Borba, 16. 09. 1966., str. 7
о = ои >
Петак, 16, септембар 1966.
(Наставак са 5. стране)
До данашњег дана Војин Лукић одбија да потврди оно што су изјавили шесто рица другова из службе др жавне безбедности да је хитно тражен са његове стране досије о коме је еч.
Политичка _ злоупотргба одговорног положаја који је В. Лукић имао у ЦК-у, види се из његовог односа према жалби секретара јед ног општинског комитета ва широке размере и штетне политичке последице неза конитих поступака и истра га које су тамо водили ортани унутрашњи.. послова. Он је секретара општинског комитета, који му се у вези с тим обратио, упутио секретару за унутрашње по слове Републике — Животију Савићу, али га он није примио. Војин Лукић ни
"је нашао за потребно да се
заинтересује за чињенице у вези са интервенцијом се кретара општинског комитета, већ га упућује ономе на кога се он у крајњој линији и жали.
За време политичких дис кусија око Устава 0 положају аутономних покрајина, Војин Лукић је као републички секретар за унутрашње послове инсистирао код руководилаца служ бе безбедности у Војводини да обавештавају о тзв: аутономаштву у Војводини и када они то нису чинили јер су сматрали, како изјав
„љују, да то није њихов по
ЕШтАј конис
сао, онда им је Војин Лукић једном приликом рекао; Као
мојте да рачунате на распоред у ресору, нека се По крајински комитет брине 0 вашем распореду“. . Није неопходно да Ком сија овде истиче како је по лохтај секретара у Централ ном комитету не само ствар. поверења тога комитета и чланства Савеза комуниста, већ да је то и висок друштвени положај који захтева поштовање тога поверења. Минимум за доказ тога поштовања јесте да се засту па истина, да се буде искрен пред партијом. Држање Војина Лукића у том по гледу било је негативно. Он је обмањивао Комисију и истовремено протестовао зашто се његови оглази до воде у сумњу, да би после изјава других. потврдио 'чевидне. чињенице или одбијао до краја да то учини. Војин Лукић је без сумње био човек који је знао мно ге ствари за које је питан, али није рекао истину. Неколико случајева које је Комисија у извештају поменула спадају у: грубе политичке злоупотребе не само службе безбедности, већ и функције у Централном комитету СКС. Комиси ја сматра да Централни ко митет мора да осуди такво понашање као и методе закулисног и фракционашког
рада.
5. ПОЛИТИЧКА Одговорност ЖИВОТИЈА САВИЋА — СРБЕ
Политичка одговорност Животија Савића односи се како на део одговорности за извесне деформације и зло употребе које су се догађале у служби безбедности на територији наше Републике, тако и на неке случаје ве за које је он лично одговоран. Друг Савић је један од учесника око контроле и озвучавања извесних руководилаца. Савић је као републички |
секретар за унутрашње послове политички одговоран за одређене незаконитости и злоупотребе које су врши ли поједини службеници др жавне безбедности.
Из његових се изјава ви ди да он још увек не уочава озбиљност и тежину број них злоупотреба и деформација у служби безбедности на територији наше Републике. Комисија _ је, међутим, дошла до података о озвучавању и прислушкивању једног броја друштвено-по | литичких радника, о чему је друг Савић био упознат. Утврђено је, исто тако, да су вођени досијеи за вели' ки број друштвено-политич ких радника, посланика, јав них и културних радника,
шта је све то ако не политичке злоупотребе и недостојни методи; Такав рад
„У следећој ротацији не
БОРБА:
ИЈЕ ИЗВРШНОГ НОМИТЕЋА |
"је супротан партијским од-|ције УДБ-е главни разлог лукама и закључцима. | што је она остала затворе"Он; исто тако, каже да кај на и ставила се изнад дру“ дровски састав није „у потјштва, него су, напротив њепуној мери“ изражавао на-|не деформације последица ционални састав. Тежина|улоге која јој је била на-
проблема је, на жалост, мно го већа. Кадар из редова ча
| родности је био свесно за-
обилажен и игнорисан, нарочито у републичким и по крајинским органима безбеднбсти. Осим тога, то ни је само карактеристично за Космет, већ и за Војводину и уопште за однос према на родностима.
