Borba, 03. 02. 1968., str. 9
деалан поро према шведеком ре
Шведски часопис „Све за, дом“ давно конкурс за идеални МУ треба да живи низ година. менски период у коме се поре различите фазе у животу пород стално актуелан, стално удоба. приправан за очекиване про
дице.
Пројектант једног од нај бољих решења за „идеалан породични стан“. према шведском рецепту, полази од чињенице да, су унутра-
зидови стана често главна сметња у организацији простора какву жели спроведе породица, јер
фе станови обично граде пре на нормативима који су оп тимални и не могу задовофавати у сваком поједина чном случају. Због тога, је архитекта у 'предложеном пројекту Мо једино место собља, купатила
У 1967. години почело
расписао је нестан породице која у њеКроз један дуг вред година смењују и
мене у развоју поро-
и кухиње, док је све остало препустио вољи и потребама станара.
Претпоставља се Да се 1967. године у овакав стан уселио млад брачни пап, „У то време новчаници су обично веома танки, разми шља пројектант; породица насељава само један део стана и опрема га најјефтинијим намештајем — оним За баште и терасе. Формиране су иглавне групе наме штаја — за спавање и рад, за обедовање и друштвени живот — све у оквиру тог
у
јединственог и неподељеНог простора одвојенор по
потреби од површине целог стана.
У 1972. години од тор проб тора отцепљен је један део — велика соба. за малу децу. Овде она имају оно што им је најпотребције: довог. но ваздуха и сунца и довољ но подног простора За игру. Родитељи и даље задржавају своје „групе“, али саДа организованс мало друк чије.
Око 1980. године формира се засебна родитељска соба за спавање, а галија велика дечја соба седа се дели на више мањих соба Уз помоћ покретних зидова. У пубертету свако дете жели свој угао, свој зид и врата која се могу закључати. Тако сва деца имају
тиме што је специјални покретни зид одвојио простор
за обедовање опремљен скромним намештајем какав се -бично употребљава, за' терасе. Зид се после неколико година помера да би преградио дечју собу. Кад деца порасту и дефинитивно оду из куће, идеалан породични стан добија најзад
свој коначни облик
Колико је користан, колико шкодљив купус
Познат и употребљаван као храна од најстаријих времена, купус је био веома цењен и од лекара у грчко-римској епохи, затим код Арабљана и за време ренесансе — због својих многобројних медицинских својстава која су му придавана или су везивана за његов састав.
Купус, то цењено зимско поврће, садржи у знатним количинама Калцијум, ка-
не богате јодом све ове опа сности отпадају.
лијум, фосфор, гвожђе, ман Терапеутска вредност
тан, сумпор, витамине — на рочито витамин Д — сулфо-азотне супстанце. Због свега тога може да буде вео ма користан али и штетан у извесним случајевима.
Купус се тешко вари7
Тлавна незгода која се ку придавала, и још увек
се придаје, је у томе што се тра да се ово поврће вео Ма Тешко вари. Према неКим дијететичарима, састој
Ци купуса лако примају Ма!
сноћу у току припремања И Могло би се рећи да оно Шл је штетно у купусу и Што би морало бити одстра Њено, јесу масне кобасице, и свињско месо ко је купусу додајемо при ку У. Да би се лакше ва; купус треба кувати до ВОЉНО дуго и додати му сас Вим малу количину тешко Сварљивих масноћа. Препо Ручује се ово поврће не даЗаТИ за исхрану особама чи желудац и иначе тешко Вари храну «и осббама са уетљивим цревима.
