Otadžbina, 01. 09. 1888., str. 466

књижевни преглед

463

чч.ура, да је семе са ендосиерном, да је лишКе наизменично а горња два листа. (једаи већи други мањи), насарамна, да су биљке које спадају у ову Фамилију зеља, које садрже алкалоидне материје ; тек тада добијамо потпуну карактеристику за Фамилију 8о1апасеае. Исто тако на стр. 13. карактеристика за Фам. 8сгорћи1аппеае: с( Разланују се од иређашње фамилије (КатогкНасеае) неаравилном, већином двоуснатом круницом, ирашника имају 4," два дужа а два краћа, — важи не само за ту Фамилију, већ и за ћаћјакае (види стр. 21. » Круница двоаераста, арашника 4, двомоћна «./ и за све Фамилије, које спадају у ред ^аМаШогае. Али 8сгорћи1агтеае одликују се тиме, и1то је у њих алодник двоок, алод многосемена чаура, лигиКе насарамно оез залистика; у 1Јаћ1а1;ае-а пак илодник је такође двоок али (услед тога што со плацента јаче развије, дели се у 4 дела или с1аизае, те) се илод састоји из 4 орашице, лишШе унакрспо. 2) Писац је требао да унесе у своју систематику и редове или групе, као што је то у свима гимназијским учебницима. 'Гако би се боље видело сродство биљака а сам г. Козарац не би падао у погрешку, да биљне Фамилије, које су међу собом сродне и спадају у једну групу одваја једну од друге. Тако на пр. 8о1апасеае не би биле одвојене од 0опуо1ои1асеае и АзрепГоИае-а пошто спадају у исти ред: ТићиИПогае; б) исто тако 8сгорри1апасеае Р1ап1;а§'таоеае и Кепићи1апае не би се одвајале од лабијата, с којима спадају у ред: Каћ1аШ'1огае. в) 8ахИга§еае дошле би са Сга88и1асеае-ама, јер чине ред: 8ахИ'га§теае. г) Ро1у$а1асеае са Асегасеае-ама јер спадају у ред : АезсиИпеае. д) ред: Атеп1;асеае дошао би поред ТЈг^сЈпеае-а и Ро1у§опеас-а јер сви заједно спадају у Аре1;а1ае, и т. д. Прегледе дикотиледона са једноперном и многоперном круницом, као и монокотиледона (види стр. 42, 113 и 154) ваља избацити јер немају места у једном школском учебнику. На место њих требао је писац да унесе у овоју књигу Линеов систем и упозна ученика са добрим и рђавим странама сексуалнесистеме; јер по овојсистеми ваља упутити ученаке детерминовању биљака. Али ово детерминовање не сме никако бити намењено само „саморадњи даровитијих ученика« већ ваља да се у њему веџбају сви ученици ботанике у вишој гимназији, пошто се у нас ботаника не предаје аао у других — класичних гимназија само 2 часа недељно и то једног семестра. већ целе године са 3 часа недељно. У вези са детерминовањем биљака ваља чинити и екскурзије са ученицима и упознати их са локалношћу биљака. Знајући од колике је важности екскурзовање за