Otadžbina, 01. 09. 1888., str. 464

КЊИЖЕВНИ ПРЕГ. ЕД

461

разликовањем биљних врста, родова Фамилија и типова«. Ово је као што смо раније вндели задатак Флористике а не систематике. Ну узмимо баш тај случај. да систематика ваља да се бави разликовањем биљних врста, родова и т. д.; онда зашто нас г. Козарац у својој посебној ботаници не учи овом разликовању, већ нам износи природан систем у коме су биљке поређане од најсавршенијих до најнесавршенијих. За разликовање биљних Фела, родова, Фамилија и т. д. ваљало је материјал за учење другојачије уредити. Иа прво место требало је без сумње ученике упознати са иојмом биљне феле, рода, фамилије и т. д.; јер без овога не може се ни крочити онако огромном биљном свету. Али оставимо то сада на страну. Г. Козарац је и сам доцније увидео да је задаћа систематике мало већа од оне, што је у приступу одредио ; те нам је одиста у своме посебном делу и изнео при родан систем или као што он каже: ариродне фамилије. Ове је поре()ао тако , да почнње са најсавршенијим (дикотиледонима) а свршује са најнесавршенијим (гл>ивама). Овако је „ваљало из педагошких разлога учинити«, вели он у иредговору; јер се ,,тако најпре говори о ономе што је познатије односно простије, па се на то надовезује, што је неиознатије и замршеније«. У овоме се г. Козарац јако преварио и мени се чини да и он, као год и његов референат г. Пецић и ако сваком приликом узвикују: »из педагоппшх разлога« или »методских, за средње школе оправданих разлога«, немају много појма о педагогији и методица. По г. Козарцу излази да су биљке које су на највишем ступњу развића (као 8утре1:а1ае из Б1со1;у1е<1опеае-а) које имају најкомпликованију организацију и у којих је према томе највећа подела рада извршена, — на.јпростије и најпознатије; на против биљке, којс се еастоје из колоније ћелијца или из цигле једне ћелијце у којој се врше свеко.шге животне Функције за одржање и индивидуе и Феле, биљке које су према томе на најнижем ступњу развића. — да су најнепознатије и најзамршеније. Требао је само писац да нам каже : коме су оне најнепознатије и најзамршеније ? Је ли ученицима, који су дошли да изуче ботанику у г. Козарца, којима су исто тако непознате најсавршеније биљке, рецимо баш кромиир, који је доживео ту велику славу те добио прво место у његовој посебноЈ ботаници, као и најнесавршеније, узмимо гљиве ? Они их знају једино по њиховом имену или по користи и гатети коју од њих имамо. Баш са педагошког разлога ваљало је почети не са најсавршенијим биљкама, већ са онима, које су на најнижем ступњу развића; јер је организација ових биљака најпростија, те је најлакше разумети и изучити. Полазећи од ових биљака на више ка савршенијим паилазићемо