Фаворизује гуша· вост7
| Ц купуба има још една оптужба; да фавориЗује појаву гушавости. Мно М радови су посвећени дењу овог поврћа на тиро
у жлезду. примећена је,
. чешћа гушавост код
деце храњене млеком крава Нарочито у Сомалији) које Зду много жупуса. Профебор Перо је у Белгији конСтатовао праву епидемију вости у једном трапези
| аском манастиру У коме за Купус био главна храна алуђера, Претпоставља се
да ова штетност купуса доЗи због тога што у њего
саставу готово нема јо
Са, малим додатком хра
ротив
купуса
Захваљујући биљној слу зи и сумпору,; купус може да пружи Велике услуга код извесних болести, наро чито код дијабетичара. Осим тога, сок од црвеног ку пуса у количини од 20 до 30 грама делује као средст во за истеривање малих деч јих гтлисти. Код катаралних обољења бронхија припре-
Свилена блуза са ришеви-
ма, сомотски сако и килт-
сукња до пода могу се ку-
пити у париској модној КУ“
ћи „Скоч хаус“. То је мода
какву предлажу и Џариз и Лондон
ма се ефикасан сируп од ку пуснор сока и меда У једна ким количинама. То је стари народни лек који се мно го употребљава у Оверњу, Француска.
Хлорофил из зеленог лишћа купуса повољно делује
на неке облике анемије. Нај | Капут „стил шињел
Ра . 4
дични етан цепту _
„посебне, своје светове“ и свој неометан живот чему су допринели зидови „зида“ ни“ ва оним местима где су потребни. '
И на крају. 1987. године У кући је остало опет само двоје: деца су отишла и ро дитељи су поново сами... Више нема потребе за ма= лим собицама, покретни зи дови се Уклањају и добијена је велика дневна собл. Сад је и финансијска ситуација много понољнија не го пре 20 година: Може се куповати и бољи намешта) — светли, лепи теписи, сте реб-уређаји, скупоцено ста Кло и ретки комади намеш таја. Цео стан добија много ексклузивнији изглед. Предлаже се организовање посебних група за слушање
музике, са посебним удоб-|
ним седиштима. Група За ра зговор и седење добила је богате фотеље пресвучене црвеном свечаном тканином која даје посебан тон целој просторији. Соба за спавање је такође добила у својој јединствености — дета Љљи су пажљиво и зналачки одабрани. Огледало је у богатом венецијанском раму на креветима фине кжвалитетне тканине, на поду мекан тешки тепих. Нарочита пажња поклоњена је избору лампи. Тако идеалан породични стан према рецепту једног шведског ар-= хитекте добија свој дефинитивни облик тек после 20 година од усељења. Он сада делује топло И, УЗ низ лепих ствари, чини пријатним и потпуним живот двоје зрелих људи
арх. Надежда АНДРИЋ
2
ПАРФЕМЕ УПОТРЕБЉАВАМО СВИ:
Материјали од којих се један парфем или колоњска вода састоје, могу се класирати у две врсте: прву чине природне материје као што су ружа, јасмих, тубероза; другу синтетичке чија се ли ста свакодневно повећава. риродне материје су најче штће биљног порекла — ту се мирис узима из цвета, ко рена, дрвета, коре, маховине, смоле. Постоји и цео низ природних мирисних материја животињског порекла. од којих је најважнија материја узета од мошуса. Све имају велики значај у фабрикацији парфема, јер се из њих прерадом извлаче концентрати, Занимљиво је
да је немогуће добити неке“
цветне мирисе, или би такав подухват коштао сувише скупо, За килограм уља од ђурђевка, на пример, би ло би потребно десет тона свежих цветова! Затб се овај и многи други природни мириси праве — вештачки.
Фабриковање материја од којих се парфеми израђују је посао индустрије, али ствара ње појединог парфема и колоњске воде припада уметно-
Шта. знамо о њима2
сти, „Док музичари слушају, сликари гледају, парфимери осећају“. Постоји хармонија мириса као што постоји хирмонија звука. Неки стручња-= ци за припремање парфема могу чак да разликују 2.000 разних мириса, Уметност им се састоји у томе да стрпљиво мешају разне мирисе вођени својим олфактивним осећањем, маштом и уметничким укусом,
Пробање парфема и избор
При куповини мириса или Колоњске воде задовољавамо се тиме што их пробамо на кожи шаке, заборављајући да се мирис мења у додиру са то плотом коже, Стручњаци пре поручују да се сваки парфем проба на унутрашњој страни савијеног лакта.
Алергичност на извесне мирисе веомд је ретка и није 0о-
“ био је веома запажен на фестивалу _ Одећа за средње године:
зад, упркос своје рђаве ре-| моде у Загребу (дневна женска пижама сигурно Бије пруге и ревери из тридесеза свачији укус)
Ушисци са Прбог фестшћала мушке моде у Загребу
Ведро и маштовито у
путације кад је у питању сварљивост, купус је са Успехом употребљаван за ле чење дизентерије и стомач нор чира. Аплициран локал но на венозне чиреве, купус често даје занимљиве резултате. У овом поврћу о ткривена је, наиме, једна бектерицидна супстанца. Примећено је да купус повољно делује и на неке неу ралгичне и реуматичне 60лове, опет ако се на оболе-
моди за мушкарце
Мушка мода се дефинитивно ослобађа класичног изгле-
ло место аплицира локално. да, кројачких стега и прави-
Модно пролеће у дугачком руху7
Жена која прати моду, обично може, према свом инстинкту и према оном што је тренутно модерно, да предвиди шта ће се носити у следећој сезони. Овог пу та то јој неће успети! На па риској и лондонској модној сцени сукње до средине ли стова привлаче велику па-
| жњу креатора, иако жене
још не желе да се одрекну мини-моде. Резултат је не јасан: да ли ће моћи да се носе све дужине у Енглескиње испод 25 година носиле су. на пример, сасвим кратке сукње и пре ко њих капуте „живато“ који допиру до средине ли стова, а неке модне куће већ лансирају одећу са порубом до колена. Да ли је на помолу нова мода у романтичном стилу, нека верзија скраћеног кринолина или нешто сасвим друго =
остаје тек да видимо,
Једно је извесно: дужа мода одтовара жени која је иза себе оставила прву мла дост и која нема класично леп облик ноту.
„Оклевање да се прихва+ те дуже сукње повезано је са страхом од промене моде у целини, изјавио је 0" вих дана један познати про извођач готове одеће ИЗ Лондона. Природни пратилац таквих сукања је танак струк, а ја нисам срео жену која би са радошћу поз дравила повратак мидера и тесних појасева“.
Равно кројена одећа све више се губи, а тамно смеђе боје истискују сви тоно ви зелене и пламено црве“ не. То је једино што засад наговештава моду у пролећ ној сезони. Такође можемо са ситурношћу казати да ће се много носити хаљине
у облику мантила и плетена одећа, увек добродошла запосленој жени,
ла неупадљивости као основног закона елеганције, Први фестивал мушке – моде, одржан у Смарагдној сали загре бачког хотела „Еспланад-Ин-= терконтинентал“ _ показао је да су и наши = додуше још малобројни, али као „прве ла сте“ добро примљени — мод“ ни креатори разиграли своју машту и мушкарце обуклиђу одела чији кројеви и десени бугерирају индивидуалност и слободне модне линије. Оргакизатор _ фестивала је загребачка агенција „југославија експрес“ у сарадњи са стилистом арх. Бранком Хундићем, иначе познатим "сценографом и модним креазтором. Тканине за ову ексклу зивну модну ревију дала је чувена италијанска фирма „Черути 1881“, а велики избор од око 80 десена њених тканина појавио се већ и у излозима продавница „Загребтекстил“ и „Избор“. У току су и преговори, да се „Черутијеви“ штофови појаве и у београдским продавницама.
Линија
Линија следи основни модни правац, који се негује већ неколико година, Мушка силуета је уска, све издуженија и виткија. Томе доприносе и наглашен природни струк, дужи сакби који лагано пада ју. природна ширина и линија рамена и строго одусуство било каквог „класичног“ кро јачког помагала које је имала задатак да нешто подупре, подржи или чак прошири. У раменима једва да има мало вате чији је једини задатак да лепо споји рукав са раменом.
тих година овог века
Тако су мушки сакои ослобођени сваког сувишног матери јала и представљају мекан и лаган део одеће који се обли кује према телу. Панталоне остају у горњем делу — уске, без „фалтни“ на предњем делу, ниско: појаса, хоризонтал них џепова и уских манжетни на нешто проширеним ногавицама. Занимљива новост — поред сасвим слободних фазона које често губе обележје тради ционалних ревера, и обликују се на разне начине, од копча ња на једно дугме, до копчања под грлом и двоструких до= вратника стила познатог под називом „Наполеон“ = јесу те вери који се инспиришу модом тридесетих година,
Линија дугачких капут, та= кође је витка, дужина је око колена; једино се јављају ка пути типа „шињел“ са „наполеднском“ крагном, макси-дужине испод колена и са металним дугметима, што наро чито прихватају млади. Меко лико модела је било у тону „двоструко липе“ — карирани материјал са једнобојном кра гном и клапнама.
у
Боје
Тканине — искључиво лага не — пружају избор у широкој скали тонова и десена, од оних са изразитим пругама стила „тридесетих година“. ло маштовитих десена какао, ри«“ бља кост и фантазија. Ипак преовладава смеђа боја, у тоновима од окер до беж, као и зелена, која се њев године на лази на врху ласте | модних
тканина. Зеђан ЗОКОВИЋ
и ња--Н____ааа
пасна. Она обично погађа астматичне особе. Најчешћа је а лергичност на мирис цвећа или сена. Један састојак парфема — бергамот — изазива понекад појаву пега и свраб, нарочито ако се напарфимирана кожа непосредно после тога изложи сунчевим зрацима, Избор парфема је ствар укуса сваког појединца. Ту тре ба да важи само једно правило: парфем не сме да буде на падно јак већ дискретан.
Мушкарац који употребљава мирисе откад и жена, дуго је трошио само слабу колоњ= ску воду. Тек око 1898. године створен је први пут Герле нов парфем За мушкарце под именом „господинова марамица“, а 1905, парфем „Коти“ и истоимена колоњска вода. Му шкарац ујутро треба да стави мало колоњске воде, увече то алетну водицу, обе на бази истог парфема који само одаја утисак савршене чистоће и те
Како употребљавати парфеме
Парфем или колоњска вода стави се на врхове прстију и пренесе на потиљак, иза ушију, на рамена (преко лета), на унутрашњу страну лакта и на
| доручје, Треба избегавати ста |вљање парф
ема под ноздрве, на браду, на предњи део врата и на деколте, а никад испод пазуха, јер ће се сасвим и непријатно изменити у додиру са знојем или дезодорансом, Ћ
На косу ставља се само не= ки лак парфем, односно мало
|„колоњске воде уз помоћ прс-
халице, Одећа такође може да се намирише али увек на налич«
| је или испод ревера. Колоњбе "| ка вода се употребљава 35: в
тро, д парфем поподне и че, Треба знати још да је боље куповати мању бочицу него велику и да сваки мирис, била то колоњска вода или парфем, треба држати далеко од топлотног извора и никако на сунцу.
бидели у
УСПЕШНО КОПИРАНИ ПАРИСКИ КАИШЕВИ. Најновији модели за про леће имају као главни украс каиш од колутова који се носи нешто ниже од стру ка Такве каишеве виђали смо у нашим излозима на прављене од металних кру гтова за завесе или од дрве та, док оригинални ланацкаиш треба да буде ол ла ке пластичне масе. Изнена ђење је. направила београд ска продавница „Термопла стика“ у Моше Пијаде 21, која ол пре неколико дама нуди необично успешну ко пију париских каишева по цени од 1.600 старих динара.
ЕНГЛЕСКЕ ЖЕРСЕЈ — ХА ЉИНЕ. — Имамо све моде рнију конфекцију па макар и увезену, што ће можда натерати наша предузећа да брже реагују на модна креирања у свету. Једно Ол
ГОТОВ ПАСУЉ У КАРТОН СКОЈ КУТИЈИ И СИР „КАМАМВЕР“. — Запосле на домаћица се тешко нави ава на јело у конзерви, али радо прихвата упола при премљено поврће. Једно од тих је скуван и дехидриран (одушен) „српски пасуљ“ у картонској амбалажи предузећа „Колинска“ из Љубљане. Цена кутије је старих динара, а само једна трећина њене садржи не довољна је За ручак три одрасле особе! Ко не воли приложени зачин, може да та изостави и пасуљ (који се потпуно раскува за десет минута _запржи на свој начин, Самоуслуга у Чика Љубиној улици 8 у Београду и многе продавнице широм земље продају ово хранљи во и економично јело. Пробали смо и нови про
Можда нисте
он + |
СТРАНА — БОРБА
СУБОТА, 3. ФЕБРУАР 1968,
мојнома
— У ЧЕТИрИ ОКО
Пожалила ми се, недавно, једна _ познаница: — „Узалуд уч..4 мога Сашењку да од враћа ударце! Не слуша ме па стално добија батине од ДРУ те деце“.
Ја нисам заштитница тео рије „непротивљења злу“ али — зар однос детета према спољном свету треба ла буде према формули „узвраћа ударце“2 Већ чујем згражање неких мамица Кал ово читају: „Штат Да ми бију дете а оно да трпи“. Да ли су икад помислиле зашто га бијуг Има, додуше, случајева кад једно дете удари друго без разлога, али такви случајеви су ретки. Туча, најчешће почиње после оваквих И сличних дијалога: Јура: Дај ми мало лопатицу! Саша: - Не дам! Јура; — Цицијо! Саша; Ти си циција!
И Јура удара Сашу. У овом случају крив је не то лико Јура, као што мисли Сашина мајка, већ управо Са ш оји је ударен. Да је пра вилно васпитан, Саша би од
| товорио;
— Изволи, узми лопатицу поиграј се мало и врати ми.
Тада не би било ни свађе, ни шамара, и суза...
Развити детету другарско осећање према другој деци. теже је него научити га да „узвраћа ударце“. А ми, родитељи, дужни смо ла децу научимо да се радују срећи других, да освоје мале дратоцености деле са друговима. Осетила сам велику радост кад ми је на моје питање се не једеш чоколаду“ ерчица одговорила:
„Није ми интелесно да је је дем сама!“
"о је, у ствари, главни циљ васпитања = да нашој деци нз буде забавно да живе са Ма за себе, већ да науче ла се радују ако радост учине другоме,
М. МАКИНА
шеф катедре за литературу Педагошког института у Новгороду, СССР
НОВЕ ТРПЕЗАРИЈЕ
Предузеће „Марко Шаврић“ из Загреба пустило је у продају нови тип трпезарије
"која је веома модерно и ле 7 па. _ “| лично смањене тако да се мо
е димензије су при
же сместити и у мање стано ве. Израђена је од необично квалитетног дрвета, обложен
махагони фурниром а отоли це тамно црвеним скајем ко ји је практичан јер се леко чисти.
излозима
Кети тате аза пе сенђестијсна
Има их У свим бојама, а они У смеђој су лепши од паридб ких и — двоструко јефти нији!
првих које је решило да потрошаче снабдева из пр ве руке је и „Атекс“: у његовој продавници на Теразијама 6 у Београду могу се добити модерне три ко«хаљине трапез Кроја од чистог орлон влакна по це ни ол 17.500 старих динара. Хаљине имају три величине а намењене су, Углав ном, млађим женама. Квалитет нисмо проверили; по што су хаљине увезене из Чнглеске, – претпостављамо да се купци неће кајати.
У исту продавницу приспели су пре три лана и ман Тили модерних кројева од молтропена, производ фабри ке „Горењска облачила“ Крањ, Цена им је кол „Атек са“ Теразије 6, 36.000 старих цинара.
извод „Зденке“, одличан де сертни француски сир „Ка мамбер“. Цена кутије је 200 старих динара у истој про давници у Београду, а веро ватно се може добити и 7 свим продавницама У земљи које продају „Зденка“ сиреве.