Zvezda

3 В Е а л А

он тврди да би сваки наш тгекар каштчо лржтау за 3500 тмн чи>це од онога, којег би као пит^мца послати на страну, а ^ад се та сума од 3500 помножи са 340 доб"ћ а - се 1,19^.000 дчх-.пе с^мо 5и ндс за точику суму могли више стчти нчши чекчпи оц оних које би слали на страну, а никако за 2 448 0^0 ка 1 што се гопе тв^пи. Исто тако нису посве јасни ни ови бројеви ич горч ,ег рачуча. Он узима. да кад по 50 ђака улазе сраке годиче V на [ н фчкултет, очда би значило да би у року од 12 гопина имапи 340 нчших лекара са дипломом у џ^пу. Међутим, то не би чинило 340 но 600 лекара за 12 година. Ако је овае одбио проценат, који не доврши медицину, или умре итд. онда је то требао нарочито нагласити већ и с тога, што тај олбитак, у рачуну код питомаца који би учили на страни, као" што смо видели, није у обзир узео. На другом месту Д-р Петровић замера Д-р Батуту, што је овај узео, да ће по његовом рачуну, сваке године требати Србији 35 нових лекара, јер ће толики бити расход у лекарима услед умирања или онеспособљења њиховог. Тај се број чини Д-р Петрозићу сувише велики. „Тхад Д-р Батут узима", вели он, ,да је Србији потребно 1000 лекара, он нас тиме сравњује са Аустријом и Италијом, код којих на 2500 душа долази 1 лекар. У Србији би, према томе дошло 2350 дупг на 1 лекара, узевши да у њ^ј има 2 ,350 .000 становника, а то се већ приближује пролетаријату, јер сач Д-р Батут наводи да се у Аустро-Угарској хвата 1 ординација лекарска на 30 п. дин..." Међутим, ја ћу одмах овде напоменути, да већ сада има у Београду лекара, код којих се једна ординација њихова не хвата више од 30 п, дин., па опет за то, не може се рећи да у њему има лекарског пролетаријата, А да је то тако, потврђује нам и (гам Д-р Петровић, који на 2. стр. своје расправе вели ово : „С тога држим, да је праведно да и код нас буде више лекара, али да је за наше прилике довољно, бар за сада, ако узмемо да 1 лекар дође на 4000 становника", — колико би у самој ствари и дошло, бар што се Београда тиче, кад би се одбио број оних лекара који не практикују. „Но сем тога", додаје Д-р Петровић, „Д-р Батут узима проценат смрткости и преноси га без икакве корекције на смртност лекара а заборавља да лекари тек од 25 своје године па на више дају морталитет, јер пре 25 година они нису лекари, бар нама није познато..." „Дчље, кад се зна, да од 0—10 година највише има умирања, јер су то деца која су изложена морталитету, онда њихов проценат општег умирања не може ни да се примени на ле-