Borba, 03. 02. 1968., str. 8
с А У
КУЛТУРНИ ЖИВОТ
Хрбђашско народно казааишше после годину дана
Абадесетаотодишњица
нобосадске
У Новом Саду је почела прослава 20—годишњице 06 нављања Опере Српског на родног позоришта, која ће у току следећих шест дана бити обележена извођењем опера „Симон“, „Травијата“ „Љубавни напитак“, „Дон Кихот“ и „Земља смешка“.
У протекле две деценије новосадска Опера је извела 75 оперских премијера, а Балетђ поред редовног учешћа у оперским представама, приказао је 47 самосталних премијера. Репер тоаром Опере ове старе и угледне позориште куће била су обухваћена најзначајнија оперска и балетска
Опере
дела италијанских, руских, француских, немачких, енглеских и југословенских музичких аутора. Опера и Балет гостовали су у 33 места Србије: Хрватске и Сло веније, где су извели преко 220 представа и већи број концерата и других музичких приредби. Сценом ново садске Опере „прошли“ су многи истакнути оперски и балетски уметници из свих опера у нашој земљи и из највећих оперских кућа из иностранства: Бољшог театра из Москве њујоршке Метрополитен опере, милан ске Скале, опере Комик из Париза итд.
Изложба америчког плаката
У музеју примењене уметности у Београду отворена
је. јуче изложба америчког плаката.
За ову прилику
одабрано је 40 плаката од 35 аутора, међу којима се налазе најпознатији ликовни уметници као што су Роберт Раушенберг, Рој Лихтенстеин, Џаспер Џонс, Елсворт Кели и други. На изложби ће бити и плакати Марка Шатала, рађени поводом отварања нове њујоршке опере и
Виктора Вазарелија.
!
Матјеови плакати у београдском музеју савремене уметности
У Музеју савремене уметности у Београду паралелно са изложбом југословенског сликарства треће деценије овог века, отворена је и једна занимљива изложба плаката. Изложено је 15 плаката познатог француског савре меног апстрактног сликара Жоржа Матјеа. Уметник је плакате израдио по поруџбини француске авионске компаније „Ер Франс“. Сваки плакат представља по једну земљу и садржи кратак текстуелни прилог самог аутора који тумачи поетику симбола.
Ова изложба, коју је
организовала
компанија Ер
Франс, крајем прошле године била је приказана у Музеју модерне уметности у Паризу Изложба ће бити отворена до 9. фебруара.
Јубиларни концерт Џез-оркестра РТБ
Под управом Војислава Симића, у понедељак, 5. фебруара, Џез-оркестар Радио-телевизије Београд приређује у дворани Коларчевог универзитета велики концерт, којим обележава 20-годишњицу свог постојања, Концерт ће прено сити Радио-Београд, а Као солисти публици ће се представити Нада Кнежевић, Мајда Сепе, Гордана Криспер, Марја на Держај и Стјепан-Џими Станић.
Стота представа Ђоковићеве „Љубави“
у „Атељеу 212“
Вечерас, у „Атељеу 212“ одиграће се стота представа „Љубави“ Милана Ђоковића. Од премијере овог комада про текло је више од осам година, За улогу Данице у овој пред стави наша позната драмска уметница Мира Ступица доби
ла је Седмојулску награду.
Гости из Ниша приказаће „На дну" - >
"у Београду
Чланови нишког Народног позоришта приказаће сутра увече у београдском Савременом позоришту (зграда на Црвеном крсту) драму Максима Горког „На дну“. Редитељ ове представе која се изводи у оквиру обележавања стогодишњице рођења великог писца је Марислав Ради-
сављевић.
Смрт славног сликара Фужите
У Цириху је умро у 82. години сликар јапанског порекла Цугухару Фужита, после дуге и тешке болести.
Фуужита, иначе натурализовани Француз, живео је у ||
Паризу од 1913. године, до првих дана у блиским везама са Пикасом, Сутином и Модиљанијем. Већ после две године свог париског боравка постао је легендарна личност у уметничким И осталим културним круговима у француској метрополи џи осталој Европи. Био је познат и под
именом Леонард.
