Borba, 16. 01. 1997., str. 9
из необјављених кописа
Милосав Мирковић
Сонет за Грчку 78.
Велик од сребра избесшу се чуди,
Ур ква до рамена љушшиша ко бреза, 3 виноног цнеша близанац се буди
Са ишкама пуним сијерка и слези,
при нинија зора изби на стари оки 5 пепела модрог уздижу се чеза, На извору песка с јајима поскока Пред; дунном цигинским пе уме да преза,
А незак плишински као полонези Пемирин и пемуниа у поншве слеће Дивојирац преклип и Флидан и фрезан, У кошницу ћивопа не може и неће Видиковац као у Мегара срелан Насрће на време и моје столеће...
~. та -
Порука остављена на столу
Порука остављена на сшолу, оном који (ареби да је узме, не престаје да ме узнемијшва.
У својој оданосиш
оном коме је упућена односим се са пошииовањем. ен аса сам ИрИХОМ
да нећу имават премести -— да је надишем и прочивам! |
- • __- _ пројекти
Излавачко предузеће "Колубара" из Валсна, крајем протле године, објавило је и пругу снеску Бнографског лексикона ваљевског краја која са ржи преко 110 обрађених биографија значајних ли"ности колубарског округа, било по злу или по добру, почев ој четрнасстог века до натих дана. Досал је снциклопедијски обрађено преко 1Х0 имена
чимс се стигло близу краја пругог по реду азбучно слова - Б. Када цео пројскат буле окончан 1999. голинс, имаћс обим преко 1.500 страна и биће прво дело овакве врсте кој нас.
Пол уредништвом Здравка Ранковића, днадссст професора, научника, новинара и публициста писало је биографије ове свеске Лексикона којом су обухваћене познате личности из разних времена, по-. чев ол дубровачких трговаца и мајстора који су скоју лелатност били разнили у Ваљеву у мстрнасстом веку (Бокчин и пр.) преко знаменитих историјских личности осамнасстог и деветнасстог вска, попут Илије Бирчанина све по, по злу чувеног, прелратног хајдука Бојовића, затим не мање познатог, почасног грађанина ваљевске вароши, Јосина Броза Тита, па до песника и академика, Матије Бећковића, некадашњег ваљенског гимназијалца.
Сви текстови су писани популарним стилом, а заснонани су на историјским и научним чињеницама и ослобођени идеолошких прелрасула.
мл.
Нови број Театрона (97), часописа за позоришну историју и театрологију; посвеЋен је двојици наших истакнутих позоришних стваралаца: глумцу и редитељу Стеви Жигону “и Синиши Ковачевићу, драмском писцу. Тако се, 'на првом мјесту, истиче студија Петра Волка "Стево. Жигон или како даље заједно" у којој је аналитички обрађено досадашње: глумачко и редитељско стваралаштво овог. умјетника- Синиша Ковачевић заступљен је драмама--Рави" уз коментар Милосава. МирТОРЕ ВИ ЕТ А ЕУ ТА ЈЕ рише Александар Милосављевић, а ту је и обиман разговор који је Весна Крчмар водила са Синишом Ковачевићем. у
Значајни-су текстови у којима Милан у е ој ИТ ИРА ие ле а ОНА 7] а ђе Ђурђевић и Душан Ч. Јовановић-обраЂују више занимљивих тема из наше позоришне прошлости. Поводом годишњица смрти наших истакнутих умјетника; Димитрија Парлића, Љубише Ђокића, Илије Доде Николића и Николе Цвејића, њиховог живота и доприноса сценској умјетности сјећају се и пишу Ксенија Шукуљевић МарРО ТОН У ТИ о Не теже ГОУ Мирко Симић и Владимир Јовановић, а о јубилејима и свечаностима везаним за живот и стваралачка достигнућа Стевана Шалајића, Божане Јовановић и Владимира Маренића пишу Зоран Т. Јовановић и Мирослав Беловић.. ПАЛИ
Политички и књижевни дар
· Владимир Миланков: "Кратки живот и изненадна смрт Лазара Спасина Марковића", Заједница књижев-
ника Панчева, 1996.
