Zvezda

22

з в е з д а

Као и сви иоватори, он је на једној етрани нашао пријатеље и једномигаљенике, способне да схвате, интелигентне да приме. кадре да се отргну од иредоасуда из узвисе над личним интересима, на друго.ј страни, лење, зарђале духове, себичне душе, заражене оном кужном болешћу што се зове мизонеузхм , мржњом на све оно што је ново, зато гпго је иово. Дизан у небеса, сурваван у блато, он постаје вођ школе, оснивач религије леаоте. Једна за другом ређају се књиге. крупне, геннјалне, смеле, лепе. Вредност његова блешти као сунце, противниди су умукли, и он постаје проФесор естетике на оксфордсчом университегу. Срећом, насиеђује огромао наследство од 150.000 фунти стерлинга. Он борави у Италији, Француској, Холандији, Белгији, обилази галерије и споменике, пнанине језера, мора И инстиктом и васпитањем он постаје најбољи познавзлац уметности ; он улази у душу прошлих векова, он зна шта камење шапуће и шта платно говори, он сазнаје језик длета и кичице, он разуме све. продире у све, исказује све, посгаје „веники сликар речју Енглеске". Уметност нема племенитијег мецене од њега. Штедеки осетљивост младих уметника, он их помаже, храбри, диже, извода на, пут. Он даје хиљаде за слику почетникову за коју индустријалац уметности не би дао десетице. Од сликара Хунта купује 10 акварела, за сваки даје по 1500 динара, и поклања их у 10 основних школа. Оснива курсеве за раднике, приређује умзтничка предавања и подиже школе у радничким ценгрима, и то све у толикој мери, да му је од 3.000.000 осгало неколико хиљада динара које троши у своме носледњем уметнчччом пуговању у драгој му Венецији. Члтавим покољењима он је указао смисао и правац живота. У утицају који је имао на своје сувременике, само му је Толстој раван. Као Толстој, Рускин призива људе природи, мајцн природи, великом све, из кога све истиче иукоје све утиче. Сзојом речју он иреиорађа душе млздих нараштаја, или бар мањега и бољег дела њиховог. .7 мест} простачких