Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, str. 399

тим више села и сеоских имања, нарочито плодне луке, а поред ових и данашње Царево Село, као и три цркве са њиховим селима: Св. Никола у близини Царевог Села, Ов. Илија код Драмче (сада. село Илијево на Брегалници) и Ов. Богородица на Брегалници. У близини Царевог Села спомиње се онда и »трап«, старо погранично утврђење, какво се у једној ранијој Душановој повељи (1382) спомиње и у околини Отрумице (трап српски). И данас има у П. остатака старих утврђења и градова, као Маркова Кула, према селу Граду, Градиште код средњевековног села Треботишта (сада 'Тработовиште) и др.

Српско становништво ШП. рачуна се у Шопе, а њихова област у Шоплук. Поред Срба хришћана има и потурчењака, за које се узима да су примили ислам приликом бављења султана Мехмеда ТУ (1648 до 1657) у овим крајевима. У Царевом Селу има и нешто Арнаута досељеника. — Привредно и административно средиште II. је у Царевом Селу. Област чини царевоселеки срез. Кроз Царево Село води друм из Малеша за Кочане, до железничке станице на новој брегалничкој пруги.

Литература: Ј. Цвијић, Основе за теотрафију и теологију Македоније и Отаре Србије, Т (1906): Ст. Новаковић, Законски споменици (1919); Ј. Х. Васиљевић, Муслимани наше крви у Јужној Орбији (1924): J. Иванов, Северна Македонија (1906); Ј. Павловић, Брегалничка. Област (1924). В. Радовановић.

ПИЈАЋА ВОДА. У нашој држави постоји углавном пет начина енабдевања, пијаћом водом.

Изворском водом снабдевају се. градови и друга насеља у вишим, нарочитим брдским и шумовитим пределима, где има довољно и добре изворске воде. Изузетак чине предели кречњака: Далмација са острвима и западни део Херцеговине и Црне Горе, а у мањем обиму: крајеви јужно од Ваљева, око Лесковице у Јужној и Источној Србији и др.

Подземном (бунарском) водом из дубина 5—15 м, а изузетно и до 30 м, снабдева. се становништво у пределима средњих висина, где нема добре изворске воде. Овај начин снабдевања примењен је за поједине домове и друге мање TIOтребе по целој држави, % по негде и за снабдевање традских водовода. Примењени су сви начини црпљења: од ђерма и точка са ведрицом до центрифуталних црпака, покретаних ветрењачама, парним машинама, и моторима свих врста према, потреби, дубини и количини воде.

Артеском водом т. ]. дубоком подвемном водом под притиском, снабдевају се традови, а и појединци, нарочито у долинама великих река, где нема добрих извора ни добре бунарске воде (в. Артески бунари).

= 387

ПИЈЕ П

Речном водом снабдева се становништво нарочито у горњим токовима река, где је вода чистија. Неки градски водоводи узимају воду из доњих токова добро филтровану. У местима где нема друге воде за водовод узима се вода из природних или вештачких језера-водојажа.

Цистерне (у Далмацији и Црној Гори бистијерне) су са здравственог гледишта, најтори начин снабдевања водом; но оне су, услед оскудице или даљине добре изворске воде, у великој употреби у Далмацији, на острвима и западном делу Херцеговине, као и једном делу Црне Горе, где у кречном терену није могуће добити бунарску воду. Добром израдом цистерна, нарочито тиме, што оне примају воду са кућних кровова, и то пошто их киша пот-

· пуно опере, у многоме се осигурава бољи

квалитет воде у цистернама. На. острва, нарочито у време дугих суша, доноси се вода за пиће бродовима, са.

добрих извора на копну.

Далмација, и зжо врло оскудна, није сасвим без добре питке воде, само је она често врло удаљена од појединих насеља. Важнији су извори особито добре питке воде код Бакра, између Новога и Сења, у околини реке Крке и др. Сви се они могу,

· са више или мање трошкова, развести та-

ко, да Далмација може имати довољно и добре воде, не само за пиће већ и за наводњавање.

Дубровник добија воду са извора Реке, који је толико моћан, да покреће велики модеран млин, даје све потребно за грађење вештачког леда, а незнатним делом своје снате диже воду у дубровачки водовод. Река нема дужега тока, јер се са извора прелива преко бране у морски залив.

У Приморју, % и по унутрашњости, налази се доста остатака римеких водовода. ОСплитски водовод, после оправке аквадукта, и сада је у употреби. Аквадукт код Скопља споменик је већега рада ове врсте. Развођење воде отвореним и полуотвореним вадама у Тетову, Призрену, Куманову и др. траловима, такође су стари радови. Инвазија Турака оштетила. је и уништила многе водоводе, но Турци су, доцније доста радили на трађењу и одржавању чесама, без дубљег познавања, хитијенског начина хватања и вештачког спровођења, воде.

У свима већим градовима, који имају модерне водоводе јавља се, услед поратног повећања становништва и других околности, потреба оправака и проширења водовода, док у многим мањим традовима и селима треба традити нове водоводе те услед тога предстоје велики радови на овоме пољу.

М. Јовановић.

ПИЈЕ |, папа 1458—1464. пре Аепеаз 8ЈЏут5 Р1ссојотии, Био је класично изображен хуманиста. Од 1442 био је тајник, а доцније први! саветник цара Фриде-