Zvezda

ПОСЖЕДЊИ ФАБИЈЕ

38б

његова слутња? Можда ипак води порекло од слободних и патриција? Чуо је и још се опомиње тога, да је њих натерала невоља прогонства, да се продаду, јер им ни једна од многобројних пријатељских породица не хте помоћл, за што их је молио. Можда је био римски грађанин, прогнан, презрен, можда од старог племства. Крв великих праотаца, осећао је, бунила се у њему. Он, изгладнели просјак, сањао је, да ће једнога дана све изићи на видело и да ће га признати као правог потомка. Његов отац се звао Квинтус, очев отац Фабиолус — сигурно само изопачено, слабо скривање правог имена Фабиолус — Фабулус — Фабијус. Сад је већ био ближе ствари. Фабиолус — име од милоште, или намерно изопачавање од Фабијус, уз то очево име, Квинтус — Квинтус Фабијус. То је већ другаче звучало, тако се звао јунак од Веја. Па ако је чак један од Фабија ? Да, да, тако је. Сад је све себи објаснио, отуда његова слутња; дакле у његовим жилама текла је стара јуначка крв ! Он се исправи, гордо, као какав краљ. Најзад је тврдо веровао у то и није крио. Ипак није дуго остао сам са овим мислима, то је био и сам Рим, који га је опчаравао и подржавао свакога дана његову гордост; ту беше његов некадањи саучасник Еутихијан, који, премда сад слободан, као и он, ипак је служио у једној римској породици као педагог и који му причаше из историје, о делима јунака републике, што је он жудно примао, као сува земља кишу. Нарочито га интересоваше историја Фабија, код кога је служио Еутихијан: он је знао зашто, и пође му за руком да буде уведен са осталом гомилом клијената у њихову кућу. Али Еутихијан бејаше обешељак. Позната му је била слаба страна свога пријатеља и радовао се да га ојача у његовим частољубивим идејама. Стихус је сматрао себе за мученика, за некога, кога зли дуси гоне, занекога, који је с престола збачен. Радије би себи одсекао обе руке, но _ да се прихвати каква посла, за који је сматрао да није њега достоЈан. Он изабра тада себи једног патроната, затим више њих, и живео је од узгредних доходака које би од њих добијао. Није се стидео да живи као паразит, а видеоје, или није хтео да види, да га претрпавају подсмехом и ругањем и презирањем више но и каквог роба. Беше му довољно, да буде слободан и да ништа не ради, као 'но римски грађанин. Ни једне светковине не беше без њега. При свима дистрибуционес и ларгиционес, при свима конгиаријама могао се видети ме!)у првима, јео је и Звезда, Књига IV. Св. III. п IV. 25