Zvezda

392

3 В Е 3 Д А

своме сјају, као да јена једну творчеву реч овога тренутка ни из чега постао, нов и сјајан. Какву ли је преластну драж имао за њега ! Рим, само он занимао је посведневно његове мисли, да он није бескућник и бедак, већ један од љеговнх најбољих синова. Тамо, преко, на Палатину могао је још сагледати пећину Луперкала, где је курјачица дојила осниваче Рима, и где су његови јуначки претци оснивали свечаност Луперкалија, тамо Порта Карменталис, кроз коју прођоше три стотине и шест Фабија, цвет породице, под вођством конзула Фабија Цеза, и одоше ка Веји, да тамо за отаџбину помру јуначком смрћу; тамо где се уздиже говорница тамо је Квинт Фабије, Понтифекс, посветзо смрти, старце, сенаторе, који не хтедоше бегати испред најезде Гала. Али оно, што се у очаравајућој лепоти ширило испред његових очију, то не беше онај стари Рим, каквог су га они видели. То је била флавијска нова варош, која се подиже дивнија, ејајнија, на развалинама, на још готово врелом згаришту старога Рима, каквога га Нерон направи. Грађевине од мрамора украшене небројеним скулптурама шираху му се испред његових ногу, златни кров Весте блистао је на сунцу; на хоризонту подизале се грдне округле зидине амФитеатра Флавија. Као 'но катарке на лађама уздизаху се триумфални стубови конзула и царева. Изнад крова Цезаровог храма блистала је као дијаманат звезда Јулија. Али Еутихијанму недаде да и даље сања ; када му закопчаше и дрне, сјајне, сребрним месецима украшене ципеле, пође му- за руком, да псеудо-Фабија здрава и читава, без штете, изведе на улицу, да му се не поквари ни једна бора на тоги. И сад пођоше ка Квириналу у палату Фабија Марцелина, који беше ргосига1;ог ујагиш и сенатор. $ :.%• & Фабије Марцелин је био туђа грана, која је била накалемљена на изумрло и сасушено стабло старога рода Фабија. ГБегов отац, родом из провпнције Бетике, био је роб, затим ослобођеник последњег изданка Квинта Фабија Марцелина, који је описао дела цара Трајана. Он је умео да се направи корисним, готово незамењивим као ргосига!;ог га&опит, или надзорник, те да старца, који није имао деце, лукавством и сплеткама, тако заведе, да га је овај усинио и оставио за наследника. Остале гране чувене породице, међу осталима „Кс^огез", бејаху такође готово изумрле. Тако-придаде Петро,