убиство, три ките, на којима почива благородна „ратна наслада" — и школа и врлина! Не иде једно с другим. И опет зато многи и веома оз биљни писци, на пр. познати антрополог Лебон,*) прибегавају истоме аргументу. Рат не даје довољно угодних случајева за самопрегоревање и саучешћа итд. док, као што праведно напомиње Рише, **) све големе несреће — чума, глад и т. д. — свакад изазивају множину изјава самонрегоревања и великодушности. Да ли треба благосиљати • ко леру зато, што је дала могућност докторима, милосрдним сестрама итд да се покажу како су добри ? Или треба пожелети да се понови глад тога ради, да би већи део руске интелигенције могао да жртвује време, средства и по кад што и живот, заражавајући се „тиФусом глади" при неговању болесника? И овде, ако се следује за гледиштем Лебона, долази се до апсурдума, — а то је најбоље побијање подобних аргумената. (Наставиће ее) *) Во1е (Зп гагас^еге (1апз 1а т!е Дез рспр1ов. Ееупе ЗсдепШпхис 1894 год. **) Ј1). N0. 7.

ИОаОРИШНА ХРОГГИКА

Госиођица Шумовска. После оннх сулудих престава од „Чегири витеза" вест да ће Г 1>ица ПТумовска доћи да на нашој позорници прикаже неколике улоге, пала је као ова последња киша—с благословом. Онај, ко не воли позориште, тешко ће моћи веровати колико овако једна ирава глумица може да нрочисти ову предузимачку атмосФеру. што јеобавила наше позориште. Па ипак треба признати да, ма колнко да сам био рад овој новини, нисам могао ни слу гити да ћу иматп оволико задовољства од те преставе. Мене је нарочито учинио неноверљивим њен избор комада, у којима ће пред нас ступити. Јер ма да је Судерман један велики и веома интересантан (што није мала сгвар) писац, он увек остаје један непријатан ауктор Шилер је то нерасположење још повећао, јер будући и иначе досадан, он је чак и врло слаб у „Јованци Ор леанци". А треба ли да кажем да сам још највише зазирао од оног ужасног хрватског изговора, што је, услед рђаво схваћеног патриотизма, иостало код Хрвата права млатњава? И ево чиним радо и весело шеа си1ра. Ја сам се господо, преварио на свима тачкама. Г 1>ица Шумовска је не само једна даровнта и интелигентна глумица, него је она још и ирава глумица. Она је преп!ла преко свију споредних обзира и било јој је главно да изиђе у улози, где ће показати сва своја добра својства. И гледајући је це,лог вечера, ја сам се питао: да ли она има још коју улогу, која би толико одговарала и њеној лепоти и њеном стасу и њеном таленту? Вама је јамачно познат „Завичај"? Ја сам још одавно о њему нешто писао, али је он препун ствари на које се човек увек може вратити. Само морам одмах приметити, да „Завичај" ни мало не одговара оном појму, који се хтео са речју „Не1та!" представити. У овом случају ова реч не значи никако „Завичај", којнсеизраз употребљава кад се хоће да означи мало ншри круг, читав иредео, цео један крај. Овде би се морало то иревести са „огњиште", и лако ћете се уверити о правилносги мога мишљења, ако будете с пажњом прагили комад у коме се, по смислу судећи, не престано говори само о огњишгу, о кући, а не о месту, о томе крају. Сам је предмет доста прост, управо хотимично изабран један баналан случај из рубрике „Различности" што се у сваким новинама налази. Једна девојка, Магда, веома разбуђена, отворена а бујна и врло јаког темперамента оставши без мајке са маћехом на врату — потегне у свет. Само што њу из куће није изагнала непосредно маћеха, него сам отац (који је опет био тако тврд и немилостив, јер Магда није имала матер, која би је волела и