Zvezda

3 в е 3 д а

76

њег реда. Напомињем само, да је овај пут био дужи, ипак не дужи од очекивања. За неко време наступи тишина, необјашњива тишина. Још једном прелете осмех преко лица госпође председниковице, јер је опет опазила успех, коме се у толикој мери није надала. Најзад, из угла крај врата, и неочекиван, устаде Марсов штићеник и, као завршетак овог вечера, даде свој приложак. „Браћо књижевници, прилажем и ја мрву на наш књижевнички сто. Све ће вас, знам, интересовати, а и јесте интересантна ствар. Уга1теп1, коњ покојнога лорда још ]е жив." Учени историк (Џен Струџ се погпавито занимго новом истјријом) и одмах се обрте. „Жив ! А где је ? У сењаку близу Виндзорске палате; цео дан шета и пасе слободно, понекад га, више да га жеља мине, упрегну у саку, те повуче мало." Струџ записа и то, из истог бележника извади и новаца за телесну пићу, примеру се одазваше млађи књижевници и скуп се заврши. Кад се работници пером разиђоше на четири стране света, спавао је тврдим сном незахвални град Џитон, и не хајући што се до сада знојиле њешве најумније главе, с енглеског Б М