Zvezda

3 в е 3 д а

циноким факултетима, рекао, да они ,и ако положе испите у брзо опет забораве све око што су „на јуриш" научили." Др Петровић сматра, да је тиме „нанета љага српским лзкарима," да се тиме Др. Батут „огрешио о објективност," коју од других тражи итд. Међутим, у једном распису бечког министра просвете од 21. децембра 1899. год., у коме се излажу интенције, које су га руководиле да измени досадања правила о студирању и полагању испита (ригороза) на медицинском факултету од почетка 1900/1901 школске године, — стоји од речи до речи написано и ово: „Оигсћ сЗЈезе газсће Аи1шпапс1егЈ:о1§е с!ег Ет2е1рг||ип§еп (1ез I. К1догозитз, ђе21ећип§5\уе15е с1ег Ет2е1рги1ип§еп с1е5 II. ипс! III. К1§ого5ит5 5о!1 ег ^с!ег СагкИс^а!) еЈпегбеИз уоп с!ег Таивсћип^ ћеууаћг! шегс1еп, с1а55 ег 1п с1еа Раивеп 2\У155ћеп с1ег етге1пеп Ргић1п§5ас1;еп посћ јг§епс! Кеппеп5\уег1;ће5 Гиг с1а5 Ехатеп ег1егпеп коппе, 50 с1а55 ег 51сћ §ес1гап§(; {■цћН, сИе ргиГипдбГгаеп ЗегаефЈег гиг дгипсШсћеп АгђеН ги уег\\ т епс!еп. Аисћ 5о11 ЈасЈигсћ уегћЈпс1ег); \уегс!еп, с1 а 5 5 е г, \у 1 е с1 а .5 ђ 15 ћ е г егшо§Нсћ1 \\ г а г, п и г Гигс1епМотеп1с1ег Р г иГип§ ејп \У155еп гивагатепгаСГе, с!аз оћпе Ве21ећип§ ги ап<1егеп Б15С1рЦпеп §е15ћ§ П1сћ1; уегагђеНе!:, а1бО Гиг 5е1п 5ра1еге5 ћеђеп ттс1ег\уег1ћј§ 151; ипс! шсћ! тећг а1б <1еп Зсћејп §епи§еп<1ег Кеп1п155е егшеск!. В1е Ве1а51ип§ Шг с1еп СапсПс1а1:еп, сће Мепа §е5ећеп теегсЈеп к6пп1е_ 151 пиг е1пе 5сће1пђаге, с!епп е5 5о11еп ипс! \уегс1еп с1игсћ сИебе ЕебИттипд сИе РгиГип§еп т с1еп е1пге1пеп 015С1рНпеп паШг§ета55 Шгеп Сћагак1ег т с!ет бтпе апс1егп, <1а55 \уеп1§ег с!ег Шг сИе е1П2е'те Рги1ип§ тетопгГе Сес1асћ1т551;оћ' ) а1б У1е1тећг с1 а 5 с!аиегпс1 ег\Уогђ е п е \\Ч 5 5 е п. с!а5 Уегб1апс1т55 ипс! с1аб Коппеп Гиг с1еп АибГаП та55§еђепс1 5е1П \\'1гс1. Еб шјгс! ЈагаиГ ги асћ1еп вет с1а55 аИе РгиГип§еп т сИевет Се15(;е аћ§ећакеп шегс1еп..." У мало слободнијем преводу то значи ово: ....„Овим брзим, једно за другим, полагањем појединих испита I ригорозума, као и појединих испита II и III ригорозума, треба (кандидат) с једне стране да се сачува од обмане, да му је, у слободном времену између појединих испита, могућно што важнијз за иепит научити , те да буде принуђен, да семестре, у којима нема испита, употреби на оз биљан рад. Исто тако, с друге стране, тиме ће му се одузети могућност да, као што је то до сада било, само за исаит и на јујшш ирибави себи што више знања, које се без везе са другим дисциплинама не може умно ни савладати, а свакако за његов доцнији живот било би од слабе вредности и привидно би само истицало неку вајну спрему, Каквог преогггерећења код кандидата, које би се могло отуда извести, не би у самој ствари било, јер овим одредбама ис-