· рестаурације
(Загреб, фебруара) — Ових дана колектив Хрватског
ће напустити стару барокну палату на Тргу Маршала Тита а дворане за пробу и капцеларије преместиће се у суседну зграду Кола, у ра дионице _кулиса на Трешњевки и Клуб просветних радника. Тиме ће се рад овог казалишта одвијати у још скученијим приликама него до сада. Почиње обно ва ентеријера ове старе ка залишне куће. Досадашњи радови на северозападној фасади и крову довршени су према предвиђеном про граму ад комплетно довршење спољних делова зграде предвиђа се током ове године. Ако радови буду текли досадашњим темпом, предвиђа се да ће зграда бити обновљена до маја, а све чано отворена за Дан Републике идуће године. Читава сезона после отварања биће обележена атрактивним гостовањима из земље и иностранства кад и бројним премијерама дома ће куће. Уз ансамбле из Београда, Љубљане, Новог Сада, Скопља и Сарајева, пристанак за учешће у про слави отварања већ су дали миланска Скала, Брех“ тов театар из Берлина, Пи“ коло театро (Милано), а о-
=
добитник налраде
Млади београдски КњИжевник Борислав Радовић
добио је овогодишњу Змаје.
ву награду Матице српске за књигу песама „Братство по несаници“, Награда изно си 5.000 нових пинара, Чла нови жирија ове традицио налне награде били су др Бошко Новаковић, Живан
„Милисанац, лр. Драшко. Ре.
ђеп-и Томислав Кетиг.
Књижевник Радовић, рођен 1935. године у Београду, најмлађи је од досадашњих 14 добитника Змајеве награде. Награђена књига песама је Радови ћево четврто књижевно дело., Овај талентовани КЊИ жевник добид је до сада Бранкову награду 1957, Ок тобарску шаграду града Бе ограда 1963. и „Нолитову“ награду 1967, године.
У Ужи избор за Змајеву награду ушла су дела штам панда прошле године: „Зе“ маљска трпеза“, Десимира Благојевића, „Изабране пес ме“ Сладка _ Михалића,
„Шлемови“ Љубомира Си-
народног казалишта сасвим _
Борислађ Рабођић
Борислав“
.
чекују се још гости из Москве, Софије, Прага, Беча, Болоње, Париза и Цириха.
Градска скупштина, а по готово грађани Загреба, по казали су лосада знатно ра зумевање за изузетну ситуацију у Којо! се нашла «ај старија позоришна институ
Представе ван зграде
Грађани и радне организације прикупили око 400 миацона стари: динара за радобе
на обнођа зараде
ција У Хрватској. Тако је само у облику помоћи Од продаје улазница за неколико година унапред прошле године од радних ко“ лектива сакупљано за казалиште око 400 милиона
старих динара. Ри ТОМЉАНОВИЋ
Седамдесет
асш тодина
од смрши македонског књижеђника Грилора
Прличеђа
Селамптасеттетогопи њи да смрти великог македонског песника Григора Прли чева биће свечано прослављена у целој Македонији, а посебно У Охриду, његовом родном граду.
Прослава ће трајати током целе 1968. У њој ће узети учешће све културне, просветне, друштвено-поли тичке и друге организације у Охриду. Посебно место у овој прослави имаће Макемонска академија наука и уметности, Филозофски ја куУултет у Скопљу, Радио и телевизија. Скопље и Друш тво књижевника Македоније. ;
У понедељак 5. фебруара (Прличев је умро 6. 2. 1893. у Охриду) у великој дворани Дома културе одр-
Змајеђе
мовића и „Сунчани сат“ Ма рина Франичевића.
О награђеној књизи Борислава Радовића чланови жирија изнели су најпох= валнија мишљења,
Живан Милисавац: „Борислав Радовић је песник који у музику српске југословенске поезије уноси је „Хан. пријатан. тонски. изразит и складан звук“.