Шовинистички испади Са вића у Македонији за време боравка у гостима код
Републичког секретаријата
за унутрашње послове, без обзира што су учињени у припитом стању, морају би ти. осуђени, тим пре јер се то догађа после 11 пленума. Савић је не само уочи ТУ седнице, већ и после ње имао више састанака са Сте фановићем. Он је показао резервисаност према мерама које су предузимане, на рочито уочи ТУ пленума. Он се и касније. пред Коми сијом ИК ЦК СКС, држао затворено и прилично неискрено. Подешавао је своје држање према степену отворености или затворенос ти других. Није показао "п вољно спремности да помот не Комисији ла се расветле питања која су важна за оцењивање стања у служби безбедности.
Комисија констатује да се УК. Савић категорички огра лио и осудио „фракцијскогтрулашке тенденције, нацио налистичко - конзервативне оријентације у циљу борбе за власт>.. против таквих прљавих намера и тенденција у Савезу комуниста“,
жожо хж
мењена у борби за' власт И деловање на друштвено-политичке токове нашег развитка. Само таквим циљевима могла је да служи контрола која је успостављена над већим бројем политичких функционера путем при слушкивања, праћења и обевештајног _ обрађивања. Недограђеност демократских односа у Савезу Комувиста и ван њега уз овакве деформације службе безбедности, омогућавала је да се кадровски критерији, личне способности и политичког угледа у јавности, повекад коригују злоупотребом стварних и измишљених достава „нерасветље них случајева“, који скоро никад нису конкретизовани ни доказивани и за чију нетачност нико није одговарао. Иако је истина да 0“ вакви подаци нису увек примани без резерве, па су понекад чак и одбацивани, ипак се, на пример, задржала пракса да се чак и за изборна лица неких пред ставничких политичких тела врши „провера“ и води картотека и евиденција У служби безбедности.
Ако се при томе узме У обзир и чињеница да су, нарочито у последње време. однос према многим политичким функционерима опредељивале и процене колико је ко за Ранковића а ко против њега и да су зависно од таквих процена некоме приписиваниа не
Комисија је, како је 7 пој коме привремено или трај-
четку речено, водила разт воре и са још једним бројем о| 10 „опраштани“ политички |и лични преступи, онда по-
стаје јасно да су интереси
функционера _службе | придобијања или елимина-
безбедности. Комисија сма|пције појединих људи ставтра да о томе не треба де-|љени изнад кадровске по-
таљније да обавештава Цен трални комитет, већ да ма теријале и оцене из тих разговора треба предати од говарајућим руководствима и организацијама Савеза ко муниста ради предузимања мера.
ш "ДОКАЗИ ФРАКЦИОНАШКЕ. ДЕЛАТНОСТ РАНКОВИЋА И СТЕФАНОВИЋА КОЈИ СУ ХРАБРИЛИ И ПОДРЖАВАЛИ БИРОКРАТЕ
Комисија се суочила са бројним чињеницама које употпуњују доказе и потвр“ ђују оцене усвојене на ТУ пленуму о групашким И фракционашким циљевима и методима деловања Ранковића и Стефановића. Комисија је, исто тако, утврдила да је деловање В. Лукића уско повезано са таквим акцијама и циљевима Ранковића и Стефановића. Подаци и анализе на које се Комисија ослањала доказују да је оваква делатност била у појачаној мери усмерена према Србији и кадровима у нашој Репуб-
·" лици за што су имали по-
себан политички интерес. Комисија је стекла уверење да је делатност тих личности по политичким последицама била фракционашка без обзира колико су и како усклађивали своје акције и како су интимно формулисали своје циљеве, а штото није било ни лако утврдити у одсуству искрености и партијског става већине носилаца овакве врсте деловања. У вези с тим Комисија сматра умесним да напомене да с обзиром на званичне функције и фактички утицај који су у руководствима Савеза комуниста и ортанима унутрашњих послоВа они имали, није било не опходно организовано саста јање ширих групација истомишљеника, јер су се циљеви које су пред себе поставили могли успешније ло-
| ПОВИНИСТЕ
стизати употребом од раније укорењеног монопола политичке власти и ауторитета функција на којима су се налазили.
