Zvezda

Број 58

ЗВЕЗДА

Ст1>. 401

свега тренутак; но када је се Катарина Ан дрејевна одмакла од ностеље, он је зовну и рече: „Прекрстите ме", по том је пол.уби у ])уку. У тај час дође доктор Арент. „Очекујем царску реч па да мирно умрем", рече му Пушкин. Мени јс то био знак и ја одлучим да одмах јавим цару што сам чуо. На вратима се сретнем с момком кога је ио мене послао сам цар. „Извини што сам те узнемирио" рече ми цар кадуђох у кабинет. Ја му рекох да сам и сам пошао к њему. Испри чавши шта је говорио Нушкин, додадох да сам сматрао за дужност да то одмах саопштим њему. „Кажи му да му честигам пгго је испунио хришћанску дужност; о жени и деци нека се не брине, они су моји. Теби поручујем, ако умре да запечатиш његове хартије. Посде ћеш их сам разгле дати." Нушкина је то утешило... Међутим дани му опијум у неколико га је умирио, иа трбух му место хладних облога стадоше метати топлије; то је било пријатно самртнику; и он стаде без речи испуњавати докторске налоге, које је пре упорно одбацивао будући застрашен својим боловима и лсудно желеКи смрт да их прекрати Али сад но стаде послушан као дете, сам те метао облоге на трбух и помагао онима око себе Речју, по свој прилици било му је много боље. Такога је затекао доктор Даљ кад је дошао у два часа. „Рђаво ми је, брате" рече с осмехом Даљу. По Даљ доиста имајући више наде но остали, одговори му: „Ми се сви надамо, не очајавај ни ти." - „Не, мени овде нема живота; ја ћу умрети, па јамачно тако и треба." У то време било је ударало брже и јаче, стала се појавЉивати мала ватра по целом телу. Пустише пијавице, било постаде одмереније, снорије и слабије. „Ја сам се ухватио, рече Дал>, као утоил>еник за сламку, бојажљивим гласом из јавио наду и обмануо и себе и друге." Пушкин нриметивши да је Даљ био куражнији узе га за руку и запита: „Никога нема ту ?" — „Нема." „Даљу, реци мп право, хоћу ли скоро умрети?" — „Ми се надамо, Пушкпну, бога ми надамо се." — „Е, хвала!" Но јамачно само се једанпут он и утешио надом; ни пре ни после тога тренутка није јој више веровао Ротово целу ту ноћ (29., ову сву ноћ провео је Даљ крај његове постеље, а ја, Вјаземски и Вијелгорски бшш смо у оближњој соби) држао .је Даља за руку, често узимао по кашичицу воде или нарченце леда у уста, и ненрестано све је радио сам: узимао чашу с оближње полице, трљао себи слепе очи ледом сам мењао тонле облоге, итд. Мање га је мучио бол него ирекомерна туга. „Ах! каква туга!" уздах нуо би каткад метнувши руке на главу, „срце ми ми пуца!" Тада је молио да га подигну или обрну на страну, или да му намесге подглавље, и пре но што сврше прекидао их је обично речима: „Но, тако — добро; е прекрасно, доста; сад је врло добро" или „чекај — не треба — повуци ме само за руку — е сад је добро," Уопште, вели Даљ, нрема мени био је послушан као дете и радио је све тнто сам хтео Једанпут га запита: „Ко је код моје жене?" Даљ му одговори како је много

добрих л.уди који узимају учешће, и како су сала и предсобље иуни од јутра до мрака. — „Хавла, но ипак иди и реЦи жени да ми је хвала Вогу лако, јер ће јој ти тамо можда напричати које нгга." Даљ га није преварио (НАОТЛВИЋВ СВ) _

Б 0 Р Б А А. В. СТЕРНА (нлстлблк) У — Доносим вам једну веома неНријатну вест, шевЛате«, — рече кнез дошав на чај н обраћајући се нарочиго Ирини, — наиг доб|>и Јаков Александровић путује. — Је ли могућно? упита кнегиња Анастасија, — Кнез — објашњаваше дамама — веома цени Тимотијева. 0'ез1; пп рго^снзепг, .ча\ 7 ( / -уоик . Л зашто иутује? Кнез им објасни, да је Тимотијеву јавл.ено — чему се он одавно надао — да ће га послатн у иностранство ради изучавања античких старина. — Да за мено је то велики губитак, — наставн кнез. — А зашто је отпутовао и нс опростивши се? безбрижно упита гроФица Ирниа, за тренутак прекинув своја ћаскања с Ардовом а обрнувпш се кнезу. — 0, не!.. Само за данас молио ме је да га извиним код вас, јер има врло много ствари да уреди у библиотеци. Он ће пробавити овде још два—три дана, ја сам га за то нарочито молио, он ми је веома потребан да оконча неке ствари. Да, то је велика штета, велика штета, рече кнез замишљено. На Веденском легало се рано. И те ноћи у свима салама и већини соба беше светлост ногашена; само кроз завесе и шалутре могла се приметити светлост у понекнм собама, које су служиле за сиавање. У соби, у ко.јој је спавала гроФица још је горела лампа. Раскомоћена, она је~ седела пред огледалом и о нечему мислила. . мислила... 0, никад дотле у животу своме није она тако много мислила!.. Кнез је и вечерас, кад су се гости разишли, говорио гроФици о својој љубави и о његовој жудној жељи да је што пре назове својом женом. „Све је ваше, говораше он неирестано, све је ваше, реците само једну реч, шоп асЈогее!" Он је то говорио веома нежно, заносно, гласом који дрхташе, што све чињаше смешну слику с иогледом на њсгове године. Али она зна, да то