Zvezda

стр . 852

вр . 107

— ....Журим..: имате једно писмо и предаде ми од оца неко дебело писмо к*ако никад нисам при мао. — Збогом. . опростите. — Хвала... молим. Збогом. Ово је од оца познадох по рукопису. — За што је овако дебело ?" Брзо исцепам куверту и прво наиђем на своје последње писмо ; испод њега је увијена очева цедуља, управо писмо. — Шта ли ће ово бити ? Ово никада није било — помислих и узмем очево писмо најпре да читам. А ево шта је било. Отац ми скреће пажњу у своме писму на моје писмо ; ево баш његових реченица: „Синко, то није лепо, томе се никад нисам надао од тебе. Зар се синко мој, старост и родитељ тако припознаје? Зар тејародио, хранио и одевао, школовао и неговао, и то од тебе, сина свога да заслужим ,.. Даље не смедох читати. Узех своје писмо да видим шта је то Следих се кад у читању дођох до средине писма. Ево што је било ту: „... пожури са ципелама што пре, е мој коњу, плаче за тобом неки плуг. Како сте са здрављем ? Шта ради кума... је ли здрава, шуша те и ово јој реците да критизира.." Да Бог саклони, ја се лепо окамених! Опет наставим читање. „...глупост у школи је добро ленштина. Наставници су бољи по нарави него у магарчина здрав сам и .. „већ у оној журби ту сам написао и своје име. Следих се од неке мрзости и изненађења. Бесвесно узех очево писмо и наставим читање. Крај писања утеши ме; на крају прочитах ово : ,.Ја рачунам, да ти ниси тако незахвалан ; држим да си био збуњен при писању. У осталом надам се, да ћеш ми што пре одговорити на ово писмо и у једно писати о томе, шта ти је било". Данух душом. Као да скидох земљину куглу с леђа. „Е ово се баш никако не да живети".С места седох за сто, да одговорим оцу на његово писмо. VIII. Баш беше крај септембра. Ја дођох око једанаест часова кући. Тек што сам сео са сто, а један фијакер пред вратима од дворишта брууу — стаде. Доскочих до прозора и погледнух на поље. И шта да видим — мој газда силази с кола Скочи на земљу и ето га у кућу. Ја се брзо вратим на своју столицу, да ме не види. Не прође много, а врата ми се од собе отворише и његово господство, моје газдарице син, то јест мој млади газда улази свечано са истуреним прсима у моју собу. Још ми с врата од дворишта зададе неку доста непријатну тугаљивост, а сад већ.. — Молим вас, ја дођох да се опростимо —

рече прилазећи ми. — Одлазим у подофицирску школу... — Хвалаааа Богууу! чини ми се баш да изговорих пред њим и одахнух од неке неисказакизненадне милине. — Ако ћете биги тако добри да ме испратите до станице; довео сам и фијакер. — Хоћу, хоћу, како да небих то учинио. Хоћемо ли одмах ? Хајде. Како да те не испратим. Таман посла! а у себи: „јао иди, па те моје очи никад не виделе." — Примљен сам и већ треба да идем — рече — Па кад си ти то... — Све до сад... у пуковску команду овде код потпуковника. Ја узех капу и пођосмо. Он се стаде цмакати са мајком Мајци од жалости теку сузе; скинула и наочаре и канап па браше сузе и испраћа сина За њима пристало и прасе са ужетом око врата и сва три кудрава кученцета. Прво седох ја у кола па онда, иошто се пољуби са мајком, седе и он. Кочијаш је још пре метнуо госиодинов завежљај код својих ногу. — Терајте на станицу — рече мој газда и завали се у колима. — Па баш идеш — рекох му кад кола пођоше, а у себи : „Хвала Богу ! 0 да си благословена подоФицирска школо кад ми само овога билмеза скиде с врата... о потпуковниче Бог ти свако добро учинио што га упути тамо !" и ја не знам шта сам од радости мислио. — Идем да будем подофицирац — вели он па намигује на једно око и затура главу назад. — То је лепо — рекох, а у себи : „Тешко њој кад је дочекала да учи таке шушумиге. О школо, о подофицирска школо. — И сад ћете ви бити сами — рече и погледну ми у очи, као да је знао, да мене ту пече; али видим да му је то случајно испало. — Па сам, шта ћу. А у себи: „Иди далеко ти лепа кућа. Не жали ме, могу без тебе". Па ми дође и оно из МогшпаНуиз сит ш К п Ш уо онај пример, РеНх еззе Ук1еог. Путуј игумане не брини се за манастир". За мало што нисмо одоцнили. Једва је добио карту на каси. Звоно зазвони трећи пут; он ми пружи руку да се поздравимо, пружим и ја своју. „Хоћемо ли да се пољубимо ?' рече и принесе уста ка мени. ,,Море да се пољубимо и сто пута само да те моје очи више не виде" помислих и пољубисмо се. Он утрча у вагон. Локоматива писну и оданух. Ја дохватих један камичак са земље и бацих се за њим — већ и сујеверан постадох. ,,Иди и више не долази својој кући док сам ти ја у њој" помислих.