Комисија је закључила да је Ранковић уз најнепосреднију помоћ Стефановића и Лукића у Србији, нарочито настојао да делује у следећа два основна правца:
— да храбри и подржава |.
у Србији носиоце бирократских отпора друштвеноекономском систему и националној политици Савеза ко муниста Југославије;
— да повећа притисак на руководство и кадрове наше Републике, како би појачао сопствене позиције у борби за власт у оквиру Јутославије. Овај притисак је у последње време бивао утолико већи уколико је мање било могуће циљеве борбе за власт постизавати у 0квиру постојећег правца ра звитка система и појачане борбе против етатизма и национализма у целој земљи и у. Србији. 3
Тиме се објашњава«чињеница да ни „Ранковић, ни остали скоро никад у својим јавним иступањима и деловањима нису излагали ставове који су „супротни линији и Програму Савеза комуниста Југославије, нити су јавно изражавали резерву према ставовима руководстава и појединаца са којима се нису слагали.
Деформације у Служби безбедности
последице борбе
за власт и утицај
на токове нашег развитка
Средства и методи деловања морали су бити адеКватни овако постављеним циљевима.
Брижљиво је чувана и брањена затвореност, бројНост и' метод рада службе Упутрашњих послова, Одржаван је пресудан лични утицај на њу без обзира на Којим су се званичним функцијама налазили њеНи главни и стварни руко-
х
водиоци. То потврђује -чи-
| ко извесно време без зва-
ничних функција у тој слу- | задржао. непосредан
жби. оперативни контакт са њом,
Таквим циљевима је била намењена контрола службе
безбедности над целокупним друштвено-политичким животом, базирана — су-| протно политичким потребама и логици времена —
на мотивацију да непријатељ може бити свуда.
Речит пример за то је извештај Републичког секретаријата за унутрашње послове СРС који је пред МШ конгрес СКЈ прослеђен Светиславу Стефановићу, а који садржи детаљне оцене о политичким, економским, друштвеним и кул турним приликама у Србији. Посматрајући целину овакве политичко-групашке де латности у борби за власт и улогу органа безбедности у томе склопу, може се тврдити да нису деформа-
литике принципијелности и партијског демократизма.
Комисија је утврдила да су Ранковић, Стефановић и В. Лукић; злоупотребљавајући службу безбедности, предузимали акте политичке компромитације личности са којима су долазили у сукоб или са којима нису могли да рачунају онолико колико су желели и да су при томе на најгрубљи начин злоупотребљавали своје политичке функци је и свој монопол над службом безбедности (увлачећи при томе и неке друге политичке функционере којима су непотпуно или лажно представљали ствар). У том.погледу они нису изузимали ни своје најближе дугогодишње сараднике и сзборце, што баца изненађујуће ружно светло на њихове политичке мотиве и моралне особине.
„Ранковић је уз сарадњу Лукића настојао да повећа утицај на кадровски распоред у Србији
Нарочиту важност Ранко | вић је придавао своме непосреднијем учешћу у кадровеској политици у Србији. И онако велики утицај који је у Србији као секретар ЦК СКЈ имао на руководества, Ранковић је уз непосредну сарадњу ЛукиЋћа настојао да повећа утицење на кадровске распореде. а тиме и на формирање томе одговарајућих политичких ставова и расположења у Србији. Сам Војин Лукић је његовим упорним настојањем дошао на положај секретара ЦК, иако ту одговорност делимично сноси и Извршни комитет ЦКСК Србије, који је тај предлог прихватио. Блиска прошлост је расветлила прави смисао насто-
| јања да Лукић прими дужност секретара Централног комитета.
Комисија сматра, за потребно да истакне да је У служби безбедности створена атмосфера која је волила неповерењу према народностима и њиховим ка-
| њеница да је В. Лукић иа-
дровима у нашој Републици. Не само да у руководеће органе те службе скоро ни по изузетку није при
ман ни један припадник
народности, него је у њој одржавано начело фронтал вог неповерења према припадницима народности. Однос неповерења прошириван је и према другим кадровима из аутономних покрајина и тим путем вршен притисак на њихове политичке ставове, на њихов однос према Републици и Федерацији, па чак и на њихове међусобне односе, Служба безбедности је коришћена не само за прикупљање података о политичким појавама, него и за лансирање коментара и гла сина које отежавају спровођење политике Савеза комуниста са циљем да се и тим путем врши притисак на руководства и кадрове како у Србији, тако и ван ње,
У салону Скупштине СР Србије, пред почетак јучерашње седнице: Павле Јовићевић, Милка Минић и Спасенија Бабовић __
Страна 7.
