Zvezda

6

3 В Е 3 Д А

онај томболос, па почне да увија леђима, да боље сија џемадан, и да потрупкује штивлетнама, е нема, све се поломи. . Зна век део наш срез за тај џемадан, јер су га њвх петорица облачили, кад су ишли пред владику, то на Киселу Воду, то даље, то у нашу окружну варош. Наредио веле, чак господин началник, да председпик обуче ћатов џемадан, да покаже владици, како смо сигурни људи... Вала и јесмо. Имамо свега што гођ оћеш, само смо оскудни са лебом и мрсом, а већ новац нам и не треба. Наши слабо пуше... Елем. зна ти ћатов џемадан и сам началник а кад он зна, онда већ ту је и округ. Да ли због џемедана, да ли због самог ћате — не знам, тек Јелица обазвпја за н>им, к'о ћуре, кад се напасе „љутице." А и ћато се, вала, жесно загледао у њу. Куд год иде, мора проћи покрај Мићове куће ... Опчинила га, па да полуди за њом. А Мићо, јадан, и не сања. Ко би му каз'о — не би више знао за врућу проју.... Па, свет к'о свет, предњим бело, а за њим црње од угарка. Тако ти се то протезало читаву годину, док се оном репатом не досади гледати како Јела ужива, те ти он окрете други крај. Баш беше окриље Велике Госпође. Доље, на Киселој Води вашар три дана. Први дан, на Госпођу, већ дигло се све наше село.... Ја нисам иш'о; никад још нисаи био у вароши а и што ћу. Кажу да је било џемадана жешћих но у нашег ћата, али ја не верујем... Јеиица и ћато кажу, све једно до другог играју, па ту ти се, ваљад', што и договарали. Тек сутрадан, на окриље, Јелица тера Мића у шатру. Знаш, ми немамо каване, но тако, два-три пута у години. Кузо Конџул отвори шатру, те му рудничани, што нролазе туде на вашар, оставе по неки марјаш, а и од наши' сврати по неко, само гледа да не наиђе појка. Елем, тако, чим ручали, Јелица тера МиКа, а њему се не иде. Нема, вели, пара. А она ти у сандук, па њему пљус дводинар. Јес, цркве ми!... Моја кућа за пб године не потроши 'нолико, а она њему тура :за по дана. Мићо весео, па правце у шатру. Кад тамо, а неви,