Zvezda

Стр. 438

3 В Е

3 Д А

В рој 5&

у пееништву. До његова времена песнички материјал облачен је у Фантастичну Форму. Спремљен још у детињско доба од своје бабе и дадиље, а нознавши и сам трновитн пут живота са свима његовим разноликостима, Пушкин је сне своје одушевљење изливао у стиховима, износе11И ицртајући све оне Фине нијансе живога, које ми тако често сусрећемо, тако, као да их својим очима гледамо. Иушкин је био онај титан, који је погиснуо правац појезије Бајроновске школе и показао на богати материјал из разноврсних појава друштве нога живота. У томе се баш и састоји оригиналпост Пушкинова, што је његова муза износила слике из чисго народног живота, не облачећи у плашт Фантастичности природност и истинитост тога живота. Како су пак сви његови појетски радови нераздвојно везани с његовим животом, то је отуда неминовно и природности у њима и на звање пароднога иестжа. За потврду овога ево шта сам Пушкин о својој песми „Кавказскш шгћник'1," вели: „карактер (кавкаскога) заробл^еника није ми испао за руком; то доказује да ја нисам за стихове романтичке", иростије рећи, Пушкин је био неспособан да лажно слика живот. Као ђак Лицеја Пушкин је написао преко сготину песама, које се могу у главноме поделити у два иериода; од 1812 до јесени 1810 г. (од 13 до 17 год.); други —од гога времена до свршетка лицеја у јуну 1817 (у 18-то]' год.). У првом периоду преовлађује веселост младићска, а у другом, услед заљубљености, стихови се одликују меланхоличким карактером. У његовим ђачким радовима налазе се, поред других врста песама, еп и народне скаске. Ови су га огледи припремали за велики народни еп „Руслант. и Љодмила". Овај је својим песничким богаством и украсима Пушкин почео још у Лицеју, а довршио пре свога пола- 1 ска на.Кавказ. Кад је био готов Жуковски, у то доба ирослављени руски песник, послао му је своју ФотограФСку слику с натписом: „иобедиоцу ученику од побе1)внога -— учитеља", зашта је Пушкин на другој страни слике одмах одао хвалу у стиховима појезији Жуковскога. Овај се његов еп одликује лакоћом и живошћу језика, уједињен с простотом силином израза; вештачким оцртавањем слика с новнм облицима нриноветке; и напослетку, прекидањем изванредних оступања. У литератури је он изазвао уисасну борбу између романтизма и лажнога класицизма, који је пропадао. Овде је Пушкин нрви пут најјасније иоказао своју оригиналну и ђенинијалну способност да природно слика живот, мисли, осеЈгаје, положаје чак изми игљених јунака у вези са сликама природе, које поражавају истинитом нриродношћу, веома близом иетинитости. Најболш су његови радови: „ЕнгенЈи Онћгинт." и „Борисв Годунов'1.". Савршенство Иушкинове појезије, која му је дала име код својих другова „жреца песништва", кога су као „нолубога" с усхићењем слуитали, кад им је читао ,Евгеиија

Оњегина" и огледа се у овим његовим производима. У роману (у стиховима) „ЕгенШ Он1 ;гин1.° све се више и више увлаче свегле црте руске природе и живота с вештачком карактеристиком чудноватога јунака и идеалне јунакиње, васпитане у пусгињи сеоској, у забаченосги, на крилу руске нрироде и живота. Овај се ироизвод мало по мало разграњава у грандиозну епопеју рускога живота са садашњим и прошлим. У ово време талеНат Пушкинов био је достигао врхунац своје моћи и развио се толико, да силна мисао и осећај ногпуно налазе израза, који одговара речи и звуку. Поред ових особина, којима изобилује Пушкинова појезија, да покажемо још једну црту која га издиже над свима иесницима. Та је особина многострућност и разноликост његове појезије. У овој је црти Пушкин оличио широку руску природу. Он путује на Кавказ, ствара песме: „Кавказ". „Обвалг.", „Делибашг" и многе друге. Кад је био на Криму за време свога службовања у Одеси: , Бахчисараискш Фонтанн", а у Бесарабији: „Циганв". Он обраћа пажњу и на потчињеност руског сел>ака у својој песми „Деревнн" (село), тражећи његову слободу. За време чуме: „Каменнни гоств", „Скупои Рнцар1." итд Пушкин нише и драме (у стиховима): .Русалка", „Пирт." итд. Разноликост Пушкинове појезије огледа се и у томе, што се он није ограничио само на стихове; он је писао и у прози. Његови романи: „Дубровск1и", „Пиковал дама", „Кагштанскал дочб " врло су добро познати нашој читалачкој публици, као изванредна дела. Не мање велику вредност има проза Пушкинова: „ЕгипегскЈа ночи", „Исгор1н пугачевскаго бунта", „Арап г. Петра 13еликаго" итд. Простор листа не донушта нам да што потпуније опишемо и прикажемо великана Пушкина за то на завршетку чујмо шта су најнозванијп по смрти његовој казали. Чувени руски песник ЈБермонтов превелики губитак по руску појезију смрћу Пушкиновом из разио је у песми: „На смертв Пушкина"; а у „ЛитературнихЂ Прибавлен1)1Х1. к1. Рускому Мнва лиду" стоји. „Сунце је наше нојезије зашло! Пуш кин је умро у најболшм својим годинама, усред свога великога поља рада! Више говорити о овоме ми немамо моћи, а и непотребно је, свако руско срце зна сву цену овога ненакнадног губитка и свако 1)6 руско срце бити растргнуто. Пушкин! наш несник! наша радост, наша народна слава!* Као једнокрвни и једноверни народ кличемо и ми Срби: Слава највећем руском ђенију! Слава ]>уском народном песнику! Слава Пцшкн/ну! Д. П. Поповић. -