Zvezda

3 В Е 3 Д А

39

шамара малим чистачпма обуће што су се извалили пред њего -гши вратама, све то, беше га иачинило Лордом Сејмуром околине, краљем пијаца Тарасконских. На пристаништу, недељом у вече, кад се Тартарен враћао из лоза, с качкетом о пушци, угегнут у своме вуненом грудњаку, носача са Роне клањаху се с иуно пошговања и ноказујући крајем ока на џнновске мишаце на његовим рукама, говорили би шапатом међу собом, с пуно дивљења : „Тај је јак!.. У њега су дуали мишићи. Дупли мишићи ! Овако се шта може чута само у Тараскону ! Па ипак, и поред свега, поред својих многобројник дарова, својих дуплих мишића, пародне наклоности и уважења јуначкога команданта Бравиде, негдашњег капетана војне одеће, Тартареп из Тараскона не беше срећан : тај ситни паланачки живот падао му је тешко гушио га ]е. Великану тарасконском беше дуго време у Тараскопу Мора се и рећи, да за херојску природу као његова, за смели и манити дух који сањаше само о борбама, тркама по бескрајпим иампаским пољима, великим лововима пустињском песку бесним ураганима и иадијским тиФонама — подизати се сваке недеље у хајку на качкету и остало време ирееуђивати у Костекалдином дућану — не беше много... Јадни херој ! На крају крајева, који би се велики дух могао и одржати у овој чами жавота ! Узаман се он, да би проширио хоризонат своме џиновском духу, да ба колико толико заборавио свакидањи клуб и пијацу Тарасконску, узаман се он окружавао баобабима и осталам растишем африканским, узаман је гомилао оружје на оружје, претрпавао се малајским пожевима, узаман се кљукао евојом романтичном антикварницом трудећи се као бесмртни Дон Кихот да се снагом своје бе крајне Фантазије отме канџама немилосрдне стварности... Ах! све што је он чинио да утоли своју жеђ за авантурама, све је то само вигие дражило. Присуство свега његовог оружја доносило му је непрестано гњев и узбуђепост. Његове шенпне, његове стреле, његови