" "ДБ Бошко Новаковић;,„У“
лирици Бораслава Радови“ ћа највише ценим склад емоције, рефлексије и изра жајних облика претопљево језичко осећање нНегова во до врло изразите суптилности. чини ову лирику појавом која у нашу савре мену поезију уноси чист, о собен самосталан израз и тон“.
Др Драшко Ређеп: „Ако когд занима како у свом ре презентативном виду изгле да модерна српска песма нека отвори ову књигу ко јом Радовић доказује свогу рану пламенмту зрелост. О= вај песник остварује свој
сељани ош и
жаће се свечана академија на којој ће бити поднесен реферат о животном делу Григора Прличева. Неколи ко најистакнутијих глумапа из Скопља прочитаће де лове „Аутобиографије“ пџ „Сердара“. два најбоља и најпознатија дела спомену тог охридског песника. Сле дећег дана у клубу Дома културе олржаће се састанак најистакнутијих културних) и јавних радника из СР Макелоније на коме ћебити уввојена физиономи ја обележавања наредних годишњица Григора Прличева. Од ове године плани ра се да се оснују Прличе“ ве вечери којеби сена годи шњицу његове смрти одржа вале У Охриду и тратале би од 3 до 5 дана. М. Д.
Борислав Радовић
есненаоненчи. ; знак ретким сензибилите-. том им стегнутим изразом, особеним талентом и бираном песличком ерудицијом. Он је један од најзна чајних и најоригиналнијих модерних песника српс= ких“,
Предаја Змајеве награде овогодишњем добитнику из вршиће се на седници Ма тице српске 16. фебруара по свећеној преминулом почасном председнику ове најстарије културне установе Вељку Петровићу.
Д. ЋУРЧИЋ
ПРЕГЛЕД ПОЗОРИШНИХ ПРЕМИЈЕРА » ПРЕГЛЕД ПОЗОРИШНИХ ПРЕМИЈЕРА
Зрењанин; Сценски фељшон
Популарни _ енглески филмски глумац и драмски аутор Питер Устинов има обичај да говори како он тлице своје комаде једнол руком, то левом.
Нема никаквог разлога да се суМмња У пишчеву разметљиву изјаву која имплицитно и, најкраће речено, садржи заиста све оно што и његови комади: лакоћу баратања спенском техником, али истовремено и одсуство животне уверљивости и пубљег уметничког доживљаја. УЗ све то, Међутим, ПЏитеру Устинову се не може одрећи напрећан друштвени ангажман и људска храброст да се, у драми „Живот у
„Живот у мојим рукама“ на сцени зрењанинског позоришта,
МОЈИМ рукама“, отворено супротста= ви хипокризији и конзервативним схватањима савременог енглеског друштва и његовом нехуманом и крутом механизму правде. Драма „Живот у мојим рукама“ је пледоаје за веће поштовање живота свако: човека, пледоаје за укидање смртне казне. Бојати се, међутим, да је тај пледоаје, уосталом као ли терарна тема данас ствар врло кон, јунктурна, и једина вредност овог комада Који, иначе, вешто спеку-= лупше са оним пелом позоришне публике још неизграђеног укуса, ко=
" јој је врхунска забава да нагађа
исход напетих, фељтонских заплета.
Режија Слободанке Алексић, при лично рутинерска инсистирала је баш: на тој мистериозности исхода као главним фактором представе, што и не треба замерити. Обилпо се користећи средствима филмског изражавања, режија је захтевала један модеран сценски израз крајње једноставности, постижући тако изванредан оитам и јасну разговетност представе. Међутим, ваља рећи. па је то учињено на штету и-
(Сава Дамјановић и Бора Атанасковић)
бле суптилнијег нијансирања дијалога И илустративног портретисања ликова.