ред читаоцима је књижица, свега осамдесстак страница, | која носи и дах и патину прошлога времена, а говори о Панчевнцу Лазару Спасину Марковићу (Панчево 1827 - Тител 1948). Њеп аутор Владимир Миланков 'освстљава јслан заиста кратак и у мери објективних околности опога врсмена, салржајно испуњен живот. Истражујући расположиву грађу и изворе, аутор је реконструисао липије живота и књижевно-културнес = ве У АИ „зтазара Марковића, а се онс испољавао мена у коме су Панчева, прско Модре, Еол (Братиславе), Сегедина, где се "воздитао у сам врх младсжи србске", до Пеште, гле се уписује на право и постајс питомац Текелијапума. 6 Међутим, вредност овој књизи дају посебно она истраживања која осветљавају нациопалну, културну
"и књижевну лелатност сриских ђач-
ких и студситских лружина у Угар-
осветљења
скоја у коју се Марковић предано и страсно укључивао. Осветљава и његове везе, непосредне и посредне, са најистакнутијим културним и политичким представницима српског народа у Угарској из ђачких и омладинских редова: Светозар Милетић, Јован Борђевић, Павле Поповић, Шапчанин, Теодор Павловић и други, као и истакнутим Словацима Људевитом Штуром и Јаном Коларом, најпознатијим пропагаторима свесловенства. У томс луху је и зборник "Славјанка", у чијем издавању је и Марковић судсловао. Миланков баца светло и на дејегност Матице српске (седиште јој на приносе било у Будиму), као и окупљали. Указује осу се око ње мађаризације преко које су вргику гушења српских националних права, језика и културе, а тај притисак довешће и до оружаних сукоба и организованог српског отпора, па и Марковићевог несрећног стралања (1848). Тако се прерано угасио жи-
Срп СКИ П росвети ТЕЉИ | Хроника вампира |
тематски бројеви часописа
"Наша школа"; Часопис за теорију и праксу васпи-
Бањалуци је почетком 1996.
године организован научни
скуп на тему: "Актуслности идеја и дјелатност српских просвјетитеља". Тим поводом оживсо је поново часопис "Наша школа" који је раније излазио у Сарајсву, а представља зборник реферата са овог _ научног скупа, _чинсћи их – доступних паучној и стручној јавности. Часопис у овом броју _ садржи пст тематских целина, са 32 ауторизована излагања. Формулација теме овог скупа имплицира у првом плану процену стваралаштва _ српских просветитеља гледано из угла нашег доба, као и врелновање њихових идеја и рада у садашњем и будућем времену.
У пелу часописа који је насловљен као "Стваралаштво српских просветитеља" сусрећемо ралове Драгана Коковића, Милана Турјачанина, Светозара Милијевића, Исидора Граорца, Драга Бранковића и Милета Илића, Стојана Цскића, Рајка Кузмановића и лругих. Бранко Милановић је на делу лдвојице писаца, од којих је један Гаврил Стефановић | Венцловић, претходник Доситеја Обраловића, а други, Љубомир Ненадовић његов најстарији слелбеника, показује како ова лва писца на сасвим различите начине уносе просветитељске илејс у своје дело, лок Божо Тоорић у раду "Српски просвјетите-
| | | 5
:
нанео
угљени при тканине
ЛДосишеј Обрадовић
тања и образовања, бр. 1-2, Бања Лука, 1996.
љи и српско језичко двојство" пише да језичко двојство прати српску писменост и српску културу од најстаријих времена али ће тек појава Вука Караџића допринсти да језичког лдвојства више пе буле.
Други део часописа под називом "Доситејесва и Вукова намјернија и остварења" објављује радове Ђуре Дедића, Радсика Круља, Зорица Турјачапин, Мића Стојановића и Милоша Ковачевића. Рад М. Ковачевића "Доситејево памјерсније и Вуково остварење српски паролни за књижевни језик" је анализа Доситејсвих и Вукових поглсда на језички корпус српског књижевног језика. Показано је да су Доситеј и Вук били лсо сриског националпог програма који се тицао националног одређења и "омеђења" Срба.
