Zvezda

С тр . 446

ЗВЕЗДА

за коју говораше Марта; Да, то је баш та исга врба — зелена, мирна, тужна... Гле, како је остарила, јадница! Он седе под врбу и стаде се се11ати. На овом брегу, где је сад диван луг, онда је била крупна, брезова шума. А на оној ћелавој гори што се види на хоризонту, илавила се онда ста родревна борова гаума. Но реци су пловили чунови. Сад је све равно. глатко на оном брегу стоји само једна бреза, млада, стасита, као госпоЦца; по реци плове само гуске и патке, никад не би рекао, да су тада пловили чунови. Изгледало је да је сад и гусака мање. Јакон заклопи очи и уобразиља му износаше једно за другим цела јата белих гусака. Он се чудио, како јето било, да за последњих четрдесет-педесет година ни једном није изишао на реку, или, ако је може бити и био кад год, како то да се не може опоменути? Река је прилично ведика; могло се ту бавити риболовом, па рибу продавати трговцима, чиновницима и гостионичару на станици, па тај новац давати у ште дионицу; могло се нловиги на чуну крај обале и свирати у виолину, и народ сваког сталелса плаћао би му готовим новнем; могло се бар крманити и веслати — а све би то боље било, него седети иа пј)авити мртвачке сандуке; најпосле, могао би човек патити гуске па у зиму клати и слати их у Москву; та од самога перја добијао би годишње најмап.е десет рубаља. Али, он је све то про пустио. Каква штета! Ах, каква штета! А да се све то радило у исго време — и риболов и свирањс и клање гусака и вожња но води — какав би се онда капитал намлатио! Лли нигата од свега тога не могаше се чак ни уснити, живот прође без користи, без икаква задовољства, иропаде ни у чему; погледај у нанред — нинтта од живота није* остало, а погледај назад и тамо ништа нема осим губитака и то тако страшних да те језа хвата. И зашто човек не може да живи тако, да не буде тих губитака, те штете? Нита се: што је исечена она брезова и борова шума? Загато вагон иде празан ? Загато л>уди увек раде бага оно што није нужно? Загато је Јаков сав живот провео у грдњи? Што је рикао, ударао песницама, вређао своју жену? И најпосле, пита се : ради чегајемало час уплашен и увређен Жид ? Што л,уди сметају живети један другоме? Нису ли отуда толики губици ? И то још како страгани губици! Да није мржње и злобе људи би имали огромну корист један од другог. Те ноћи Јакову се и много што шта предви ];ало: и дете, и врба риба гуске и Марта, кад је личила на тицу која хоће да пије, и бледо, жа лосно лице Рогшилдово; некакве њушке подигоше се са свију страна на њ и говорише му о губи цима. Он се претурао с бока на бок и једио, пет пута је устајао те свирао у виолану. Сутра дан у јутру једва устаде и по1>е у болницу. И њему Максим Николаи1) нареди да меће хладне крпе на главу и даде нрашкове. Но

"7Ш Врој тону и изразу лица опази Јаков да је рђава ствар и да ту већ никакви прашкови не помажу. Враћајући се кући, он је премигаљао и смислио, да ће од смрти бити користи: неће му требати да једе, ни да пије, ни да плаћа данак, неће вређати људе, а како човек лежи у гробу не једну само, већ на, стотине, хиљаде година, то све кад се срачуна, излази корист огромна. Од живота је човеку гатета а од смрти — корист. То је размишљање са свим правилно, али опет — горко увредл»иво: гаго ће у свету такав ред, где живот, који се даје свега једанпут — пролази без користи? Није му било жаоумрети; али кад до1)С кући, па опази виолину, — срце му се стеже и стужи му се. Ниодина се не може носити у гроб и сад, она ће остати сирота, с њом ће се збити то исто, гато - с брезовом и боровом гаумом. Јер све на овом свету пропада и пропадаће! Јаков изиде из собе, седе на нраг, притег нувгпи виолину на груди. Размигаљајући о нропалом, убитачном животу он засвира, сам није знао шга, али тако дирл^иво, тужно , да му сузе нотекогае низ образе. И гато је јаче мислио, то је виолина жалосније свирала. Загакрипеше врата, једанпут, други пут и на њима се показа Ротгаилд Он пређе пола дворишта смело, алп кад опази Јакова на мах застаде, сав се најежи и, ваљада од страха, стаде давати }>укама такве знаке, као да је хтео ирстима показаги колико је сад часова. — Ходи слободно! рече му ласкаво Јаков Ротшилд гледа неноверљиво м са страхом на лагано приђе и заустави се нред н.им на један хват.... — Будите милостиви, не туците ме! рече он и сеДе. — Мојсије Илић еу ме опет послали Они кажу: не бој се, иди опет до Јакова и реци, да је без њих немогућно У среду је свадба... да а! Господин Шаповалов удаје кћер за добра човека И свадба ће бити богата, у у! додаде Жид и .за жмури на једно око. — Не могу... вели Јаков, а тегако днгае. Изнемогао сам, брате... И опет засвира и сузе му ночегае падати из очију на виолину. Ротгаилд нажлгаво слуша, окренуо се у сграну а руке скрстио на грудима. Страх оде с лица његова и замени се изразом туге и бола, очи му се заколутише и он, као да. осеНаше неку муку, викну: „Ваххх!" И њему сузе ударише низ образе и покапаше зелени капут. Цео тај дан Јаков је лежао и туговао. Кад би у вече, дође свегатеник да га исповеди и ис поведајући га запига: зна ли за собом какав особити грех ? Он напреже ослабелу памет и опет се сети несрећнога лица Мартина и очајног узвика Ротгаилдова, кад га псето уједе, — и проговори да се једва чуло: — Риолину подајте Ротгаилду. — Добро, — одговори свегатеник.