Zvezda

ПЛАВЕТНИЛО НЕБА НОВИ РЕЗУЛТАТИ 8РКШ&-А ^ј)итање о узроку плаве боје неба јамачно Је познато читаоцима из ранијег расирављања. Њиме су се бавили физичари још оц доба Њутнова, па на овамо, до данашњега дана. И крај свега тога, што су на плаво небо гледали и ф,1з'ичз.ри и метеоролози и песници и уметницн готово свих времена, ипак тај проблем није још толико расветљен, да би данашње решење могло задовољити свакога, који се њиме бавио и бави. А ово је већ довољчо да по каже читаоцима како је и писање о тоие и веома разгранато и веома ра8нолико. Нама није овде намера да претресамо поједине радове, што се дотичу овога питања, нити мислимо улазити у историјско разматрање његово од доба када је Њутн први обратио пажњу на то, да нека тела могу изгледати обојена у извесним приликама,-не имајући притом никакве своје властите боје. О том је д)ста опширно изнео пре неколико година садањи директор бечке метеоролошке Опсерваторије Ј. М. Пергнер*). Овде желимо изнетн само најважнија начела, која су неопходно потребна за разумевање нових посматрања од стране XV. бргјпд-а председника Белгијске Академије Наука, као прилог при решавању поменугог ироолема, изнесен у седници Краљевске Академије у Брислу. Редови што их доле саопштавамо, је.су само извод из те расправе, објављене под натписом „5иг Г опдше с!е 1а сои1еиг Меие с1и с1е1.'

*) бсћпЛеп (1ез УегеЈпа гиг Уегћгекпид па1т\у. Кепв(и!ме. \\ г 1еп, 4 XXX. ег ; ). 197 -219 (1890) н у изиоду слоијигсно у књизи Гог&^игШе (1ег РИув ^к. Х1Л ; 1 (3) егр. 441 (1896)