Трећи део "Наше школе" доноси ралове Драга Паптића, Злравка Д. Марјанца и Миодрага Вулина, посвећена Васи Пелагићу, а четврта целина названа "Домети стваралаштва сриских просвјетитеља", прилоге Ралмила Достанића, Миљка Синалића, Мирјане Влајисављевић и Стева Калуђерчића.
Овај тематски број "Наше школе" на најбољи начин прелставља научној и широј јавности рал Филозофског факултета у Бања Луци.
Драгана Дробњак
Лазар Спасин Марковић
Свуда сунце јасно сјаје, __Над Србијом мрачан свод; _ Други песму љупко поје,
__ Српски љуто цвили род! _ - Сунце му је потавнило, _Што давало златни зрак; | __ Симу, наше јарко сунце, | _ Тавног гроба крије мрак! - „Ах, како је неизвестан, __ Како л кратак жића рок! _ Проли, проли, тужни Србе, - Проли горких суза ток!
_ Умукнуло оно -трло,
= Што давало златан глас; Следило се оно срце,
· Што куцало за све нас!
вот младића, који је, према сачуваним сведочењима, поседовао и политички и књижевни дар. Писао је псеме по угледу на српску народну посзију. Једну од њих испевао је поводом смрти Симе Милутиновића Српајлије (1847), коју је отпевао вић) на те (компоновао Паја ПопоСербијанке", а уепомену песнику српска омладина у По њеда ра је
ару 1848. године. М. Цвијетић
преводи
Ен Рајс: "Интервју са вампиром"; превели Александар Б. Недељковић и Алексанар Жикић, Езотерија, Београд, 1996.
а су се списатељице Хорор
прозе, када је овај жанр у пи-
тању, избориле за потпуно авндправан третман са одавно устоличеним писцима-мушкарцима, локазује и планстарни успех романа Ен Рајс "Интервју са нампиром", романа који је продат у свету у петнаест милиона примерака. Оно што су за појаву модерног хорора, крајем шезлесетих и почетком селамлесетих година значили романи Ире Левина "Розмарина беба" и Виљема Питера Блатија "Егзорцист", то за женску хорор прозу прелставља " Интервју са вампиром" Ен Рајс. Након њеног успеха дошло је ло праве најезле женских хорор писаца. Овом приликом поменућемо само Кети Ко џу, Луси Тејлор, Елизабет Хенд и најмлађу од њих Попи 3. Брајт.
Сличност са Левиновим и Благијевим романима огледа се у томе што је и филм који је снимљен по "Интервјуу са вампиром" у режији Нила Џордана, са Брел Питом и Томом Крузом у главним улогама, такође представљао пун погодак. Уосталом није се једном доголило ли филм снимљен по неком светском бестселеру, доживи успех попут свог литерарног преллошка.
Овај у појединим тренуцима нсжан, прави лирски хорор, својом документарношћу, успева да нас увери да људи са "вампирском б6олешћу" заиста битишу негде око нас. А шок који су књига и филм изазвали дугују чињеници да прелстављају управо оно што сам наслов говори - интервју са правим историјским вампиром, који описује своју вишевесковну сгзистенцију и историју читаве вампирске лозе.
Појава ове књиге омогућује сагледавање хорора као жанра у сасвим новом светлу. Из тог разлога желели би ла "Езотерија", кала су у питању лела Ен Рајс, не остане само на првом лелу хронике вампира, већ ла ускоро презентира и остале.
Душан Ципвара
Четвртак, 16. јануар 1997.
" Уређује: др Мићо Цвијетић
> _- 2 > о у о БР БР ВБ
ЕЧ ЖИРИЈА: НИН-ов РОМАН ГОДИНЕ
"Ствар
1. Иако сам очекивао Нинову награду, пре свега због тога што сматрам да писци не треба да пишу због награда нити да размишљају о њима, ипак не кријем радост што се жири одлучио управо за "Мамац“. Како 2 тога што је протекла година била добра за наше романописце, те се мој роман нашао у конкуренцији стотинак романа који су објављени, тако и због тога што Нинова награда има посебан углед и традицију. Праву одлуку о наградама, међутим, ипак доносе читаоци, тако да ми преостаје да видим да- ли ће се опи сложити са мишљењем критичара. Тек тада ћу доиста моћи да одахнем. За сада се јот увеки не усуђујем да дишем.
