Zvezda

Б рој 57 3 В Е

посматраше раФове своје библиотеке и једва прошапта: „.чбогом, збогом". И наједном, као да се пробуди, отвори очи лице му изгледаше светлије II он рече: „свршен је живот!" Даљ не чу добро и упнта га шта је свршено ? — Живот је сзршен", одговори он. „Тешко ,је дисати, дави.беху му последње речи Пушкгна је нестало. Умро је у 2 часа и 45 минута ио подне 29 јануара 1837 године. Но Сосницком М. ТЈ. Б 0 Р Б А А. 1',. СТЕРНА (ТТАСТАВАК) IV После каФе, кнегиња Анастасија Петровна предложи друштву, да се прошетају. И ако је подне ве11 давно превалило ипак беиге јака запара и даље, понев само сунцобране изиђоше на парадне степенице. Кнез је нарочито хтео да обрати пажњу гостима на те степенице а особито на масивна врата са вештачко израђеним рељеФним грбом. Он им причагае, да су те степенице и врата саграђене још за живота његовог прадеде кнеза Данила, рече им и име мај стора, једног Немца, који је нарочито ради тога посла позван, испричао им је некакву романтичну историју тога Немца. Причајући то, он баци по глед на Тимотијева и климну на њ главом, као да хтеде рећи: „ви већ то знате". И, заиста, у кнежевим мемоарима било је говора о свему томе. На сваком кораку, у парку, кнез им је причао ио штогод из историје своје породице. Застадоше пред једним старом дубом, који је посадио његов прадед на дан рођења свога старијег сина, као што је о томе предање говорило. Стари дуб био је ограђен. Даље им обрати пажњу на једну липу у коју је некада гром ударио. За време једне страшна олује баба кнеза Данила склонила се била под ту липу и муња ударив уз дрво произвела је тако силан потрес да је баба и оглувела и ослеиила за магновење, али од тога није било никакве несреће. У дупљи те липе била је икона светог Александра Невског, којег су од тада празновали, јер се та несрећа десила баш тога дана. Даље се налазила једна дрвена клупа на којој се, као што говорашо кнез, његов отац споразумео са његовом матером и дали руку једно другом. Пољаница пред том клупом била је веома уређена и посута неском. Око ње беху засађене руже. Кнез Даиило узабра неколико ружа и даде их дамама. — Ове руже — рече он л>убазно и смешећи се — доносе срећу л,убави... Шта ви велите, гпа соиате ?

3 Д А . С тр. 4Г>;!

— Ја велим, шоп соивт, да је љубав сама по себи илн велика сре11а или велика несре1)а. Ето ш-г АрдоФ не слаже се са мном у томе; он велн да л,убав свагда само срећу доноси. И отпоче разгонор о љубави све живљи и интереснији, док се иред њиховим очима не указа вид на језеро Дођоше и до неких развалина које имађаху облик грчкнх храмова. Кнез Данило причао им је историју и тог нолуразрушеног храма. Н>ега је саградио дед кнеза Данила, који је био велможа код царице Катарине и то онда, када је кроз имање Беденско пролазила нека висока особа, коју је кнез позвао к себи у госте. Тај храм био је начињен нарочито ради обедовања у њему. Од тога храма к језеру водиле су неке сад већ разрушене степенице. Једна од дама већ снлазаше низ степенице и замоли и Ардова да јо прати; за њима пође и гроФица Ирина а с њом Јаков Александровић. — Дајте ми ру*у, — рече он гроФици веома је опасно ићи по овим степенипама. Он јако стезаше њену мекану ручицу и пажљиво се спушташе низ степенице. — Свуда, свуда —. говорио је он гледајући у очи младој жени — свуда наилазимо доказа о знатносги ове породице, ове нам доказује о знатности и богатству чак и далеких поколења ове породице. Тешко је нрезрети све то, одрећи се евега тога што све изгледа да живот чини срећним Но ја вас волим, Ирина, — говорио је он све јаче стежући њену руку и гледајући је озбиљним пуним љубави погледом. — Ја вас волим, чујете ли, разумете ли ме? Моју душу, мој живот, све вам нредајем Њена рука дрхташе у његовој руци, очи плашљиво избегаваху сусрет са његовим очима, који, чињаше јој се, продире и сажиже њено срце. — Ирина, и ви мене волите и наша је љубав више свега тога, — Ви нисте у стању себепродати; проблеск ваше душе светли се у вашим очима и само ја, ја једини знам, колико је она узвишена. Но и те речи не поколебаше )е у њену размишљању. — Пустите ми руку, ја не волим вас, — ионављаше она и. обишав га, стрча низ степенице. А он жураше за њом, не верујући њеним речима. Тога вечера они уживаху изгледом на језеро. ГроФица напомену Ардову, да ће сутра приредити вожњу на чуновима. И враћаху се другим, сигурнијим путем. Кнегиња примети како ваздух постаје сштрији. — Веома ми је жао, а ја сам хтео да вас још проведем, примети кнез. — Ако је потребно, кнегиња, да вам донесем шал или огртач? упига Јаков Александровић. — Хоћете ли да будете тако л^убазни ? Ах, молим вас, извините Јакове Александровићу, донесите ми шта било. Наш добри Јаков Ллексан-