Из ванредно уиграног глумачког ансамбла посебно су се истакли; Милан Цвејанов, Љиљана Ребезов и Сава Дамјановић, који су своје роле одиграли интелигентно и даровито, надахњујући ову Конструисану драму животном уверљиво. шћу., Коректни су били: Бора Атанасковић, Гордана Винокић, Никола Јурин, Лазар Брусин и Стеван Тардиновачки, док се Машо Топић, у првом чину, Извештаченом патетичношћу удаљио од бтила предста ве; да би У драматичним репликама У другом чину. остварио можда најсугестивније тренутке, Млади и још недовољно искусни Маринко Шабез остварио је занимљиву по лу. која је одговарала његовим глу мачким писпозицијама. мада Му је потребно многу виша културе го= вора.
На крају. потребно је замерити режији неке пропусте, ла не кажемо аљкавости, незамисливе у 1јед= ном професионалном театру. Између осталог, недопустиво је ла се је дна лрама из највиших кђугова енглаеског друштва игра у онако нездекватној, бедној и похабаној инсценанији (Влада Рабезов): недопустиво је такође ла један енглески министар (не само енглески и не са мо министар), после синовљеве потибије носи црвену кравату, а ла му се. поврх тога. изјављује саучешће у азурнб плавом оделу (костимограф Милош Мошорински). Ови пропусти озбиљно угрожавају вред нбет једне иначе лобро одигране представе, непотребно је одвлачећи на ниво нровинцијалности. Штета.
Петар ПОПОВИЋ
Башољ: Самуплођо бреме
Праизведбу драме македонског
-пибца Стефана Танеског „Владимир
и Косара“ битољска публика је очекивала са великим _интересовањем. Танески приказује Самуило-
во време, „најславнији период маКедонских Словена пред кра!Хи почетком Х1 века.
Тај славни период из живота ма= кедонских Словена аутор приказује не самбо у жељи ла покаже постојање македонског народа у тој далекој прошлости, већ и много ши ва, општељудска стремљења. Мада се бвој прами приписују извесне драматуршке слабости, њени квалитети, по мишљењу једног позори шног критичара, довољви су да Та неском обезбеде достојно место у македонској праматургији.
Режисер је био Димче Стефанов= ски. Ол интерпретатора најбољи су били Љубиша Трајковски У улози Владислава, затим Јоана Поповека (Косара), Ацо Стефановски (СамуИл), али се то не може у потпуно-
„ Фти ђећи и 38 носиоца главне уло=
ге Методија Марковског, коме је,
то бе јасно видело, био стављен у
дужност претежак задатак. | ГТ. ЧАКУЛЕСКИ
Осијек: Осредња предстађа
Најновију премијеру драмског ан самбла у осјечком Народном казалишту — Ђукићеву комедију „Бог је умро узалуд“ — публика је. примила хобро, али без жеље да је по
ново гледа. : зУ а нционално режији (Аце
Гавриловића) И неинвентивној сценографији (Едуарда Гринера) осред Њи глумачки ансамбл остварио је осредњу представу без већих амбиција, Протагониста Миодраг Гавриловић уложио је видан напор да Удовољи захтеву аутора и редитеља у тумачењу пвоструке улоге близанаца Предрага и Ненада. Најпластичније ликове У. пред“ бтави изградили су Деса СрољаноЈасне И Франце КрМицка. Тандем и > пробисвета, у тумачењу Душка Вујновића и Ице Томљеновића, оставио 16 утисак руж-
не карикатуре. Д. ЈОВАНОВИЋ
ПОЗОРИШТЕ
БОРБА СУБОТА. 3. ФЕБРУАРУ
Недеља разочарања
Премијере „Сирана де Бержерака“ у београдском Народном пезоришту и „Деликатне равнотеже“
у „Атељеу 2127
Две премијере одржане у београдским позоришти ма у току протекле недеље биле су велико разочарење за љубитеље театра, с разлоком живо за интересованих за најављене представе у Атељеу 212 и Народном позоришту. Ни Олбијева „Деликатна равнотежа“, ни Ро станов „Сирано де Берже рак“ из различитих разлога, нису по мом осећању театарски догађаји ко ји би махар издалека 0правдали вестрпљење са којим се на Њих последњих месеци и недеља чекало. „Деликатна равнотежа“ захтева замста деликатан редитељски и глумачки поступак: Само ако смо у сваком тренутку предста ве — која приказује једну чудну и чудно дезинтегрисану америчку поро дицу из савременог, опас ног света усамљеника У златтим кавезима америч ког начина живота — са мо ако смо свесни да се на граници између луди= ла и нормалности, фобије и психозе; нормално среће са ненормалним, по мервно са ренлним, само тада можемо да примимо Олбијев з.иста деликатно замишљен комад као ау-. тентични доживљај који Согато резонира у нашем властитом искуству. Заиста ми »ије јасно како је редитељ _ Мата Милошевић у чију се способност, интелитенцију и таленат, наравно, не може сумњати, могаб тако комплетно Да испусти представу Из својих руку. У „Деликатној равнотсжи“ сваки глу мац игра што му падне напамет, 8 Ни један бу-= квално ни ;едан оно што би зребало да игра. Ако глумац при том није нау= чио текст већ се, као Слободан Перовић, два И по сата присећа реплика и отприлике погађа шлаг ворте На које чекају његови партнери: ако, као Неда Спасојевић; не може да оцени где је грани ца на којој њена хистери ја постаје прегласна и не пријатна, ако, као Оливера Марковић бира најбаналнија од свих баналвих средстава да би пока Зала како је Клер пијана, ако, једном речју ансамбл тако реномираних и тако добрих и опособних глумаца, заједно са редитељем какав је Мата Милошевић игра Вилијам са уместо Олбија, игра У скандалозно провинцијал ном декору Раденка Мишевића, и направи тако досадну, несолидну и дилетантску представу ка-
Сцена, из „Оирана де Бержерака“ (Мија Алексић |
и Ђорђе
ква је направљена Од ин тересантне „Деликатне равнотеже“ — онда то мо же да се догоди само зато што може да се догоди да глумци и редитељи за бораве да сваки јавни по сво мора савесно да се 0обави» а да вваки уметнич ки посао захтева предавост и пуну ангажованобт. Нико на свету није довољно талентован ла би левом руком направио оно што често не може да се учини до краја ни са обе.
Ростанов „Сирано де Бержерак“ је пре свега репертоарски _ промашај.
Само врло конвенционалНа репертоарска машта могла је засигурно да рачуна да је бивши, неколи ко пута поновљени успех овог комада на" нашим сценама довољна гаранци ја да ће и сада „Сирано“ пожњети овације. Није по требно _ присећати се на примере који би доказали брзоплетост и шематичност оваквог уверења. Се тимо се ипак бамо „Талената и обожавалаца“, представе која је значила велики тренутак у историји Југословенског драм
„сКког позоришта да би, по
ново изведена деценију касније, изгубила — неће мо рећи све. али много од своје привлачности, За наш данашњи укус „Сирано“ је тако наивно компонован, тако сладуњаво сентименталан, мисаоно тако примитиван да
Пура)
му је место заиста у исто рији литературе и позори шта, а не на сцени. Роста нов комад може да се игра само са маркантно подвученим односом према тексту, д никако буквално и са поверењем које му је указивао редитељ Браслав Борозан.
Рекао бих још једну је ретичну ствар: ова представа је препуна _ ЛОШИХ глумаца и лоше одиграних улога, а главна улога: коју тумачи несумњиво велики глумац Мија Алексић, погрешно је до дељена: Немогуће је незапазити таленат и вигур пост, снагу, чак и замимљивост Алексићевог Сирана, али исто тако лака се запажа да његовом из врсно прављеном јунаку. недостаје особина која је битна за овај лик и за. чи таву Представу: Алексић једноствно није глумац 0не врсте шарма који лако плени симпатије публике. Нешто одбојно по= стоји У његовој сценској личности што му изван= редно много помаже када игра бурлескне или нега= тивне ликове, али му бит но одмаже кад треба да изазове сентиментални афинитет гледалаца, Ње= гов Сирано је можда бри лијантан, али није симпа тичан. Представа „Сирана“ у Народном позоришту је у доброј мери: депласирана. Слободан СЕЛЕНИЋ
ГРАМОФОНСКЕ ПЛОЧЕ Једна каншаша п једна балада _
Рудолф Бручи: Човек је видик без краја. — _Бетовенски мото, над којим би
ка већ једном била стављена. ,
Без могућности да сео
и Брамс имаб шта Да меди- слани и на нотни текст,
тира. Но, Бручи, иако исокусан симфоничар, ограничава свој чисто музички захват у материју и по верава прву виолину реци тованом тексту, фрагментима песника НОБ, па свој композициони _ поступак добрим делом своди на и+лустрацију — изговорених речи, — поступак који би имао више“оправдања на једној хомогенијој, архитектонски сретнијој литерарној подлози. Овако, до били смо серију грчевитих пражњења краткога даха, уместо моћног, херојског климакба: Заиста, човек уме ла буде и видик без краја! . Умерено модернот јези ка, ефектно оркестрирана, ба неколико и за ширу пу блику пријемчивих парти ја са третманом који је деловао анахронично још шездесет прве, када је на писана, — Кантата, у сво јој преисказаности, делује ипак ерно, па за то и декларативно. Аутори теиста, Ивап Хоровиц и Владимир Миларић, мот ли су заиста поштедети ко мпозитора искушења да обрађује џи завршне екскламације, на крају; 60ље; иза краја, када је тач
закључку ваља прићи са дозом резерве. Дело награ ђено од Дома ЈНА (који ја и омогућио штампање), а снимљено на концерту у студију – Источноберлинског радија, добило је на плочи неопходну пластич ност. Пред нама је темпе раментно тумачење диритента Ангела Шурева, ор кестар Дома ЈНА у својој вансеријској репродукцији, реномирани Хор исте куће, пред којим је било и ваљаних дикцијских проб лема; ту је и рецитовање усклађенот, па зато и при лично једнострано ангажо ванот Јозана Милићевића им пошешто патетичне Мире Стушице, ту је, коначно, и епизодна, али изражајна, појава сопранистки ње Дратославе Николић. — Плоча је допуњена са неколико масовних песама“
(ЕТВ, БРУ 2407)
Војислав Костић: Балада о Теодоракибу. — Свеједно: балада или елегија, конјунктурна Или анга жовата; тражили јој срод ство или се просто задово љили да је и вами певушимо, — тек, „Балада о Теодоракису“ је пре свега гест. На тексту Љ
вића, који има снаге и до крика. Војислав Костић са овим једноставним средст“ | вима омогућава Аници Зу бовић да у ламентацију, па и протест, улије СВУ своју екбпресију. На 91" личном снимку штрчи је“ дино неколико нескладних акцената: у прочиш“ Кености песме, без изненаЂујућих ритмичких обрта савременор музичког пра“ вописа, зашто је компози“ тор допустио себи манири зам рогобатних „а + ских“ препева7
Поред Баладе, три 160 доракисове: На тихој ста; зи (Н. Каровић), Туга (А Варатић) и Изневерена РУ бав (В. Радојчић), у мање питорескним аранжмани“ ма. без изразите ритмичке прегнантности, на _ које смо навикли у грчким извођењима, са недовољно сочним снимцима вокал них деоница у првој И 106 ћој песми. Иако гласови неуједначен (виши МУ 70" нови бледе), прелност ба дати Каровићевој терпретацији. Неубед у лагани увод (и завршетаћ и понешто захуктали 769 по прејакорг пратећег кор пуса хендикепирају с. маж иначе непосредне роу ситије Радојчић, док оси ромашена и раштимогана „Тута“ Диега Раратића делује ипак тужно (ЕТВ, ЕР 50305)
Иља ВРСАЈКОВ
4