2. Управо приводим крају рад на допуњеном _ издању збирке "Пелерина" која ће се. под“ пазивом "Пелерина и нове приче“, ускоро појавити у издању "Народне књиге“. У другом делу књиге наћи ће се двадесетак прича које сам написао после "Пелерине“, и које показују шта ме сада највише привлачи мојој омиљеној прозној форми краткој причи. Радим и на новом кратком роману, колико сада могу да кажем - требало да буде сасвим различит по форми и садржају од "Снежног човека“ и "Мамца"“. А можда ће им, ко то зна, бити сличнији него што у овом часу могу да замислим.
3. Романом "Мамац“ привео сам крају "породични циклус“ у који спадају и књиге прича "Породично време“, "Опис смрти“, те роман "Цинк". Без намере да доиста пишем породичну сагу у тим прозама сам настојао да ухватим оне тренутке историје једне породице који се сада, дакле накнадно - могу сагледати као кључни или преломни тренуци њене приче. Некада се они одигравају мимо историје или насупрот њој. али на крају постају само
ет
)
ири у саставу Никола Милошевић, председник, Петар Пијановић, Михајло Пантић, Тихомир Брајовић и-Гојко Божовић на својој завршној седници 13. јануара 1997. године донео је одлуку да се НИН-ова награда критике за најбољи роман на српском језику објављен у 1996. године додели Давиду Албахарију за роман "Мамац" у издању "Стубова културе" из Београда. Жири је одлуку донео већином гласова (4:1); Никола Милошевић гласао је за роман Милице Мићић Димовске "Последњи заноси МСС" у издању Нолита. Роман Давида Албахарија "Мамац" заснива се на можда два кључна сазнања нашег доба: да се не може иза-
ан у језику
Пор 4 смислу сине У останрање Пе исе
та „Мамац“ у извесном ТОГ СИЛИ „ПРРОЧРА но а се умакне или у неког другог, иако то друго остало једино успева да потврди“ промена немогућа. Неко може да прдмени име, неко отпутује далеко на север или југ, неко ћути на свом језику или брбља на туђем, али све је залудно. Нико још није успео да умакне хировима историје а наши поступци у потпуности одређују судбину оних који долазе после нас. У ствари, како време одмиче они који долазе су све више фигуре у партији која је одавно одиграна". "Мамац“ није ни измишљена ни аутобиографска књига. Она постоји једино у језику, и стварна је онолико колико је и сам језик стваран. У њеног јунака заправо сам унео неки делић сваког од десетину људи из наше земље које сам сретао током боравка у Канади, а који у даљој перспективи представљају одразе хиљада и хиљада истих таквих наших људи у овом делу света и у том смислу, "Мамац“ не одражава гнев због историјске судбине, већ пре збуњеност пред чињеницом да су историја, као и појединци који су управљали историјом, били јачи од воље појединца, па чак и од воље масе. Али ту већ почињем да тумачим, а писци и уметници никада не би требало да буду и тумачи својих дела. Ако читање "Мамца“ наведе читаоца да поставља себи питање, онда сам, као аутор, задовољан; ако при том читалац не може себи да пружи одговор, онда бар зна како се ја осећам. Да смо и читалац и ја знали те одговоре, онда нема сумње, највероватније ни "Мамац“ не би био написан.
Давид Албахари
МЛамац Давида. Албахари!
"ухвати истину о свету и о времену.