Вели Дева, Џевдет Хамза и Славко Зечевић
Бирократека наклонсет према
"атмосфери из
које су ницале
националистичке пароле
Створена је и бирократски благонаклоно толерисана атмосфера из које су стално ницале или ширене националистичке пароле као: „једино Србија нема јасну политичку Кконцепцију“, „Србија заостаје“, „српско руководство лако прихвата одлуке које не од говарају Србији“, „Србија као највећа нација треба да има утицајније место међу другим народима Југославије“. Под притиском та квог васпитања и атмосфере велики део информација каје је државна безбедност прикупљала о политичком стању. није био објективан и веродостојан. То се такође односи на информације о реаговању јавног мнења на разне одлуке партијских, политичких и државних "руководстава, пораст или опадање угледа политичких личности итд. Неразвијеност политичко-ин= формативне службе ЦК и
других друштвено-политичких и стручних организација олакшала је да се УДБ-а наметна као једини носилац „ауторитативних“ анкета о кретању јавног мнења, које су се у оваквим условима тешко могле проверавати. жж»ж
Узимајући у обзир ове чињенице и индикације ко јима је располагала, Комисија је покушала да утврди узроке овако осетно појачане делатности у Србији у последњем периоду вре мена тј. после У конгреса, а нарочито после Ш пленума ЦКСКЈ и дошла до закључка да су на то утицале неке политичке чињенице чије навођење може да помогне свестранијем по литичком осветљавању њиховог деловања.
Под утицајем општих токова у последње време у Србији као и у целој земљи, енергичнијим настоја-
њем ЦК и Извршног комитета, почеле су да доживљавају одлучујући пораз концепције које су се супротстављале систему са по зиција етатизма, унитаризма и национализма.
Овакав правац. развитка уз очигледне успехе система после реформе и Ш пленума ЦКСКЈ, које потврђује пракса, угрозио је не само концепције него и методе деловања који су се држали на затворености, мо нополу, личној власти, априорном ауторитету, форумској (затвореној) кулоарској кадровској политици итд. што су Ранковић, Стефановић и' Лукић проценили као неповољне окол ности за своје циљеве и услед чега је и повећана потреба да убрзаније делују у остваривању својих циљева, Ближио се период ро тација о којима су разговори већ започљњали и повећала се потреба да се ефикасније утиче на предстојеће померање кадрова у Србији, а преко тога и на политичке ставове које ће руководство Србије заузимати у размерама Југославије. у
а угнани ПРЕДАОЗИ МЕРА
На основу свега до сада изложеног, Комисија предлаже следеће:
1. Да се материјали и чињенице које употпуњују до казе и потврђују одлуке ТУ седнице со одговорности и фракционашкој делатности Александра Ранковића У протеклом времену, доставе ЦКСКЈ.
2. Да се препоручи Извршном већу Скупштине СР Србије да се убрза рад на преиспитивању пословања службе безбедности и да се у кадровској политици изврши одлучан заокрет у правцу постављања кадрова из редова народности у службу безбедности.
3. Да Централни комитет Савеза комуниста Србије и друга руководства, размотре место, улогу и начин ра да Савеза комуниста у секретаријату унутрашњих послова и у служби државне безбедности посебно, да
(Наставак са 5.' стране)
у развоју привреде, тако и у развоју културе, школова њу кадрова идр. Он је дета љно говориосио конкретним негативни појавама и дефор
Јован Веселино
За реч се затим јавио Јо ван Веселинов, који је, изме Ђу осталог, истакао да су у дискусији на седници смело и дубоко сагледане суштинске слабости које су ометале бржи развој самоу прављања и да је потврђено да Савез комуниста Србије чврсто стоји на по зицијама Осмог конпреса, спреман да до краја оживо твори одлуке Четврте сед нице ЦК СКЈ.
