Borba, 16. 09. 1966., str. 6
ЕС у
пп пионенви на фриитиси.
Петак, 16, септембар 1966.
ИЗВЕШТАЈ КОМИСИЈЕ ИЗВРШНОГ КОМИТЕТА __ ЦЕНТРАЛНОГ КОМИТЕТА САВЕЗА КОМУНИСТА СРБИЈЕ ЗА ИСПИТИВАЊЕ ПОЛИТИЧНЕ ОДГОВОРНОСТИ _| ПОЈЕДИНИХ РУКОВОДИЛАЦА ВЕЗАНЕ ЗА РАД СЛУЖБЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ
У дискусијама комуни- |су износили комунисти 6
На седници Извршиот ко митерја ЦК СК Србије, која је одржана 5. јула 1966. го дине, у духу Закључака ТУ седнице ЦК СКЈ, одлучено је да се формира Комисија са задатком ла настави «са истраживањем, да испита и установи политичку одговорност појединих ' члано ва нашег Централног коми тета и неких најодговорнијих функционера службе државне безбедности За по литичке злоупотребе и деформације које су се догаЂале у нашој Републици.
У састав Комисије ушли су следећи другови: Кекић Данило, Затезало Симеон и Поповић Мирко, Раду Ко мисије су се доцније при-
кључили и другови: Дру.“ ловић Милојко и Тепавац Мирко. Повремено су учесе твовали и помагали Коми+
сији У раду чланови ЦЕ ск Србије Лековић Воја и Ђу
рић Милисав.
Пентрални _ комитет ск Србије добио је од ЦК СКЈ материјале Комисије ДЕ
СКЈ о Војину Лукићу, Жи вотију Савићу и Милисаву Лукићу.
Комисија је отпочела са ралом 11. јула 1966. године.
Комисија је у току свога рада обавила више разговора са Војином Лукићем И Животијем Савићем и једним бројем руководилаца и других службеника суУП-а.
Приликом формирања Ко мисија је добила задатак да посвети пажњу, пре све та, установљењу чињеница о политичкој и моралној
олтоворности извесних пар х руководилаца и нај службеника
ттговорнијих У приавној безбедности, као и о битним идејним И по“ литичким питањима, поли т им злоупотребама и де формацијама из рада служ
бе безбедности у Републици, , Извршни комитет је на
својој седници од 5. септем бра усвојио извештај Комисије, На основу свега тога Комисија подноси Централном жомитету Србије следећи извештај (уз који се члано |вима .
кументација); ге
Пре изношења личних од говорности појединаца Комисија сматра да је потреб но да изнесе неколико посебних констатација.
Постојећи материјал, изјаве и чињенице које је Ко мисија прикупила и до којих је дошла, потврдили су оцене ЦК СКЈ од. јула 1966. године о политичким злоупотребама појединих ор гана службе државне безбедности, констатације о по јавама. фракционашке делатности, као и о деформа цијама у раду службе државне безбедности.
Службу државне" безбед ности у нашој Републици карактерисала је бирократ ска заосталост и назадност политичке концепције о, ње ној функцији у друштву. Делокруг њиховог посла је далеко превазилазио компетенције и могућности службе безбедности и долазио у све већи раско-
Централног комитета, ставља на увид исцрпна до
рак са путевима и развојем демократског самоуправног система. Служба је била за творена према друштву и према представничким телима, оптерећена претензијама да прати, оцењује и утиче на целокупни друштвени живот. Све То потвр ђује закључке ТУ пленума о тенденцијама да се та служба стави изнад самоуправних, представничких органа, изнад друштвених и политичких организација! = дакле, изнад ритандг система самоуправних од“ носа.