"дује егзистенцијалну уздрхталост осу-
Жичке хрисовуље за 1996. годину, песни-
: ене знају шта је бити вечност у трену, заблистати и већ згас- · Ж Чипка, завеса, испеглана крагна, тањир супе, тајни додир руку, један тон који је лак и губи се и пре него што је зазвучао. Бесмртност пролазности, и тим пре што је пролазнија, у цвећу и бљеску зраке нг огледалу воде. Оно што ми називамо пролазношћу, за њих је вечно. Наша је слава стварати, њихова рађати. Наш идеал бесмртности је остати, њихов проминути. Ми сагоримо, оне јесу, као море, прамајка, вода. Ми смо бесмртни после смрти, оне су то овде, у животу; у отелотворености постају вечне, у расположењу да свет пролази и свака влат траве остаје, а то што остаје, то је жена. х Избор и превод : о: Ио]
ћи из историје и да се мора успоставити резерва према поверењу у могућности да приповедање непосредно 06-
Једнако релативизујући привиде историјског знања и мамце постичке наивности, Албахаријев роман посре-
јећене јединке у суочавања са измештеношћу, с језиком, историјом, смрћу. Приповедање о битним искуствима наше новије историје до данашњег дана у роману "Мамац" држи се на сувереном стилу и артистички самосвесном поетичком хоризонту примереном разумевању савремене књижевности. У Београду, 13.1.1997. године.
Иван В. Лалић
„~ борник "Иван В. Лалић", песник чине _ уоквирсни су избором постичких исказа из песникових интервјуа и употпуњени пе 3 сниковом библиографијом, коју је сичини- = ла Душица Потић. Уводни текст у овом зборнику су 70):ломци из песничког искуства" - изводи из Лалићевих интервјуа, као аутентично си, · дочанство о песникоком постичком и аутонс ти" ком промишљању, те те ке! Светлане Велмар Јанковић сигурно једног ол најбољих познавалаца Лалићсвог !к Позасог дела "Иван, на кр који јЈСг—анстнен је 1ар приложио ак ркама. српској култури и КИ
ралови саопштени на скупу критичара који је одржан поволом доделе
ку који је преминуо непосредно пред одрСозање манифестације Српски духовни = преображења". Била је то та-
спаја са свропском културом и књижевношћу" - пише Светлана Велмар Јанковић. О том песничком исказу у коме се сажимају интелектуална, духовна и мстафизичка сазнања и прошлих лоба и салатињих нрсмена питу и: Вук Крњевић, Влада Урошсвић, Гојко Божовић, Драган Хамовић, Чела Мир- , ковић, Михајло Пантић, Раливојс Микић. Алексанлар Јовановић, Милосав Татић, Прилози тумача Лалићевог дела рас- _ Васа Павковић Саша Ралојчић и Душица поређени су у три олељка, по тематскоми _ Потић. ц критеријуму интерпрстативног приступа, Је:
ко прилика и да се у оквиру овог скупа обухватнијс саглела, сада већ, завршено песничко лело Ивана В. Лалића.
„Љубомир Симовић: "Ужице са вранама" (1996),
"Учење у мраку" (1995),
"Галоп на пужевима" (1994).
. Бранко Маширевић: "Конспиративна географија" (1996).
· Ђорђе Трифуновић: "Стара српска књижевност" (1994).
· Миодраг Павловић: "Изабране и нове песме" (1996).
· Предраг Палавестра; "Књига о Андрићу" (1992).
· Павле Зорић: "Слух за тајне ствари" (1995).
· Јован Радуловић: "По српској Далмацији" (1995).
· Предраг Протић: "Прошлост и полупрошлост" (1994). -
7 9. Милан Радуловић" Класици сриског модернизма" 4 1995). | 10. Дејан Мелаковић: "Ефемерис1-1 (1990:199.7 5 - >:
Редакција "ИСИДОРИЈАНЕ" препоручује нашој јавности и читатељ=
ству ових 10 аутора и 12 наслова као несумњине примере пајзначајни-
јих домета у сриској поезији, прози, есејистици, мемоаристици и књи-
жевној критици са књижевном историјом. Дела су разматрана и бира-
на за период од 1990. до 1996. године. |
Уредништво "ИСИДОРИЈАНЕ"
чрос ~ Су сл о
+, "УВ ги
62
Ћ
ности ХХ нска, лар који нас =