Zvezda

3 в Е 3 Д А

Још изодавна се узимало, да светлост наше атмосфере долази или од рефлечсије (одбијања) или од дифузије (растурања) сунчеве светлости по ваздуху. Ако би пак атмосфера била апсолугно провидна — била би тамна. Небо би било црно и светао сунчев котур кретао би нам се по црној основи звезданих простора; величанствених појава сутона и зоре не би било. Ну Вге\Уб1егјз прибавио директан физички доказ да у атмосфери постоји рефлексија светлости. Овај је физичар констатовао, да светлост (видело) небесног свода није светлост обична, већ да је то светлост делимично полариса !а. Кад окренемо Сунцу леђа, па ггосматрамо небо у правцу аеравчдикуларном на правац зракова што до нас допиру — онда је у том правцу максимум почзризације. Из овога се непосредно увиђа, да угао атмосферске поларизације износи 45о (јер угао од 90о, што одговдра максимуму поларизације, садржи у себи угао упадања директних зракова и угао одбијених зракова, који су мсђу собом једнаки). Посматрања В г е ш з Iег-ова потврдили сујоши А г а § о, В а ђ 1 п е I, Негзсће1 и други научници. Према томе може се сматрати као поуздано, да нам небо шаље рефлектовану светлост, Утвраивши ово, СМаизЈие се тсгарао да сазча на чеиу се то реФлектује сунчана светлост. Како је било тешко претпоставити ра. се светлосг у ваздуху реФлекгује на самом вазчуху он је мчтелјзтичком анализом појава рефлексије тражио, да пронађе какве би физичке услове имале задовољити оне честице, које у ваздуху играју улогу огледала, па да буду задовољене оптичке особине наиш атмосфере. Рад његов о томе објављен је 1849. и у главном доводи до оваких резултата. Рефтексија светлости це бива на честицама, које би, у виду врло фине прашине, биле растурене по ваздуху, — ако би их било — провидност атмосфзре била би нам јако умањена, шго ми у ствари не опажамо. Та ргфлексија не врши се ни на ваздушним слојевима разноликих гусгина, који концетрично обухватају земљу, јер би у том случају сунчева светлост, и не досиевши до наших очију, била већ са горњих граница атмосФере враћена у планетске просторије. Ако би се пак претпоставиле водече честице у ваздуху, тада се наилази на тешкоће. Средина, тако састављена, не би проносила светлост у аравој линији. РеФракције (преламањз), што би их узастопно подносио светлосни зрак кроз поједине водене капљице под ма каквим углом, произвеле би ЛУфузију у опште, те би нам оббд сунчев изгледао онако исто нејасан као кад га гледамо кроз какво рапаво стакло. И једино још остаје поставити хопотезу о пргвидним шупљим