Шта је радила служба безоедности у Београду и на Космету
Колико је политички штетна таква концепција службе безбедности, говоре информације, из Београда и са Космета. У Београду се служба безбедности ши роко бавила праћењем тзв. антисоцијалистичких појава: на Универзитету, у при вредном животу. у културпом и јавном животу, У научним установама, у Удру жењима, у свим важнијим јавним · службама града. Рад у том правцу се гранао и проширивао такорећи из дана у дан. Такозвани кла сификатор појава, којима служба треба да се бави, далеко превазилази оквире борбе против непријате ља и иностраних. обавеш-+ тајних служби и обухвата:
Коментаре о свим значајним привредним и куле турним догађајима, комев таре на говоре и. иступања истакнутих. руководилаца и партијских радника; обухвата дела несавесног пословања и принудне ликвида пије радних организација, материјалне _ злоупотребе и расипништво, штетне уговоре и нелојалну конку-
„ренцију, непотребна путова
ња у земљи и иностранству, спречавање или неиз вршавање одлука органа самоуправљања, декадентна схватања и деловања У културно-уметничким срединама, „антимарксистичка схватања кол научних рад ника, локализам и партику ларизам, враћања партијских књижица и слична,
"Оријентација је била, пре свега, обрађивање негатив мих појава у разним срединама што је уз велику
меру субјективизма, тенденциозности и нестручно сти кадрова који су то радили, чинило најчешће ове информације неквалифико ваним, _необјективним У штетним. Најчешће су се из њих могли извлачити погрешни закључци и оцене, | |
У извештају Покрајинског Комитета за Косово и Метохију констатује се да су тамо дефорамције и зло употребе ове службе биле изразито тешке, нарочито у неким општинама и да су стварале и. оставиле крупне политичке — проблеме. У информацији Покрајинског комитета СК АПКМ стоји;
„Политичке оцене су даване од стране ове службе. за! све наше почевши од кооперације, сетве, жетве па до изврша вања планских задатака, рада органа самоуправљања и друштвено-политич-' ких организација. Такве оцене су давале нестручна лица, идејно и политички слабо изграђена, која су уносила много субјективног и нереалног. Такве оцене су биле нереалне и супротне свим оценама које су даване у. организацијама Савеза комуниста и Соција листичког савеза... На ос нову таквих оцена које су у овој служби ишле вертикално до савезних органа — каже се у извештају ПК, ово је подручје прогла шено као најугроженије у Југославији. Такво је мишљење владало код савезних, републичких и покра
јинских органа СУП-а“.
Појединци ннеких моралних и политичких квалитета давали еу суд о комунистима и рукеводноцима
„Служба ДБ била је у њом су држали грађане из
Покрајини оријентисана на итиптарску народност,«. У њиховим досијеима налазили су се многи поштени
грађани, Као и чланови Савеза комуниста, па и ве лики број локалних рукољ
водилаца: од секретара ос новних организација. руковолилапа привредних орга низација до општинских и покрајилеких политичких руководплаца . • • Под сум-
чијих породица је неко имао негативну прошлост, мако се радило о младим људима и лојалним грађанима који немају ништа заједничко са инкриминисаним лицем и његовом родбином: сумња је падала на све већи број грађана“, каже се у извештају Комисије Покрајинског ко митета за Косово и Мето-
хију.
акције
ста које су вођене у орга-, низацијама · СУП-а после, ТУ седнице ЦК СКЈ, изношени су. и критиковани бројни видови противзаконитости и злоупотреба: ма-. теријалне природе, у реша. вању радних односа, у односима према грађанима и слично,
У организацијама на Ко-. смету критиковано је мешање службе у кадровску политику директно или ин директно; пракса заштите службеника и сарадника службе безбедности чак и од кривичне одговорности, појединци ниских моралних и политичких квалите та давали су суд о руково дећим људима и комунистима; изношено је да су предност у добијању дозво ле за оружје имала она ли ца за које.је служба имала' интереса, а често су то
била политички негативна.
лица.
Благо се поступало према грубим примерима неоправ даног политичког сумњиче ња и малтретирања људи, а било је речи и о грубом кршењу законитости у поступању према лицима у затвору и под истрагом и слично. ,
Пржњу ЦК заслужују и!
веома оштре критике која
| ководилаца, на гушење ја
ји раде у органима унутра. шњих послова, а Које сеодносе. на: јако изражену суревњивост, субјективизам. и необјективност у кадров ској политици, међусобну нетрпељивост, интриге и подметања, на претерана тзв. дискрециона права ру-
не речи и критике, Ја
Није. ствар овога извештаја да оцењује подробни је садржину и квалитет ди скусија које су вођене међу комунистима у организацијама СУП-а. Али је значајно да је у дискусија ма учествовало више“ од једне трећине чланства. И поред осећања деградираности и потиштености поје динаца, психозе неизвесно сти због ' реорганизације и кадровских промена, кому нисти су без оклевања, од лучно износили и критико вали појаве одступања од Устава и закона, бирократизам и нетрпљивост у од носима, потцењивање рада Савеза комуниста, које се правдало специфичношћу службе и истицали су захтеве на што одлучнијој ре
организацији и што бржем морално-политичком и организационом оспособљава њу службе. за рад.
Одомаћено схватање; служба дезбелности којој смета закон није добра служба
Комисија је дошла до за кључка да је у служби безбедности на територији Со цијалистичке Републике Ср бије вођена политика кадровске дискриминације према народностима. У слу жби безбедности Републич ког секретаријата нема ни један Шиптар ни Мађар; у служби Покрајинског се кретаријата Војводине ни један Мађар, а у служби Покрајинског секретаријата Косова и Метохије само је дан Шиптар, а и у нижим органима безбедности ' их имл веома мало. Био је стал но присутан однос неповерења према народностима, чак и када се ради о најодговорнијим политичким и партијским функционерима, угледним и заслужним лич ностима из редова народности. Кадрови из ове служ
'бе у разговору са Комиси-
јом су истицали да су уоча вали сву политичку апсурд ност оваквог односа према народностима и да су уоча вали штету коју су у свом раду због тога имали, а нарочито политичку штету ко ју су трпели односи међу
_ ПОЛИТИЧКА
Као што је речено Комисија, је, пре свега, имала за датак да устансви конкрет ну политичку одговорност чланова Централног комитета Савеза комуниста Србије — Војина Лукића и Животија Савића — Србе. Комисија је водила разговор и са функционерима У државној безбедности, аутономним покрајинама, У Београду и у већини срезова формиране су комисије од стране руководстава Савеза комуниста које су оба виле и још увек обављају онај део партијско-политич
народима у нашој Републи ци, али да нису наилазили на разумевање најодговорнијих функционера службе у Федерацији и Републи ци. Често су на нашим по» литичким састанцима изној шене. примедбе. и критика! што се занемарују народности у кадровској полити ци, Али, оно што се у том погледу примећује у овој служби по политичкој штет ности превазилази све политичке грешке које су У том погледу до сада чињене Није проблем само у броју и пропорцијама кадрова: Ради се о идеолошкој основи на којој се родила та политика. Идеолошка 00 нова такве политике у ресору Србије јесте, у ствари, национализам и шовинизам. Дискусије које су вођене у организацијама после ТУ седнице ЦК СКЈ су потврдиле да у Савезу комуниста, код комуниста ко ји раде у служби државне безбедности постоји одлуч-'|ност да се таква пракса пре вазиђе, у чему морамо бити доследни. Комунисти Срби-
је не могу говорити о је-
, Страна
Владан Бојанић и Бранко Пешић
динству, братству, интерна ј ђена и критикомана на Бри ност, из докумената треба-
ционализму а да буду попустљиви ' према деформацијама и шовинизму такве врсте. Реперкусије овакве политике превазилазе домен ресора унутрашњих послова и персоналне поли тике и то је морало остави ти тешке последице у свести и расположењу припад ника народности, чак и чла нова Савеза комуниста и по литичког актива.
На Петом конгресу СКС су веома критички изнете слабости по националном питању код Нас, критикова не појаве национализма и шовинизма. Ти закључци, као и ставови УП конгреса СКЈ, били су снажан подстрек комунистима за доследност у реализацији националне политике, у бор би против национализма и шовинизма. Али, у овом до мену који је био бирократски ограђен, фетишизован, постављен изнад и мимо по литике Савеза комуниста,
није се спроводила ова по-
литика.
У граду службе државне безбедности: било је грубих одступања од Устава и закона. Било је код неких најодговорнијих функционера одомаћено схватање: да служба безбедности којој смета закон, није добра служба. То потврђују и одређени случајеви незакони тости које је комисија посебно испитивала.
Највећи број комуниста из службе државне безбед ностиу прихватио је закључ ке и ставове Четврте седнице Централног комитета СКЈ са пуним уверењем о њиховој далекосежности И значају. Они су изразили
спремност да са пуном свеш |
ћу и одговорношћу помогну да се разне злоупотребе, нездраве појаве и деформа ције у служби државне без бедности са евом озбиљнош ћу уоче и отклоне.
»
по | | | ОДГОВОРНОСТ ПОЈЕДИНАЦА
4 < 4 ких задатака који спадају у делокруг рада Савеза комуниста. Комисија се упознала: са њиховим досадаш
држање није основно за ону политичку одговорност коју о! објективно 'има, оно ипак показује његов поли-
њим радом, иако оне нису|-тички и морални лик, де-
још сасвим завршиле евој| рад. Поред тога, као што је познато, постоје комисије.
које су формиране од из-|-
вршних већа Републике и Покрајине, града Београда и неких срезова за установ љавање злоупотреба у слу жби, као и за паслове реор: танизације службе државне безбедности, које ће сво је _ извештаје подносити представничким органима.
А. политичка. одтовоРнОст ВОЈИНА АУКИЋА__ |
Комисија је настојала да установи конкретне видове политичке одговорности Во јила Лукића за оно што је учинио као дугогодишњи високи функционер у ресо ду унутрашњих послова, као и на дужности секрета ра ПК СК Србије, јер <У извесне околности о којима ће касније бити речи, говориле да је он грубо полиг тички злоупотребљавао и службу безбедности и своју 6 ткцију секретара У цк "СУ Србије, било иницирају ћи или извршавајући нало те Ранковића и Стефановића, ревносно следећи њихо ву фракционашку активност, Е |
Војин Лукић се у разговорима са Комисијом лржао крајње неискрено и упорно је настојао да сакрије исти
ну, чак и онда када су то други, с којима се догова-
рао. 0 верзијама и ћутању, |-
саопштили Комисији. Он је непосредно или у договору организовао агентурно пра ћење и проверавање неких партијских. и; државних функционера и онда када није био на дужности у унутрашњим пословима, већ у Централном комитету, Иако његово неискрено
ба
формисаност, његов однос
„према Савезу комуниста. У
толико пре што су разговори са њим вођени. после Четврте. седнице цк ој. стране Комисије скренута му је пажња, а то је
бон'и сам знао, да грешке
е ТУ пленума имају јед-
ну димензију, 'а сакривање истине'или настављање гре шака после ТУ пленума има посебну тежину. Упркос то га, Војин Лукић се држао крајње неискрено, затворено и стално.је о ноторним стварима о којима поуздано зна истину, Комисији го ворио о ономе што га није питала, а за оно. што је пи "фан говорио је да не може да се сети, да не зна и слич 16 1052 Р паса __Ррегова одговорност има "два периода, па према томе џи тежину: _ одговорност на дужности републичког и савезног секретара за унутрашње послове И
одговорност, последње го дине, у својству секретара Централног комитета СКС,
Војин Лукић о одлукама Четвртог тленума нон
Комисија се уверила да
|је Војин Лукић, нарочито
док је радио у Републици
"џи Федерацији (десет година
као секретар за унутрашње послове Србије и две годи
не као државни секретар за унутрашње послове Ју-
гославије, _ припадао најдужем КРуту твораца политике и праксе у раду служ
бе безбедности која је осу-
ни и функционери у служ
онском пленуму. Бројне по! литичке злоупотребе те слу жбе у нашој Републици; фракционашење, толерисање појава незаконитости, националистички и шовинистички третман народнос ти (нарочито на Космету), ангажовање службе да кон тролише све домене поли-)| тичког и друштвеног живо та, везани су за његове практичне поступке и кри теријуме, Војин Лукић ни једног тренутка није пока зао спремност да отворено, истинито и критички говори о појавама злоупотреба | и те политички штетне пра ксе уопште, у духу ставова ЦК СКЈ на Брионском пле нуму. Уместо тога он објаш њава, правда и брани ту праксу, што показује да он у. суштини није усвојио ста вове и одлуке ТУ седнице цк СКЈ.
Комисија Извршног коми тета ЦК СЕЈ испитујући од говорност Стефановића, на ишла је на неке чињенице о политичким злоупотребама за које се. везивало име и одговорност“ Војина Луз кића на раду алињим пословима. Радило се о две ствари:
1 О Лукићевом налогу да се прислушкује телефон и озвучи канцеларија једног члана Савезног изврш ног већа. '
2. Комисија ИК ЦК СКЈ је дошла до закључка да је био прислушкиван саве зни секретар за унутрашње послове — Мишковић, да је његов кабинет био озвучен и да он о томе није био обавештен од свога претходника Војина Лукића. .
Карактеристична је писана _ ЛДукићева изјава о његовом односу према одлукама с Четвртог пленума. Ради аутентичности цитирамо део његове изјаве; „Као вишегодишњи функ ционер у служби унутрашњих послова, био сам упознат са разноврсним појавама деформација и застрањивања у служби као и са појединачним екцеси-_ ма, прекршајима службене дужности, са случајеви ма кршења законитости и сл. Тим питањима су се бавили одговарајући орга-
би унутрашњих послова а такође и судови, тужилаш тва и други државни органи као и друштвено-политички фактори. Конкретно се реаговало на · поједине -случајеве, а: предузимане · (су и шире превентивне ме. "ре на плану сузбијања и: искорењивања _ појава У тој служби. О.свему посто“. ји одговарајућа. документација из које се може видети каквих и колико је појава било и какве су ме ре предузимане за њихово сузбијање, Конкретно и де таљно. сагледавање појава и-мера на основу докумен-, тације дало би јаснију сли ку и објективну оцену, а такође би користило и у будућем раду, јер ће одређених девијација у овој служби, због саме њене природе, неминовно се јав љати и у будуће.
Као основно питање о коме. је, у вези с тим, расправљао ТУ, пленум, постав ља се по мом мишљењу да ли, су мере које су раније предузимане биле довољне и адекватне девијацијама у служби безбедности“.
Дакле, Војин Лукић сма тра да су се, у време када је он радио у ресору, бори ли против девијација, да је њихов рад од најодговорнијих високо оцењиван и да би то, ту његову актив-
в
ло установити, како би <8 дала објективна оцена, јер ће таквих девијација бити и касније, По његовом ми шљењу основно што "је ре као Четврти пленум јесте да мере које су раније пре дузимане нису биле довољ не'и адекватне појавама и девијацијама. Четврти пле нум није само говорио 0 девијацијама, већ о дефор мацијама, о постављању службе | супротно. нашем друштвеном систему. Четврти пленум је, што је на рочито важно, а што Војин Лукић нигде и ни је-
'данпут не помиње, говори
п о политичким злоупотре бама службе државне безбедности, о борби за власт, фракционашким методама и слично.
В. Лукић каже да се сла же са ЈУ пленумом, да сада другим очима гледа на деформације у служби без, бедности, али је очигледно да он разводњава, умању-
је политичку оштрину и не.
товори о суштинским пи-: тањима покренутим на Четвртој седници пк "ок Он нигде не говори о суштинском карактеру тих недостојних метода праћења и ухођења часних људи, па и другова којима су поверене највише и најодговорније дужности у зем љи. Он даље каже: „спре-
ман је да поднесе део општих политичких — одговорности“. Сви МИ сно-
симо део општих политичких одговорности за та кво стање, али Лукићева одговорност није — „опште политичка“, већ веома ков кретна. Он је био позван да каже истину о неким конкретним _ чињеницама, да каже истину о својим конкретним одговорности« ма. О томе је упорно обма-
њивао Комисију, а,велико душно и тобоже самокри-“
тички изјављује да: „подно
си део општих политичких
одговорности“,
Тражење: досијеа: познатих друштвено. | политичких радника
За осветљавање степена групаштва и навике да се бескрупулозно врши притисак на савести људи, карактеристично је и писмо које је Војин Лукић упутио Комисији ИК цк ско 22. јула 1966. године. Он у писму тражи да се један од учесника у злоупотребама, који се нашао у 'затвору, пусти на слободу:
„Ово молим јер се за то осећам обавезним и као човек ми. Као комуниста, пошто он у том случају нема никакве кривице нити одговорности. Он је само као способни оперативац успешно организовао извршавање налога које је добијао.
Ако није хтео да призна за другу верзију то је чи+ нио само зато што се осећао обавезним према мени, Који сам то од њега тражио тј. да се држи друте верзије. Мојом изјавом он је ослобођен те обавезе.“ Ово Лукић пише, подвла чимо, 22. јула. Дакле, он
ти пред Комисијом о злоупотребама службе безбедности двадесет дана после ТУ пленума; Лукић је само себе могао да ослободи те обавезе, пошто су сви остали пре њега рекли праву истину. Џо каквој то моралној и политичкој логици он њега као комунисту пред комисијом „ослобађа“ обавезе да ћути. У ствари, ту се открива деформисана и груба полицијска логика да се о стварима из службе, у случајевима када су се једни другима заверили, ни пред ким, ни у каквој ситуацији, да комуниста пред својом организацијом не сме и не треба да буде искрен. Ово је тим теже што такво ми шљење има човек који је био на дужности секретара Централног комитета и то после свега што се догађало и што је о тим таКвим методима – говорено
Зашто се све то тако екс плозивно, хитно и на брзичу радило Зашто је Војиву Лукићу било потребно да тако упорно скрива нај пре да је ма шта тражио од Србе Савића, Тешко је Установити шта је стварни
га ослобађа обавезе да ћу.
ни'
последњих недеља. Војин Лукић је, не само на дужности у унутрашњим пословима већ и са нове дужности – секретара ЦК, налагао и спроводио контролу и праћење појединих политичких ционера на одговорним ду хеностима без знања било кога у Централном комитету и Извршном комитету (осим уколико се не ра ди о људима из ресора). Нарочито неуобичајен и сумњив карактер има његов захтев крајем прошле године да се из сефова слу жбе безбедности изваде;и активирају досијеи неколико познатих с друштвено-политичких радника. Војин Лукић зје најпре у“ порно одбијао да је ма шта слично тражио. После не колико изјава других дру“ гова из службе државне безбедности, који су изне-
ли право стање ствари, ов.
је рекао да се није радило о конкретним личностима већ о материјалима веза“ ним за ослободилачки по“ крет у коме су ови другови учествовали. Међутим, Ко“ мисија је дошла до убеђе“ ња да су иза тога стајали
смишљени политички ци“
љеви, Поставља се питање откуда да баш Лукић ИЗ
ЦК посредује, тражи доси“.
јеа за ове другове и да од“ ређена досијеа шаље. тиславу Стефановићу, Ка“ ко то да се баш он у ту игру упусти, поред толико одговорних функционерау ресору, код толико полити чких и партијских задата“ ка у ЦК-у после УШ кон“ греса и у време спровође“ ња привредне реформе. =
ко би то била ствар ти ке ид ења са СВ0. РЕ ствар
ранијим – колегама, инерције, радозналости, Љу бави за ту врсту посла, 385 што је онда то било п
но да се крије од друго од Изврштног комитета Ц тралног комитета СКС. а „од Комисије све до данаш њег дана.
Инсистирање да се лају обавештења 0 тав. аутономаштву у Војводић,
такве акције,
циљ једне памера Је
Али, нека задња "зе свакако. постојала вала 0 требало тако журно серија тајно прикупљати мате“
ле, ; 6
(Наставак на 6. страни)
функ-_