Zvezda

3 В Е 3 Д А

35

Шта раде ? Ето тако, изиђу у поље, на две или три миље од вароши. Скуие се у мале групе, по пет или шест, извале се мирно у хладовини каквог извора, какве старе зидине или маслине; изваде из своје ловачке торбе комад нечене говеђине, жива црна лука, кобасице, коју сарделу, и започну свој славни, бескрајни доручак, заливен једним од оних прекраених Ронских вина што крећу на смех и на песму. Затим, пошто се све добро намирило, устаје се, вабе се нси, пуне пушке, и заночиње лов. Што ће рећи, да сваки од господе узме своју качкету, баци је из све снаге у вис, и гађа је у лету, у 5, 6 или само 2 пута, како ко. Онај који највише пута погоди качкету бива проглашен краљем лова, и у вече, окачивши своју изрешетану качкету о врх пушке, уз лавеж паса и хуку ловачких рогова, увенчан славом, победоносно улази у Тараскон. И сами можете мислити, колико се трговина с качкетама раширила у Тараскону. Има чак шеширџија који продају качкете избушене и поцепане у напред, за невешге : али колико се зна, једини је ааотекар Безикет што их купује. То је грдна срамота! Међу ловцима качкета, у свем Тараскону, Тартарену не беше равна. Сваке иедеље, јутром, полазио би он с новом качкетом ; сваке недеље, вечером, враћао би се оп с јадним изрешетаним дроњком. Тавани кућице баобабове беху препупи ових славних троФеја. Али га зато Тарасконци и признају за своју главу, и како је Тартарен у прсге знао ловачка зборник, како је прочитао све проиисе, расправе, унутсгва за све могуће врсте лова, почев од лова на качкету па до лова на бирманског тигра, Тараскон га беше пачинио својим великим изборним ловачким судијом, и он пресуђиваше у свима њиховим споровима Свакога дана, од три до четири, код иушкара Котекалде, могао се видети један иуначак, озбиљан човек, уваљен у зелену кожну наслоњачу па сред дућана и с лулом у зубимаЈ Б*