Веселинов је рекао да ће о многим питањима која су покренута морати да се раз говара на следећим седни цама, и да ће бити потреб но „да говоримо и о себи, како бисмо видели зашто смо имали слабости и како бисмо се проверили у борби против бирократизма“.
Веселинов је даље рекао да је Ранковић тражио по себно подршку у Србији м да је имао утицај на раду Републици. Он је настоја2 да деградира Руководство Републике и да оно буде у његовој сенци. Водећи ка-
'
проуче предлоге и критике које су комунисти упутили и изнели на састанцима после ТУ седнице ЦКСКЈ и с тим у вези да предузму потребне мере.
4. Да се препоручи одговарајућим државним комисијама и органима службе државне безбедности да установе за које све грађане и политичке функционере постоје досијем, да се изврши ревизија тих докумената и досијеа и да се људи ослободе неоправданог подозрења и сумње.
5. Да се Војин Лукић искључи из Централног комитета Савеза комуниста Србије и из чланства Савеза комуниста. Да се о. 0вој одлуци обавести Централни комитет Савеза комуниста Југославије, с 06зиром да је Војин Лукић члан Централног комитета | Савеза комуниста Југосла' вије.
6. Да се Животије Савић — Срба искључи из Централног комитета Савеза комуниста Србије и да се
казни последњом опоменом.
7. Да се материјали из разговора са осталим функционерима службе безбедности ставе на располагање одговарајућим организа цијама и руководствима Са веза комуниста ради предузимања мера.
8. Да се материјали, писма, доставе и слично, до којих је дошла Комисија у току свога рада. а који се односе на поједине чланове Савеза комуниста ставе на располагање постојећим комисијама и одговарајућим основним ортанизацијама Савеза комуниста на даљи поступак.
У Београду, 8. 1Х 1966. Чланови" Комисије: 1. Данило Кекић, с. Рр. 2. Симеон Затезало, с.р. 3. Мирко Поповић, с.р.
ЕВЛА ДИСПУСИЈА
савез комуниста чврсто стоји на позицијама Осмог конгреса
мацијама и још одређени | ставови. Предложио је да је „потврдио тачност оцена се и то изнесе на једној од које су о свему томе дате | седница Централног комите на Шестој седници ' Цен- | та. тралног комитета Савеза па И | вне безбе комуниста Србије. ности, Васиљевић је маљак | сио да несумњиву кривицу за стање сносе и политичка руководства. Он сматра да су и до њих морале да дођу жалбе грађана ако нису из губили везу са радним људима. у Указујући на пот дровску политику он је пети сна : протурао своје ставове, 0с- | носа између Централног ко тваривао власт над људи- | митета и општинских коми ма. Истовремено изолсвао | тета. Страхиња Поповић је је кадрове из Србије всји| пледирао за чешће одржасу се борили за цемократ- | вање консултативних ск ски развитак. Наравно, У|пова као што је то у ос. целини гледајући, наша кајледње време већ почело дровска политика дала јејОн се заложио и за то и добре резултате. У руко|се што пре осветли п с водствима је постојало је- | лем пружања помоћи Па динство на принципилел- |низацијама Савеза ко = ним основама. Али је у њи| та а ма ипак постојао м векиј На крају дискусије Бе који је реметио највој тачци дневног 4 ка ђ · ворио је До је Веселинов се у наставку СаЛЕВРИЕ, ПЕН У ари шире осврнуо на проблеме | на конкретне предлоге ка национализма и шовиниз-|су изнесени у току Седни“ М% положај аутономних | це а који ће бити разматра арена ча резултате ијни у даљем раду ЦентралЈ „8 У спровођењу по-|ног комитета. РадосављеАра вре: пранае националне | вић је рекао да се проблем РОаЦе. ти. фФракционаштва' може. рази еријалима за седни|радити и целовито сагледа ти се о неким нега-|ти само у даљој дискусији. ивним појавама и, између По његовим речима, — већ осталог, о инвестициомани-| сада се свакодневно употпу ји. Међутим, људи који сујњују сазнања шта је то У тој ствари грешили ћутејбирократизам и фракциона на седници и остаје неизвес| штво и где се налазе њихо но какви су сада њихови!ви центри, И
В: