Borba, 05. 10. 1994., str. 4

Ме спис лит аорта“

јин

Ст

___ВОКВА SREDA 5. OKTOBAR 1994.

KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU DR DRAGOSLAVA AVRAMOVIĆA

„Šlicung“ kad je quverner na putu!

Priznajući da ne ume da objasni zašto se šticung događa uvek baš kada je on na putu, Avramobpić izjavio da se „sada razmišlja kako da se taj problem reši“ 0 Jedna od ideja guvernera je da Narodna banka otvori šalter i skuplja deviznu štednju od građana koji ne veruju poslovnim bankama

Beograd. — Ubliažavanje sankcija koje danas-sutra treba da stupi na snagu sigurno će oduševiti sportske navijače, ali će za devizni račun zemlje biti negativno, jer će naši sportisti više putovati u inostranstvo, nego Što će strani dolaziti kod nas. Sa transportom će biti nešto drugačije, Jer će oni zarađivati devize, ali su i devizni troškovi tih prevoznika veliki. Najvažnije je da dođe do deblokiranja industrije, tako da možemo da izvozimo, ali i zavisni od uvoza da konačno prorade. ! tada će biti negativno to što ćemo morati da vraćamo strane dugove, jer Jugoslavija ima prilično dugova.

To je u jučerašnjem redovnom razgovoru sa domaćim i stranim novinarima rekao guverner NBJ dr Dragoslav Avramović, a na pitanje koliko je dospelo dugova koji će morati da se plate nakon ukidanja sankci-

Ja, guverner je odgovorio:

· __— Nakon ukidanja sankcija prvo na red dolazi raščišćavanje i-*9oba dugova između nas, Slovzpsje i Rvrvatske, a bilo je i nek=> otkure= dugova, pa to sve PFc'< treba videti. Naš najveći dug = prema Svetskoj banci i on izпнозг о 1,4 milijarde dolara, ali o tome smo razgovarali sa njima i izgleda da će biti spremni da nan produže rokove vraćanja.

Na pitanje kako ocenjuje stanje svog programa sada kada jedna marka na crno vredi 1,40 dinara, guverner je odgovorio da je to već četvrti šticung od početka programa i da se sada razmišlja kako taj problem da se reši. Inače, „stanje u privredi je odlično i ja ne mogu drugo da kažem. Evidentno je i smanjenje broja nezaposlenih; ali mi vidimo i rast pojedinih cena i šti-

i saznao da Albanci iz inostranstva mesečno od rođaka, firmi itd. dobijaju 250 do 300 miliona maraka. „Ne znam da li je to tačno, ali NBJ bi bila spremna da od njih uzajmi devize pod konkurentnim uslovima. Inače, nisam čuo da se dinari sa Kosova bacaju ovde na tržište. Tamo ima dosta projekata koje treba finansirati, a istina je da Kosovo ima viška para“.

Brojke za dokazivanje uspeha

Na početku konferencije za štampu dr Avramović je podelio novinarima tabele sa pokazateljima privrednih kretanja od uvođenja programa do juče. Tako su cene na malo ukupno porasie za 3,7 odsto a u okviru njih je roba pojeftinila za 12,2 odsto, dok su usluge poskupele za 23,3 procenta. Proizvodnja je porasla za 31 odsto, a za godinu dana (od avgusta 1993.) za 11 procenata. Stanje primarnog novca 14. septembra je iznosilo 1,2 milijarde dinara, a novčana ma-

sa u opticaju 2,1 milijardu.

cung i nastojaćemo to da rešimo. Odgovarajući na pitanje da li je program ugrožen upadom Republike Srpske u platni sistem SRJ, prodorom velikih količina dinara sa Kosova i rastom cena struje, guverner je rekao da nema indikacija o upadu RS u platni sistem Jugoslavije, a ne veruje da će doći do strujnog udara. Nedavno je bio u Prištini

Dokle će NBJ ići u remonetizaciju, bilo je jedno od pitanja, a odgovor je glasio: „To zavisi od brzine obrta novca. Naš plan je da to bude 10 do 15 odsto druš-

. tvenog proizvoda, dok remone-

tizacija u zemljama približnog nivoa razvoja iznosi između 30 i 35 odsto.

Odgovarajući na pitanje da li je u razgovoru guvernera i predsednika Vlade Srbije kod Slobo-

PREDSEDNIK VLADE SRBIJE MIRKO MARJANOVIĆ JUČE U NIŠU

„Dacemo sve od sebe da odbranimo dinar“

Populistička demagogija ne sme ponovo doneti korist onima koji su prošle godine radnike, penzionere i druge građane dopbeli do ivice gladi i očaja ·

Niš — „Očekujemo dalje ublažavanje i postepeno ukidanje sankcija, što nije nikakva nagrada međunarodne zajednice našoj zemlji već samo zakasnelo priznanje za politiku mira koju zagovaramo još od početka jugoslovenske krize. Zato, bez straha: morar » zahtevati potpuni po-; vrataF: naše zemlje u svetsku рпуге и шакписц“- — izjavio je juče predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Marjanović.

U razgovoru sa privrednicima Niša on je naglasio da Vlada Srbije neće zavlačiti glavu u pesak, već će se suprotstaviti svim pritiscima i suočiti sa svim problemima koji prete da ugroze ekonomski program. Rekao je da je vlada narodnog jedinstva u ovih šest meseci pokazala da se negativni procesi koji nastoje da ugroze program mogu sprečiti i da će svi takvi pokušaji ubuduće i biti zaustavljeni.

Porezi za sivu ekonomiju

Populistička demagogija ne sme ponovo doneti korist onima koji su prošle godine radnike, penzionere i druge građane doveli do ivice gladi i očaja. Ne smeju građani ponovo biti izloženi drastičnom inflacionom oporezivanju koje ubija čak i želju za privrednom aktivnošću, a puni džepove špekulantima koji svoje finansijske imperije grade na opštoj narodnoj nesreći, — rekao je Marjanović.

— Daćemo sve od sebe da odbranimo čvrst dinar koji je osnova sprovođenja programa — nastavio je cn. — Šticung sc pojavljivao i ranije i mi smo ea DO?i-

tivno rešavali.

Nema nikakve potrebe da trenutno stanje po ovom pitanju dramatizujemo. Rezultati programa nesumnjivo

ohrabruju i. po mišljenju struč-"

njaka industrijska proizvodnja će do kraja ove godine porasti za 4,5 odsto, poljoprivredna proizvodnja za 10 odsto a društveni proizvod za pet odsto. Marjanović je naglasio da borba protiv špekulantskog ponašanja ı privrednog kriminala „možda ne postoji u dovoljnoj meri“, ali da država pokazuje sve bolju organizaciju i „zaoštriće odnos prema ovakvim pojavama“. Centralno pitanje u narednom periodu, po njegovim rečima, biće povećanje proizvodnje, te održavanje finansijske discipline države. Prema njegovoj tvrdnji, poreski tereti bi se ubuduće morali prebaciti

na neoporezovani sivi deo ekonomije, kako bi poreski sistem postao usaglašeniji.

Ктедји ха Elekfronsku тдозтји | ~

Mirko Marjanović je naglasio da se cene osnovnih prehrambenih proizvoda ne bi smele povećavati uz upozorenje da će cene jestivog ulja sigurno biti snižene „jer očigledno postoji špekulacija na tržištu, pošto posedujemo zalihe ulja, a vlada nestašica“. Ali, špekulanti su, po. njegovoj

tvrdnji, Ovog puta nagazili na

tvrdi kamen.

Prema rečima predsednika Vlade, sadašnje zarade zaposlenih nisu zadovoljavajuće, ali moraju rasti u skladu sa porastom proizvodnje. Zarade u jav-

dana Miloševića bilo reči o administrativnom „ograničavanju cena struje i komunalnih usluga, Avramović je rekao da nije bilo reči ni o kakvim administrativnim merama i da on ne veruje u ograničavanje cena. „Diskutovalo se o ceni električne energije, ali ništa o tome ne mogu da vam kažem“.

Na opasku novinara da je ponižavajuče isplaćivanje 30 dinara meselno za staru deviznu štednju, Avramović se složio, ali i objasnio da je tu meru on uveo na vlastitu odgovornost i da zbog toga „može jednoga dana da ode u aps“. Inače, Savezna

vlada priprema zakon koji bi

trebalo trajno da reši taj problem, a trebalo bi videti. da li može da se napravi sekundarno tržište na kojem bi se prodavala stara štednja po nižoj ceni. Odgovarajući na ostala pitanja, guverner je rekao da je i on primetio da se šticung uvek dogodi kad je on na putu, ali da to ne ume da objasni, da on ima ideju da NBJ otvori šalter i skuplja deviznu štednju od građana koji ne veruju poslovnim bankama, da ne veruje da će država do kraja godine ostvariti 1,5 milijarrdi viška prihoda od poreza... _ J. Kesić

nom ·sektoru se drže pod kontrolom, a u privredi bi trebalo da se formiraju slobodne, ali na

osnovu tržišnih rezultata. Predsednik Vlade Srbije je posetio Skupštinu grada, MIN, Elektronsku industriju i Niteks. Niški elektronci su dobili obećanje da će se iznaći način da Elektronska industrija dobije kredit od pet miliona dinara za oživljavanje proizvodnje. Uz to su izneli predlog da po ukidanju sankcija država zavede protekcionističke mere zabrane uvoza određenih proizvoda ili posebne mere fiskalne politike „kako se u trenutku otvaranja granica domaća privreda ne bi našla-u nepovoljnom položaju u odnosu

na inostrana preduzeća“. 7. Miladinović

DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE

Inflacija se vidi i „golim okom“

Beograd. — U jučerašnjem saopštenju Ekonomskog odbora Demokratske stranke Srbije izražava se „otvorena sumnja u zvanični podatak da je inflacija u septembru porasla svega 0,2 odsto, jer se golim okom vidi da

rastu cene naročito prehrambe-

nih proizvoda i robe široke potrošnje. U takvim okolnostima prikrivanje i iskrivljavanje podataka podseća na vremena ispunjenja petogodišnjih planova i predstavlja obmanjivanje јауnosti“. U saoošteniu se dalie navo-

di, da je siguran pokazatelj kretanja cena kurs nemačke marke gde se na crnom tržištu 100 DM može kupiti za 140 dinara.

Demokratska stranka Srbije predlaže da NBJ interveniše deviznim rezervama i preduzme druge mere za stavljanje „crnog“ kursa pod kontrolu a ne da za to okrivljuje tobožnji unos dinara iz Republike Srpske i večito traže drugi krivci za sopstvene greške i nedoslednost u sprovođenju antiinflacionog programa — kaže se na kraju ovog saopštenia. NIKOLA ŠAINOVIĆ OTVORIO MANIFESTACIJU „MEĐUNARODNI · SPECIJALIZOVANI SAJMOVI“ U NOVOM SADU

Popuštanje sankcija molor

mirovnotj ргокеза

Novi Sad. — Otvarajući šest priredbi Novosadskog sajma pod zajedničkim nazivom „Međunarodni specijalizovani sajmovi“ koji se održavaju od 4. do 8. oktobra, potpredsednik Savezne vlade mr Nikola Šainović je u osvrtu na sadašnje privredne i političke prilike u zemlji istakao

- i sledeće:

— Naš današnji trenutak, i spoljnopoiitički i unutrašnji, karakteriše politika kojom smo dali jasan odgovor sankcijama i ratu na prostorima bivše Jugoslavije, dali smo odgovor da je ravnopravnost svih naroda na ovom prostoru, ravnopravna državotvornost tih naroda, ugaoni kamen za mir na Balkanu.

- Možemo, sa zadovoljstvom da

konstatujemo, na žalost, posle dugo vremena ponavljanje tih principa sa naše strane, da su oni, ipak, ušli u osnovu mirovnog plana. Zbog čega smo mi takav mirovni plan prihvatili i svi zajedno očekujemo da upravo ovih dana Međunarodna zajednica da prvu zvaničnu verifikaciju te politike popuštanjem sankcija i otvaranjem granica Jugos-

„lavije za prohod ljudi, za naše

veze sa svetom i konačno sma-

njivanje nepravedne kazne pre- ~

ma ovoj zemlji. I, s druge strane, što Je podjednako važno, skidanje ili ublažavanje sankcija, je motor mirovnom procesu. Taj čin obeshrabruje sve one kojima

je Još uvek ratna opcija u glavi.

Svet, Balkan, svi narodi na Balkanu, tim činom okreću se konačno putevima mira, saradnje i ekonomskog prosperiteta, tvrdi

___mr Šainović.

Ističući da je zemlji za razvoj potreban mir i ekonomska stabilnost, potpredsednik Savezne vlade je konstatovao da je „budžetski deficit za nas prošlost” i da se svako „mora svesti u sopstvene okvire“ a pogotovo rešiti navika i prakse da je povećanje cena pravo rešenje za sve probleme”. — Agrarni kompleks je u prioritetu razvoja naše zemlje, a to

znači da nam treba veća proiz-

vodnja, da politika koju vodimo mora da sačuva zemljoradnika, da sačuva stabilno tržište i potrošače hrane, ali ta politika mora da slomi monopole koji su godinama na ovom tržištu formirani. Ne može se blok 12 preduzeća bez obzira da li su u pitanju uljare ili šećerane ili neko drugi, iz svog interesa suprotstaviti i proizvođačima i potrošačima. U zemljama tržišne

. privrede, takvo kartelsko orga-

nizovanje je zabranjeno, zaključio je mr Šainović.

Međunarodni specijalizovani

sajmovi — Sajam elektronike i informatike, Sajam medicinske i laboratorijske opreme, lekova i veterine „Promedika '94“, Sajam lekovitog bilja, Sajam građevinarstva, keramike i opreme i Specijalizovana izložba alatnih mašina i alata, okupili su oko 600 izlagača na 25 hiljada „kvadrata“. D. Vijuk

Savetovanje | „memadzžera

Jugoslavije: Budva. — Od 6. do 8. oktobra u hotelu „Avala” u Budvi održaće se drugo godišnje savetovanje menadžera Jugoslavije pod nazivom „Ju-men 94“. U organizaciji privatne firme „Adriatik korporejšn“ i „Zolak izolak“ iz Budve. Na trodnevnom savetovanju posvećenom biznisu ı menadžmentu svoje učešće potvrdilo je više od 200 ekonomista, direktora velikih jugoslovenskih firmi, profesora

ЈА РУЖНЕ ТО а (ae ra ap Ca в» вв

~, —=—