Zvezda

С тр . 462 3 В Е сие тако мора бити, да ће она бити његова жена да све то шго је окружава: сиа раскоиг, све богатсТво, најзад мора припаети њој. Тако мора да буде, она не може живети без тога, то је струјало и у његовој крви, али она је опет одложила тренугак. Она рече: „почекајте!" - Но докле, докле да чекам? једва изусти он боно. — Ако нисте вољни — реците једном, уништите мене — старца. . Она задрхта код тих речи. — Зар ја да нећу?! одговори она, покуша вајући да се насмеје. — 0!.. Ја ћу вам казати, ја ћу вам скоро казати дан.... претриите се до сутра... Зашто она изговори те речи? Није ли све једно казати то данас или сутра? Од куд тај шанс у одступању? ПГга она очекује од те вечери; чему се нада ? Зар није све у њеној власти? Она је нред њим, он је може узети а у замену за то, дати јој све што чини срећу живота: раскош, богатство, власт над људима, а и презирање свих тих људи.. Све те слике, земље, шуме и људе, који ће јој ропски служити... све.. све Свим тим владати, то све имати — а за све то тако мало дати! Она баци ноглед у огледало и спази своје дивно лице, које окружаваше свилена коса, и плећа, која беху у пола покривена и њој се учини одвратна и гнусна сва та њена лепота и она нервозно скочи са столице. 0, кад би само то требало дати! Али тамо, негде далеко, у дубини тога лепога гела налази се . и душа. И њој је било жао дати ту душу, за коју је тек скоро сазнала. Први пут, кад јој је тај секретар кнежев, тај Тимотијев говорио о љубави узбуђено, заносно, она је тада осећала у грудима својим неко иријатно таласање. То је личило на неко радосно узбуђење, — радост што је сазнала да он, тај човек који је воли и који је уверава о својој љубави, није као други људи. 11>ој дође тада тако тешко, да је хтела да плаче, да моли, и да буде још лепша Она се тада истина, није нодала тим детињим прохтевима. Његове речи изговорене су заносом, узбуђењем, не могаху ноко лебати њене расутке. Она је врло добро знала, да имање Веденско доноси годишњег прихода сто хиљада динара и да све, што тај приход може дати — има приПасти њој а све то не могаше се ни сравнити са голом Фразом „ја вас љубим", па ма исту и сам свегитељ изговорио. Она је одмах, у својим мислима, упутила Тимотијева на његово место, н забранила му, да јој и даље говори о љубави, Но ипак норед тога њој није ништа сметало а и она је била лгелела да је и даље воли, она се нијс устручавала упуштати се у ту опасну игру и слушати његове речи, само ако се исте не би тицале л.убави. А он јој је говорио о мно гом, о многом, о чсму она раније није имала ни појма. Он је открио нред њом овај свет, тако лен,

3 Д А Б рој 58

тако примамљив. Она јехтела да то све представи као бесмиелицу, сгварајући себи живот и уживања у његовим чарима: у новцу и комФорту, а непрсстано је о томе мислила и размишљала, а у својим грудима осећала је неко таласање, к >је је све веЈша расло и... сазревало. И сад, седећи пред огледалом, она је осећала нешто њој дотле непсзнато, грозничаво, што јој мучи свест, Глас Јакова Александровића непрестано је звучао у њеним ушима: „ја вас љубим, драга!" Па и тај старац говорио јој је те исте речи: „ја вас љубим, топ ас1огее!" Али од куд звук тих речи тако различан? И од куд само тај глас, то лице, то веома лепо лице са озбиљним погледом, непрестано пред њеним очима? Треба се склонити од тога погледа То је кошмар... у соби је тако загушљиво, треба отворити прозоре. Ирина Димитријевна угаси лампу, диже за весе и отвори прозор. Месец јасно светљаше; ду гачка црна сенка од дворца падаше у двориште, али тамо далеко, између дрва, видела се бела звонара; све се у сребру преливаше. Мртва тишина царствовала је свуда; но и у тој гишини Ирини Дмитријевној непрестано звучаху у ушима речи: „ја вас љубим, и ви мене љубите!" Не, то је нечувена дрскост, како се усуђује тај Тимотијев да јој говори о љубави!.. Љубав!.. Његова љубав — то је сиротиња. стан под кровом на петом спрату, одвратни мирис кухиње мрачан стан, возити се на нростим колима .. 0!.. И они називаху то љубав ти Тимотијеви! Љубав мора бити друкчија — ја сам му о томе већ неколико пута и говорила Можемо волети и какву скитницу тренутно но само тамо под нлавим небом жарке Италије, под зидинама каквог мраморног дворца, и када је та скитница потомак какве старе талијанске Фамилије, а поред тога носи још и какво поетско име, а не име — Тимотијева! Сви примећују како је прозаично то име Шта би ми рекли, кад бих ја своју грофовску титулу и име Орбек заменила са Тимотијева. МаЈате Тимоти јева! и она се с презрењем осмехну. „ЈБубав је над свим тим", звучаху његове речи. Не, не и. опет не! ЈБубави и нема на свету, то је један тренутни прохтев, који можемо и требамо створити, да би задобили то, ради чега и треба живети у све гу: богаства, части, поштовања. Ето Ардов се већ осмелио те се сада према мени понаша друкчије, слободније а не као пређе док сам била жена једног великог државника; он се сад према мени понаша као црема неком подсвој чету Но како 1»е се променити ти односи кад сутра сазна, да сам ја невеста кнежева. '1'о је интересно посматрати. 0, како презирем те људе, који само цене злато, како их нрезирем!.. И она се у часу сети иогледа Тимотијевог, тамо у парку. онога погледа пуног презирања ко.ји баци на њу, када му она рече, да јој донесе огртач. Он се надао нечем другом?... Боже, како је он тада гле даше, очекујући њену реч; колико нада и л.убави беше у томе ногледу!.. Но она сс уздржа, н не