Zvezda

3 В Е 3 Д А

7

калањевчани и шучани закартали се шлаге, па све у грошеве. Приседее ти Мико уз н.и', па дај вино! А већ кад се загрејао удари и он у карте. Картало се тако, јело и пило до поноћи. Мићо —- ко мајка, ни беле не вади. Кад било поноћи, Кузо видв нема више ћара: ни могу што да пију ни да једу, само се криве и свађају. Он ти покупи заиру, утули свећу, па ајд! .. Мићо пође кући.... Ја Боже самоздани, што беше ондај месечина!.. Нема, море, јес' чуо, но сија ка'у подне. Сећам се, к'о да сад гледам. Давно није 'нако било. Па брате, и оне пусте звезде, није да сијају, но — јади су!... А оне ђавоље жабе из мочила надале дреку, па ти заглушише уши. Па се гора утајала, к'о у гробу.... Уживање, па то ти је!... А Мико се подупро батином, па љуља ли, љуља!... Час окупи у лево, па држ', држ', држ', до низбрдице, па онда удри у десно накричке до под брдо, па ћерај напред десетак корака ђа тамо, ђа овамо, то напред, то натраг, тек не стоји, но иде.... Па се рашћеиФлио, па ударио у неке песме и бројениде — да цркнеш од џумбуса!. . А све пева Јелици; мало, мало, па тек: Јело, жено, дико, мораћеш ме пољубити.... Тако ти он иде и све једнако пева — нешто прича: — Ко пијан... Зарр ја... Трриста му.. хм... буоа... ЧЗтане па запева: Еј, Јело.... Јело.... ди.... боаа.... Стој, мирррно!... Стооој ух.... Па онда опет стане да прича: — Ко, он меве.... ја н.ега вакооо.... рразбићу.... пробуразићу... ја њега.... бре. ђидо!.., их, Јело!... Тако ти он све лијепо до Паун-стијене, а тамо већ знате шта ће да буде. Сви сте чули за то место, јер, веле да се отален коти она утвар за цео свијет; тамо ти је, брате, и у подне страшао проћи, а у поноћи — и не питћј!... И с једне и друге стране дигла се брда и гора чак до небеса, а између њих бруји наша брза Букуља, вијугајући Се тамо; и амо, а поред ње наш сеоски пут, једва да се размимоићу двоја кола. Знам баш кад 'но капетан долазио с Кочијама; 5 па